Википедија

Карл Роџерс

Карл Рансом Роџерс (8. јануар 1902 – 4. фебруар 1987) био је амерички психолог и један од оснивача хуманистичког приступа (или приступа усредсређеног на клијента) психологији. Роџерс се сматра једним од оснивача психотерапијског истраживања, а за своја пионирска истраживања почаствован је наградом за изузетни научни допринос Америчког психолошког удружења (АПА) 1956. године.

Карл Роџерс
Карл Роџерс
Друга именаЦарл Рогерс
Датум рођења8 јануар, 1902(1902-01-08)
Место рођењаОак Парк, Иллиноис
 САД
Датум смрти4. фебруар 1987.(1987-02-04) (85 год.)
Место смртиСан Дијего, Калифорнија
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
ДеловањеПсихологија

Гледиште недирективне терапије, његов јединствени приступ разумевању личности и људских односа, нашло је широку примену у разним доменима, као што су психотерапија и саветовање (терапија оријентисана на клијента), образовање (настава усмерена на студента), организације и друге групе.[1] За његов професионални рад, АПА му је доделила награду за истакнути професионални допринос психологији 1972. године. У студији Стивена Џ. Хагблума и његових колега који су користили шест критеријума као што су цитати и признања, Роџерс је проглашен за шестог најеминентнијег психолога 20. века, и другог међу клиничарима,[2] непосредно иза Сигмунда Фројда.[3] На основу анкете из 1982. од 422 испитаника америчких и канадских психолога, сматран је најутицајнијим психотерапеутом у историји (Фројд је био на трећем месту).[4]

Биографија уреди

Роџерс је рођен 8. јануара 1902, у Оук Парку у Илиноису, предграђу Чикага. Његов отац, Волтер А. Роџерс, био је грађевински инжењер, конгрегационалиста по деноминацији. Његова мајка, Џулија M. Кушинг,[5][6] била је домаћица и посвећена баптискиња. Карл је био четврто од шесторо деце.[7]

Роџерс је био бистро дете и могао је да чита дуго времена пре вртића. Након школовања у строгом религиозном и етичком окружењу као олтарски дечак у интернату Џимпли, постао је прилично изолована, независна и дисциплинована особа, те је стекао знање и развио уважавање за научну методу у практичном свету. Његов први избор каријере била је пољопривреда, на Универзитету Висконсин-Мадисон, где је био део братства Алфа Капа Ламбда, томе је следила историја, а затим религија. Са 20 година, након његовог путовања у Пекинг у Кини, на међународну хришћанску конференцију 1922. године, почео је да сумња у своја верска уверења. Током периода у коме је разматрао свој избор каријере, он је присуствовао семинару под називом „Зашто улазим у свештеничку службу?”, након чега је одлучио да промени курс своје каријере. Године 1924, он је дипломирао на Универзитету у Висконсину и уписао се на Јунион теолошко семениште у Њујорк Ситију. Касније је постао атеиста.[8] Иако је на почетку његове каријере сматран атеистом, Роџерс је у каснијим годинама квалификован као агностик. Током његовог каснијег периода он је исто тако често говорио о духовности. Торн, који је познавао Роџерса и радио са њим у више наврата током његових последњих десет година, пише да га је „у каснијим годинама отвореност за искуство приморала да призна постојање димензије којој је придодао мистично својство, спиритуалност и трансценденталнст.”[9] Роџерс је закључио да постоји подручје „изван” научне психологије, царство које је он величао као „неописиво, духовно”.[10]

Теорија уреди

Роџерсова теорија сопства се сматра хуманистичком, егзистенцијалном и феноменолошком.[11] Директно се заснива на теорији личности „феноменског поља” Комбса и Снајга (1949).[12] Роџерсова разрада његове теорије је опсежна. О томе је написао 16 књига и још много чланака у часописима. Про;аска и Норкрос (2003) наводе да је Рогерс „доследно заступао емпиријску евалуацију психотерапије. Он и његови следбеници су показали да хуманистички приступ спровођењу терапије и научни приступ процени терапије не морају да буду некомпатибилни“.

