Википедија

Карл Фердинанд Кори

Карл Фердинанд Кори (чеш. Carl Ferdinand Cori; Праг, 5. децембар 1896 — Кембриџ, 20. октобар 1984) био је чешки биохемичар и фармаколог. Рођен је у Прагу[3][4], тада територији Аустроугарске монархије. Заједно са својом супругом Герти Кори и аргентинским физиологом Бернардом Хусејом, добио је Нобелову награду 1947. године[5][6][7][8][9] за откриће процеса разградње и поновне синтезе гликогена и његове улоге као извора и складишта енергије. Године 2004. обоје су уврштени у попис програма National Historic Chemical Landmarks као признање њиховом истраживању у спознаји метаболизма угљених хидрата.[10][11][12][13][14][15]

Карл Фердинанд Кори
Лични подаци
Датум рођења(1896-12-05)5. децембар 1896.
Место рођењаПраг, Аустроугарска
Датум смрти20. октобар 1984.(1984-10-20) (87 год.)
Место смртиКембриџ Масачусетс, САД
ДржављанствоСАД
Научни рад
Пољебиохемија
УченициАртур Корнберг[1]
Познат поМетаболизам угљених хидрата
НаградеНаграда Алберт Ласкер за базно медицинско истраживање (1946)
Нобелова награда за физиологију и медицину (1947)
Награда Вилард Гибс (1948)
Члан Краљевског друштва (1950)[2]
Карл Фердинанд Кори са својом супругом и нобеловком, Герти Кори, 1947.

Детињство, младост и образовање уреди

Карл је син Карла Исидора Корија (1865–1954), зоолога и Мари Липић (1870.–1922).[16] Одрастао је у Трсту, гдје је његов отац радио као директор поморске биолошке станице. У касној 1914. фамилија Кори се сели у Праг и Карл се уписује на медицински факултет Карловог универзитета у Прагу. За време студија упознаје Герти Терезу Радниц. Био је ушао у Аустроугарску војску и служио у скијашким одредима, али касније је пребачен у санитет, за што је основао и лабораторију у Трсту. Крајем рата Карл завршава студије, и дипломира медицину заједно с Герти 1920 године. Карл и Герти венчају се исте године и раде заједно у клиници у Бечу.

Каријера уреди

Карл је позван у Грац како би радио с Отом Левијем на изучавању ефеката вагусног живца на рад срца (Леви ће за овај рад добити Нобелову награду за физиологију и медицину 1936). Док је Карл радио у Грацу, Герти је остала у Бечу. Годину дана касније Карлу је понуђено мјесто у Државном институту за студије малигних болести (данас Розвел Парк канцер институт) у Буфалу, те се цила породица Коријевих сели у Буфало. Године 1928. постају држављани Сједињених Америчких Држава.

У Институту у Буфалу, истраживања Коријевих су имала фокус на метаболизму угљених хидрата што је резултирало коначним откривањем Коријевог циклуса 1929. Године 1931. Карл прихвата место на медицинском факултету Универзитета Вашингтон у Сент Луису. Започиње као професор фармакологије, а 1942. постаје професор биохемије. У Ст. Луису, Коријеви настављају са својим истраживањима на гликогену и глукози и описују процес гликогенолизе, те идентификују и синтетишу важан ензим гликоген фосфорилазу. За своја истраживања добијају Нобелову награду за физиологију и медицину 1947. године.

Герти умире 1957. Карл се поново венчава с Аном Фицџералд Џонс 1960. Остаје у Универзитету Вашингтон до 1966, кад се повлачи с катедре у институту за биохемију. Постављен је за гостујућег професора биолошке хемије на Универзитету Харвард, али је задржао лабораторију у Општој болници Масачусетса, где је наставио своја истраживања на подручју генетике. Од 1968. до 1983. сурађивао је с познатом генетичарком Саломе Гликсон-Велчом из Алберт Ајнштајновог колеџа за медицину у Њујорку, до 1980-их кад га је болест спречила у даљем раду.[17] Године 1976. Карл је награђен с laurea honoris causa у медицини на Универзитету у Трсту. Карл дели звезду с Герти на шеталишту познатих у Сент Луису.[18]

Награде и признања уреди

Осим што је освојио Нобелову награду, Кори је 1946. освојио Награду Алберта Ласкера за темељна медицинска истраживања, а 1959. Аустријски знак части за науку и уметност.[19] Године 1950. изабран је за страног члана Краљевског друштва (ФорМемРС),.[2] а у његову част названа је почасна професура Карла Корија на Вашингтоновом универзитету, коју тренутно држи Колин Нилолс.[20]

