Кањон Росомаче
Кањон Росомаче познат и као Росомачки лонци, Росомачко грло и Славињски лонци,[1] део је речне долине истоимене реке који је настао интензивним усецањем њеног воденог тока у стенску масу Старе планинине, у источној Србији, на око 30 км од Пирота.
| Кањон Росомаче | |
|---|---|
 | |
  | |
| Локација |  Србија |
| Дужина | 0,5 км |
| Географија | |
| Планинска област | Карпатско—балканска |
| Координате | 43° 09′ 09″ С; 22° 51′ 22″ И / 43.1526° С; 22.856° И |
| Области Регије | Нишавска област Јужна и источна Србија |
| Водоток | Росомаче |
Кањон, као важан објекат геонаслеђа, са профилом јурских седимената и фосилним остацима створеним у најдубљим деловима мора, својим слојевитим ивицама и карактеристичним појавама пречага које у кориту реке, формирају интересантан низ слапова и водопада, импресионира својим јединственим геоморфолошким, геолошким, хидролошким и хидрогеолошких особеностима.[2]
Положај уреди
Кањон се налази у Парку Природе „Стара планина“ у источној Србији на територији општина Пирот, у непоседној близини села Славиња, од кога се пружа до села Росомач у дужини од око 500 метара. У околини кањона налазе се живописна старопланинска села интересантна за туристе, укључујући и цркву Светог Ђорђа из 16. века, у селу Славиња.[3]
- ГПС Локација — 43°9'9.58"Н и 22°51'20.51"Е
- Надморска висина — 775 м
Географија уреди
- Геолошка прошлост
Кањон је усекла невелика река Росомача пре много милиона година на свом току од Старе планине ка Височици најпре пробијањем пећине, да би потом некакав труст или сила теже обрушила њену таваницу. Резултат тога био је настанак кањон, не ширег од пет метара, не вишег од седамдесет и не дужег од петсто метара.
Овај кањон сасвим је довољно дуг, широк, висок и стрм да га човек због његове лепоте, када га први пут види никад не избрише из свог сећања.
- Геоморфологија
Кањон Росомаче изграђен је абразивним процесима у слојевитим кречњачким стенама јурске старости, у којима су усечена проширења са вировима који подсећају на котлове или лонце, по чему је и добили име „Росомачки лонци”. Настали су карактеристичним процесом вертикалне флувијалне ерозије, на местима где река нагло са каскада пада у корито, па се, због велике кинетичке енергије воде, врши усецање дела речног корита непосредно иза каскада. Ширина ових лонаца може износити и до 4 м у пречнику.[4]
Терен око кањона се састоји од каменитих заравни и покривен је ниском вегетацијом (травом и жбуњем).
Због стрмине стена, води у „лонцу” је скоро немогуће прићи. А ако јој неко и приђе у њој се на може купати, јер ова прозирно бистре „горске суза”, и по најтоплијем дану тешко да премашује пет до шест степени.
Туризам уреди
Туристичка посету кањону Росомаче најбоље је обавити у летњим месецима. Најбољи поглед на кањон Росомаче пружа се са његове леве ивице, до које се долаз једноставним пењањем уз стене без великих напора, покривене ниском вегетацијом (травом и жбуњем).
У близини кањона, у селу Славиња, налази се и црква Светог Ђорђа из 16 века, коју обавезно треба посетити. Смештај за посетиоце кањона је могућ у оближњем селу Височка Ржана, у приватним старинским каменим кућама.[5]
Занимљивости уреди
Мештани сала Славиња проширења у кањону зову „котлове", ковитлаце воде „буке", а фосилизовани амонит „охљувће"
Извори уреди
- ^ Катарина (15. 6. 2018). „Упознајте 10 скривених бисера Србије — магична места за која многи нису чули”. Опанак. Архивирано из оригинала 25. 6. 2018. г.
- ^ Станковић С. 1997, Географија Понишавља, Београд
- ^ „Парк Природе „Стара планина“”. Паркови Динарида. Архивирано из оригинала 21. 06. 2018. г. Приступљено 21. 6. 2018.
- ^ Висок-геолошка ризница Србије, Викивести Приступљено 28. 10. 2017
- ^ Стратегија развоја туризма Србије за период 2005. – 2015., Службени гласник РС, бр.91/06
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Кањон Росомаче на Викимедијиној остави