Капела Светог Ивана Трогиранина
Капела Светог Ивана Трогиранина позната и као капела Орсини један је од најљепших ренесансних споменика у Европи, коју красе мајсторска дела Николе Фирентинца, Андрије Алешија и Ивана Дукновића. Изграђена је уз северни зид трогирске катедрале Светог Ловре на месту где се до тада налазила једна приватна кућа.
| Капела Светог Ивана Трогиранина | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Оснивање | започета 4. јануара 1468. |
| Реоснован | 2002. |
| Место | Трогир, Далмација Хрватска |
Положај уреди
Капела Светог Ивана Трогиранина се налази у саставу катедрале Светог Ловре у Улици Трг Ивана Павла II, у историјском језгру у Далматинском граду Трогиру, у Републици Хрватској.[1]
Историја уреди
Свети Иван Трогиранин у чију част је изграђена ова капела пре него што је постао трогирски бискуп (у 11. и 12. веку), био је редовник пустињак, бенедиктинац камалдољанин из Осора, у самостану са острва Цреса. Тамо је остварио познанство с тадашњим сплитским надбискупом Ловром, са којим је у пратњи посланика папе Александра II, у 11. веку пролазио јужнохрватским крајевима, поред осталог и Трогиром. Тада су га Трогирани замолили да им за бискупа постави Ивана, светог и ученог свећеника, јер је њихова бискупска столица била испражњена. Посланик је услишао њихове молбе, а Ивана је за трогирског бискупа поставио сплитског надбискупа Ловру, такођер некадашњег редовника у осорском бенедиктинском самостану светог Петра.[2]
Поставши бискуп Трогира неговао је богату пасторалну активност, залагао се за гргуровску реформу Цркве и промовисао хрватски идентитет далматинских градова. Основао је и самостан бенедиктинки који још и данас постоји недалеко од катедрале. У времену у којем је живеои Иван Трогиранин догодио се и успон хрватских владара и губитак домаће династије. Иван Трогиранин је позивао на мир, залагао се за праведност и људске животе, а међу завађенима је посредовао у њиховом помирењу.[2]
Службу трогирског бискупа обављао је према неким изворима више од 40 година, од 1064. до 1111. Преминуо је у Трогиру, веројатно пре 1111.године. Приписивала су му се многа чудеса па га је народ у Трогиру и околини изузетно поштовао, до данашњег дана. [2]
Трогирани му нису заборавили то што је 1105. године заштитио Трогир од хрватско-угарског краља Коломана који је одлучио разорити град. Како је пуно доброте оставио Иван Трогиранин за себом Трогиру црква га је прогласила светим.[3]
Изградња капеле у част Светог Ивана Трогиранина почела је 4. јануара 1468. године, када су Андрија Алеши и Никола Фирентинац потписали с трогирским капитолом уговор о изградњи капеле Светог Ивана Трогиранина. Према нацртима (у стилу Јупитеровог храма у Диоклецијановој палати) за изградњу капеле предвиђен је простор уз северни зид катедрале Светог Ловре у Трогиру на месту где се до тада налазила једна приватна кућа.
Градња капеле текла је споро и настављена је пуне три деценије. Међутим, неке скулптуре су постављене касније, у 16. веку. Програм изградње није у потпуности спроведен, јер се стално мењаа, а првобитно планирани олтар за капелу није направљен. У доба барока долази до промена, након чега се почиње користити шарени мермер. Ипак се првобитни ренесансни пројекат показао складним и убедљивим, тако да све накнадне промене нису многи штетиле првобитној идеји.
Скулптуре за нише су клесани између 1482. до 1559. године, док су кипови Благовести на улазном луку капеле настали у најранијој фази изградње.
Тело Светог Ивана пренесено је у капелу 1681. године. Мраморни анђели на олтару израђени су 1773. године. До 1883. године капела је служила и као маузолеј трогирских бискупа.
Изглед уреди
Ова сакристија и капела, која је према запису Радовану Иванчевићу, најскладнија архитектонско- скулпторална цјелина интеријера што ју је умјетност ране ренесансе остварила у Еуропи рађена је према просторној концепцији Јупитеровог храма у Диоклецијановој палати.
Испод бачвастог свода у двадесет шест удубљења уклесане су главе серафина што је према Андрији Мутњаковићу јединствена композиција непозната до тада у ренесансној уметности.
Зидови капеле подељени су у четири зоне:
- Подножје у облику клупе.
- Фриз са бакљоношама — постављен изнад подножне клупе. Бакљоноше излазе из одшкринутих врата Хада с бакљом која симболизује гашење живота. Мотив је преузет с римских саркофага и има јасно симболичко значење које упућују на функцију капеле а то је смрт, односно почивалиште бискупа Ивана Трогиранина умрлог 1111. године. Претпоставља се да је Алеши израдио око осам од укупно деветнаест скулптура, док је остале израдио Никола Фирентинац.
- Средишњу зону са нишама за скулптуре — обликовану у облуку дубоких овалних ниша са мотивом шкољке на врху. Између ниша су постављени тордирани стубови са стилизованим коринтским капителима. У деветнаест ниша смештени су кипови апостола и Христа окруженог анђелима.
- атику са кружним прозорским отворима — која је у горњемделу са округлим прозорским отворима који не носе коринтски капител тордираних стубова, већ разиграни пути који рукама придржавају венац.
Вајарски радови у капели одају неколико различитих ауторских рукописа. Иако је утврђивање ауторства појединих дела изазвало многобројне стручне полемике. Прихваћено је мишљење да су скулптуре у нишама радили следећи аутори:
- Свети Јероним - Андрија Алеши
- Тома Апостол - Иван Дукновић
- Свети Иван Еванђелист - Иван Дукновић
- Неутврђени светац - Никола Фирентинац
- Свети Павао - Никола Фирентинац
- Света Марија - Никола Фирентинац
- Исус Христ - Никола Фирентинац
- Свети Иван Крститељ - Андрија Алеши
- Иван Крститељ - Никола Фирентинац
- Иван Еванђелист - Никола Фирентинац
- Свети Филип - Никола Фирентинац
- Неутврђени светац - Андрија Алеши
Скулптура Девице Марије приписује се Алешију а скулптура Анђела атрибуиран је као рад Николе Фирентинца. Рељеф Крунисање Богородице, који се налази изнад свечевог саркофага израдио је Никола Фирентинац. Фирентинац је такође израдио за капелу и попрсје Бога Оца у средишњој зони свода. Током 18. века ово попрсје замењено је барокном копијом.
У капели су се такођер налазиле и четири скулптуре апостола Алессандра Витторије које су након барокних измена пренештене уз атику звоника.
Стање заштите уреди
Иако је капела конзервирана и рестаурирана 2002. године, на деловима унутрашњих зидова почетком 2020-их година уочено љускање и осипање камена.[4]
Извори уреди
- ^ Иво Бабић, Трогир, град и споменици, Књижевни круг Сплит, 2014.
- ^ а б в „Жупа светог Николе бискупа - Јастребарско - Светац дана”. зупајастребарско.хр. Приступљено 2022-10-30.
- ^ Доморад, Лидија. „Свети Иване од града Трогира или тко кога проглашава светим? – Вјера и дјела” (на језику: хрватски). Приступљено 2022-10-30.
- ^ „Трогир, катедрала св. Ловре, капела Орсини”. www.хрз.хр. Приступљено 2022-10-30.
Спољашње везе уреди
- Градска језгра Трогира (језик: хрватски)