Изабрани радови Карла Роџерса уреди

  • Рогерс, Царл, анд Цармицхаел, Леонард (1939). Тхе Цлиницал Треатмент оф тхе Проблем Цхилд. Бостон; Неw Yорк: Хоугхтон Миффлин Цомпанy.
  • Рогерс, Царл. (1942). Цоунселинг анд Псyцхотхерапy: Неwер Цонцептс ин Працтице. Бостон; Неw Yорк: Хоугхтон Миффлин Цомпанy.
  • Рогерс, Царл. (1951). Цлиент-Центеред Тхерапy: Итс Цуррент Працтице, Имплицатионс анд Тхеорy. Лондон: Цонстабле. ISBN 1-84119-840-4.
  • Рогерс, C.Р. (1957). Тхе нецессарy анд суффициент цондитионс оф тхерапеутиц персоналитy цханге. Јоурнал оф Цонсултинг анд Цлиницал Псyцхологy, 21: 95-103.
  • Рогерс, Царл. (1959). А Тхеорy оф Тхерапy, Персоналитy анд Интерперсонал Релатионсхипс ас Девелопед ин тхе Цлиент-центеред Фрамеwорк. Ин (ед.) С. Коцх, Псyцхологy: А Студy оф а Сциенце. Вол. 3: Формулатионс оф тхе Персон анд тхе Социал Цонтеxт. Неw Yорк: МцГраw Хилл.
  • Рогерс, Царл. (1961). Он Бецоминг а Персон: А Тхерапист'с Виеw оф Псyцхотхерапy. Лондон: Цонстабле. ISBN 1-84529-057-7.Еxцерптс
  • Рогерс, Царл. (1969). Фреедом то Леарн: А Виеw оф Wхат Едуцатион Мигхт Бецоме. (1ст ед.) Цолумбус, Охио: Цхарлес Мерилл. Еxцерптс
  • Рогерс, Царл. (1970). Он Енцоунтер Гроупс. Неw Yорк: Харроw Боокс, Харпер анд Роw, ISBN 0-06-087045-1
  • Рогерс, Царл. (1977). Он Персонал Поwер: Иннер Стренгтх анд Итс Револутионарy Импацт.
  • Рогерс, Царл. (нд, @1978). А персонал мессаге фром Царл Рогерс. Ин: Н. Ј. Раскин. (2004). Цонтрибутионс то Цлиент-Центеред Тхерапy анд тхе Персон-Центеред Аппроацх. (пп. в-ви). Херефордсхире, Унитед Кингдом: ПЦЦС Боокс, Росс-он-тхе-Wyе. ISBN 1-898059-57-8
  • Рогерс, Царл. (1980). А Wаy оф Беинг. Бостон: Хоугхтон Миффлин.
  • Рогерс, Царл. анд Стевенс, Б. (1967). Персон то Персон: Тхе Проблем оф Беинг Хуман. Лафаyетте, ЦА: Реал Пеопле Пресс.
  • Рогерс, Царл, Лyон, Харолд C., & Таусцх, Реинхард (2013) Он Бецоминг ан Еффецтиве Теацхер—Персон-центеред Теацхинг, Псyцхологy, Пхилосопхy, анд Диалогуес wитх Царл Р. Рогерс анд Харолд Лyон. Лондон: Роутледге, ISBN 978-0-415-81698-4
  • Рогерс, C.Р., Раскин, Н.Ј., ет ал. (1949). А цоординатед ресеарцх ин псyцхотхерапy. Јоурнал оф Цонсултинг Псyцхологy, 13, 149-200. Цитед ин: Н.Ј. Раскин, Тхе фирст 50 yеарс анд тхе неxт 10. Персон-Центеред Ревиеw, 5(4), Новембер 1990, 364-372.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Рогерс, Царл (1942). Цоунселинг анд Псyцхотхерапy: Неwер Цонцептс ин Працтице. Бостон, Массацхусеттс/Неw Yорк: Хоугхтон Миффлин. ИСБН 978-1-4067-6087-3. ОЦЛЦ 165705. 
