Место је 1879. године имало 48 кућа са 386 душа. Регистровано је 89 пореских глава, а само четири мушкарца су била писмена.[1] Ржана је током српско-турског рата била једне ноћи опљачкана од стране Бугара, 1885. године. Извештај су саставили јуна 1886. године Ђираманић председник општине Ржанске, Апостол Илић писар општински и мештанин Лука Глишић. Бугари су користећи лоше командовање српских официра ноћу 7. новембра 1885. године опколили Ржану и извршили напад. Командир одељења мајор Марко Милошевић одјури на коњу и остави војску, а ова - две чете се такође извуку из села. Бугарски мајор Пањица је као ратни трофеј у својој канцеларији држао жиг са натписом "Царинарница Ржани, 7.новембар 1885. године".[2] Бугарски кнез Батемберг војни заповедник је једну ноћ преспавао у Ржани, док су војници пљачкали Пирот.[3] Године 1888. ту је радила српска царинарница према Бугарској, са малим приходом. У месту је 1898. године седиште Пограничне жандармерије, са подкомандиром резервним коњичким поручником Михаилом Лазићем.[4] Постоји 1901. године у Нишавском округу, општина Високо-ржанска са селима Висока Ржана (седиште), Реовци и Росомача.[5]
У Ржани у Нишавском срезу је радила само мушка школа.[6] Учитељица Надежда Зебић ради у њој 1898. године. Ржански учитељ Јовановић је живео и радио врло бедно и у оскудици. Тако је 1903. године морао неколико дана да гори славску свећу, у недостаку друге. А три пута је пуштао по неколико дана на принудни одмор јер није било огрева у школи. Милан Јовановић је 1900-1904. године био учитељ у месној школи. Остали учитељски кадрови су били: Драгутин Ковачевић (1907), Љубомир Момчиловић (до 1910), Тихомир Ивљанин (до 1909), Драгутин Цанић (1909-1910), Борислав Илић (1911), Живојин Кокић (1912), Александар Момчиловић (1912). Јула 1938. године отворено је друго одељење у ржанској основној школи.
У насељу Височка Ржана живи 54 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 72,6 година (71,8 код мушкараца и 73,4 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,56.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[8] |
|
|
| |
|
Срби |
|
54 |
100,0% |
непознато |
|
0 |
0,0% |
Становништво према полу и старости
[9]
|
|
м |
| |
|
? |
0 |
|
|
0 |
80+ |
3 |
|
|
3 |
75—79 |
7 |
|
|
7 |
70—74 |
7 |
|
|
12 |
65—69 |
7 |
|
|
2 |
60—64 |
0 |
|
|
2 |
55—59 |
0 |
|
|
1 |
50—54 |
1 |
|
|
1 |
45—49 |
0 |
|
|
0 |
40—44 |
0 |
|
|
0 |
35—39 |
1 |
|
|
0 |
30—34 |
0 |
|
|
0 |
25—29 |
0 |
|
|
0 |
20—24 |
0 |
|
|
0 |
15—19 |
0 |
|
|
0 |
10—14 |
0 |
|
|
0 |
5—9 |
0 |
|
|
0 |
0—4 |
0 |
|
|
0 |
Просек : |
71,8 |
|
|
73,4 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
Број домаћинстава
|
98
|
105
|
124
|
94
|
62
|
51
|
34
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
Број домаћинстава
|
18
|
14
|
1
|
1
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
1,56
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
Мушки
|
26
|
1
|
17
|
8
|
0
|
0
|
Женски
|
28
|
0
|
18
|
10
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
54
|
1
|
35
|
18
|
0
|
0
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Мушки
|
2
|
0
|
0
|
0
|
0
|
Женски
|
1
|
0
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
3
|
0
|
0
|
0
|
0
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
|
0
|
0
|
1
|
0
|
0
|
Женски
|
0
|
1
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
0
|
1
|
1
|
0
|
0
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Мушки
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
Мушки
|
1
|
0
|
0
|
0
|
Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
1
|
0
|
0
|
0
|
- ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
- ^ "Мале новине", Београд 1890. године
- ^ "Отаџбина", Београд 1888. године
- ^ "Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898. године
- ^ "Полицајски гласник", Београд 1901. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1907. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.