Референце уреди

  1. ^ Kornberg, A. (2001). „Remembering our teachers”. The Journal of Biological Chemistry. 276 (1): 3—11. PMID 11134064. 
  2. ^ а б Randle, Philip (1986). „Carl Ferdinand Cori. 5 December 1896-20 October 1984”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 32: 66—95. JSTOR 770108. PMID 11621260. doi:10.1098/rsbm.1986.0003. 
  3. ^ Cohn, M. (1992). „Carl Ferdinand Cori: December 5, 1896-October 19, 1984”. Biographical memoirs. National Academy of Sciences (U.S.). 61: 79—109. PMID 11616228. 
  4. ^ Houssay, B. A. (1956). „Carl F. And Gerty T. Cori”. Biochimica et Biophysica Acta. 20 (1): 11—16. PMID 13315342. doi:10.1016/0006-3002(56)90255-4. 
  5. ^ Cech, P. (2008). „Nobel Prize laureates”. Casopis lekaru ceskych. 147 (7): 410—412. PMID 18678102. 
  6. ^ Cech, P. (2001). „The Coris, a married couple native to Prague and Nobel laureates”. Casopis lekaru ceskych. 140 (1): 26—30. PMID 11242981. 
  7. ^ Shampo, M. A.; Kyle, R. A. (2000). „Carl Cori—Nobel Laureate in Medicine or Physiology”. Mayo Clinic Proceedings. 75 (12): 1274. PMID 11126836. doi:10.4065/75.12.1274. 
  8. ^ Raju, T. N. (1999). „The Nobel Chronicles. 1947: Carl Ferdinand Cori (1896-1984); Gerty Theresa Radnitz Cori (1896-1957); and Bernardo Alberto Houssay (1887-1971)”. Lancet. 353 (9158): 1108. PMID 10199387. 
  9. ^ Sulek, K. (1968). „Nobel prize for Carl Ferdinand Cori and Gerta Theresa Cori in 1947 for discovery of the course of catalytic metabolism of glycogen. Prize for Alberto Bernardo Houssay for discovery on the role of the hypophysis in carbohydrate metabolism”. Wiadomosci lekarskie (Warsaw, Poland : 1960). 21 (17): 1609—1610. PMID 4882480. 
  10. ^ „Carl and Gerti Cori and Carbohydrate Metabolism”. American Chemical Society. Arhivirano iz originala 12. 01. 2013. g. Pristupljeno 6. 6. 2012. 
  11. ^ Kenéz, J. (1977). „Liver glycogen and enzyme research (Carl Ferdinand CPORI)”. Orvosi hetilap. 118 (8): 463—465. PMID 320540. 
  12. ^ Cori, C. F. (1969). „The Call of Science”. Annual Review of Biochemistry. 38: 1—20. PMID 4896237. doi:10.1146/annurev.bi.38.070169.000245. 
  13. ^ Царл Фердинанд Цори — Биограпхицал Мемоирс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес
  14. ^ Ихде, А.Ј. Цори, Царл Фердинанд, анд Гертy Тхереса Раднитз Цори. Америцан Натионал Биограпхy Онлине Феб 2000.
  15. ^ Царл анд Герти Цори анд Царбохyдрате Метаболисм Архивирано 2013-01-12 на сајту Archive.today фром Америцан Цхемицал Социетy Натионал Хисториц Цхемицал Ландмаркс
  16. ^ Долезал, Хелмут, "Цори, Царл Исидор" ин: Неуе Деутсцхе Биограпхие 3 (1957), пп. 360.
  17. ^ Ginsberg, Judah (21. 09. 2004). „Carl and Gerty Cori and Carbohydrate Metabolism”. National Historic Chemical Landmark. American Chemical Society. Arhivirano iz originala 24. 10. 2012. g. Pristupljeno 28. 08. 2012. 
  18. ^ St Louis Walk of Fame. „St. Louis Walk of Fame Inductees”. stlouiswalkoffame.org. Arhivirano iz originala 02. 02. 2013. g. Pristupljeno 25. 04. 2013. 
  19. ^ „Reply to a parliamentary question” (pdf) (na jeziku: German). str. 73. Pristupljeno 28. 12. 2012. 
  20. ^ Цолин Г. Ницхолс намед Царл Ф. Цори Профессор Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2016), Wасхингтон Университy ин Ст. Лоуис, 21. 2. 2007.

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Карл Фердинанд Кори на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Karl_Ferdinand_Kori&oldid=27614032”