  2. ^ Хаггблоом, Стевен Ј.; Wарницк, Ренее; Wарницк, Јасон Е.; Јонес, Винесса К.; Yарброугх, Гарy L.; Русселл, Тенеа M.; Борецкy, Цхрис M.; МцГаххеy, Реаган; Поwелл, Јохн L. (март 2003). „'Тхе 100 мост еминент псyцхологистс оф тхе 20тх центурy': Цоррецтион то Хаггблоом ет ал (2002)”. Ревиеw оф Генерал Псyцхологy (на језику: енглески). 7 (1): 37. дои:10.1037/1089-2680.7.1.37. 
  3. ^ Хаггблоом, С.Ј.; et al. (2002). „The 100 most eminent psychologists of the 20th century” (PDF). Review of General Psychology. 6 (2): 139—152. CiteSeerX 10.1.1.586.1913  . doi:10.1037/1089-2680.6.2.139. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 07. 2015. г. Приступљено 26. 04. 2020.  Haggbloom et al. combined three quantitative variables: citations in professional journals, citations in textbooks, and nominations in a survey given to members of the Association for Psychological Science, with three qualitative variables (converted to quantitative scores): National Academy of Science (NAS) membership, American Psychological Association (APA) President and/or recipient of the APA Distinguished Scientific Contributions Award, and surname used as an eponym. Then the list was rank ordered.
  4. ^ Smith, D. (1982). „Trends in counseling and psychotherapy”. American Psychologist. 37 (7): 802—809. PMID 7137698. doi:10.1037/0003-066X.37.7.802. 
  5. ^ Cushing, James Stevenson (1905). The genealogy of the Cushing family, an account of the ancestors and descendants of Matthew Cushing, who came to America in 1638. Montreal: The Perrault printing co. стр. 380. LCCN 06032460. 
  6. ^ „California Death Index, 1940-1997”. Ancestry.com. Приступљено 19. 4. 2010. Rogers' mother's maiden name is Cushing. 
  7. ^ „1910 United States Federal Census”. Ancestry.com. Приступљено 19. 4. 2010. Oak Park, Cook, Illinois; Roll T624_239; Page: 2B; Enumeration District: 70; Image: 703. Carl is fourth of six children of Walter A. and Julia M. Rogers. 
  8. ^ Michael Martin (2007). The Cambridge Companion to Atheism. Cambridge University Press. p. 310. ISBN 9780521842709. "Among celebrity atheists with much biographical data, we find leading psychologists and psychoanalysts. We could provide a long list, including...Carl R. Rogers..."
  9. ^ Thorne, Brian. Carl Rogers. Sage, 2003, pg IX
  10. ^ Kramer, Robert (1995). „The Birth of Client-Centered Therapy: Carl Rogers, Otto Rank, and" The Beyond”. Journal of Humanistic Psychology. 35 (4): 54—110. 
  11. ^ Dagmar Pescitelli, An Analysis of Carl Rogers' Theory of Personality Архивирано 2017-01-13 на сајту Wayback Machine
  12. ^ Снyгг, Доналд анд Цомбс, Артхур W. (1949), Индивидуал Бехавиор: А Неw Фраме оф Референце фор Псyцхологy. Неw Yорк, Харпер & Бротхерс. Артицле он Снyгг анд Цомбс' "Пхеноменал Фиелд" Тхеорy

Литература уреди

  • Цорнелиус-Wхите, Ј. Х. D. (2007). Леарнер-центеред теацхер-студент релатионсхипс аре еффецтиве: А мета-аналyсис. Ревиеw оф Едуцатионал Ресеарцх, 77 (1), 113-143.
  • Раскин, Н. (2004). Цонтрибутионс то Цлиент-Центеред Тхерапy анд тхе Персон-Центеред Аппроацх. Херефордсхире, Росс-он-тхе-Рyе, УК: ПЦЦС Боокс.
  • Фарбер, Баррy А. Тхе псyцхотхерапy оф Царл Рогерс: цасес анд цомментарy (Гуилфорд Пресс 1998).
  • Халл, C.С. & Линзеy, Г. (1957). Рогерс селф-тхеорy. "Тхеориес оф Персоналитy". (пп. 515–551). НY; Јохн Wилеy & Сонс, Инц.
  • Тхорне, Бриан. Царл Рогерс—Кеy Фигурес ин Цоунселлинг анд Псyцхотхерапy сериес (Саге публицатионс, 1992).
  • Рогерс, Царл, Лyон, Харолд C., & Таусцх, Реинхард (2013) Он Бецоминг ан Еффецтиве Теацхер—Персон-центеред Теацхинг, Псyцхологy, Пхилосопхy, анд Диалогуес wитх Царл Р. Рогерс анд Харолд Лyон. Лондон: Роутледге, ISBN 978-0-415-81698-4
  • Меарнс анд Тхорне, Персон Центред Цоунселлинг ин Ацтион (Саге 1999)
  • Арнолд, Кyле (2014). „Бехинд тхе Миррор: Рефлецтиве Листенинг анд итс Таин ин тхе Wорк оф Царл Рогерс” (ПДФ). Тхе Хуманистиц Псyцхологист. 42 (4): 354—369. дои:10.1080/08873267.2014.913247. 
  • Бруно, Франк Ј. (1977). Цлиент-Центеред Цоунселинг: Бецоминг а Персон. Ин Хуман Адјустмент анд Персонал Гроwтх: Севен Патхwаyс, пп. 362–370. Јохн Wилеy & Сонс.
  • Цоопер, M., О'Хара, M, Сцхмид, П., анд Wyатт, Г. (2007). Тхе Хандбоок оф персон-центеред псyцхотхерапy анд цоунселинг. Лондон: Палграве МацМиллан.
  • Рогерс, Царл (1961). Он Бецоминг а Персон ISBN 0-395-75531-X
  • Рогерс, C (1957). „Тхе нецессарy анд суффициент цондитионс оф тхерапеутиц персоналитy цханге”. Јоурнал оф Цонсултинг Псyцхологy. 21 (2): 95—103. ПМИД 13416422. дои:10.1037/х0045357. 
  • Рогерс, Царл. (1959). А Тхеорy оф Тхерапy, Персоналитy анд Интерперсонал Релатионсхипс ас Девелопед ин тхе Цлиент-центеред Фрамеwорк. Ин (ед.) С. Коцх, Псyцхологy: А Студy оф а Сциенце. Вол. 3: Формулатионс оф тхе Персон анд тхе Социал Цонтеxт. Неw Yорк: МцГраw Хилл.
  • Рогерс, Царл (1980). А Wаy оф Беинг. Бостон: Хоугхтон Миффлин
  • Поyразли, С. (2003). „Валидитy оф Рогериан Тхерапy ин Туркисх Цултуре: А Цросс-Цултурал Перспецтиве”. Јоурнал оф Хуманистиц Цоунселинг, Едуцатион анд Девелопмент. 42 (1): 107—115. дои:10.1002/ј.2164-490x.2003.тб00172.x. 
  • Рогерс, Царл (1951). "Цлиент-Центеред Тхерапy" Цамбридге Массацхусеттс: Тхе Риверсиде Пресс.
  • Рогерс, Царл, Лyон, ХЦ, Таусцх, Р. (2013). Он Бецоминг ан Еффецтиве Теацхер – Персон-центеред теацхинг, Псyцхологy, Пхилосопхy, анд Диалогуес wитх Царл Р. Рогерс анд Харолд Лyон. Лондон: Роутледге, ISBN 978-0-415-81698-4: http://www.routledge.com/9780415816984/ Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2020)
  • Ј.С., Армстронг (2012). „Натурал Леарнинг ин Хигхер Едуцатион”. Енцyцлопедиа оф тхе Сциенцес оф Леарнинг. Хеиделберг: Спрингер. 
  • Хоидн, С. (2017). Студент-Центеред Леарнинг Енвиронментс ин Хигхер Едуцатион Цлассроомс. Неw Yорк, НY: Палграве Мацмиллан. 
  • Кембер, Давид (2009). „Промотинг студент-центред формс оф леарнинг ацросс ан ентире университy”. Хигхер Едуцатион. 58 (1): 1—13. дои:10.1007/с10734-008-9177-6. 

Спољашње везе уреди

 
Карл Роџерс на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Karl_Rodžers&oldid=27698865”