Каталонске земље

Појам Каталонске земље (кат. Паïсос Цаталанс) се односи на територије на којима се говори каталонски језик или једна од његових варијанти, а то су шпански региони Каталонија, Валенсија, Балеарска острва и делови Арагона и Мурсије, као и Русијон (франц. Роуссиллон) у Прованси (Француска), Кнежевина Андора и град Алгеро на Сардинији (Италија).  У контексту каталонског национализма, често се овај појам односи само на Каталонију, Валенсију и Балеарска острва. Занимљиво је то да Каталонске земље не одговарају нити једној прошлој или садашњој политичкој или административној јединици, иако су током средњег века припадале арагонској круни. Такође, важно је напоменути да неки делови Валенсије и Каталоније не припадају Каталонским земљама због говора шпанског и окситанског језика.

Каталонске земље Паïсос Цаталанс
(Плавом бојом су приказане територије где се користи каталонски језик)
Држава	Територија
Шпанија	Каталонија Валенсија Балеарска острва Арагон Мурсија
Француска	територије око Пиринеја
Андора	где је каталонски званичан језик
Италија	Алгеро

Каталонске земље постају културни и политички пројекти од краја 19. века. Све више пажње овај појам добија током 60-тих и 70-тих година прошлог века због „умирања“ франкизма (енг. Францоист Спаин) у Шпанији и каталонски филолози виде прилику у томе. Модерни језички и културни пројекти укључују Институт Рамон Љуљ (кат. Институт Рамон Ллулл (ИРЛ)) и Фондацију Рамон Љуљ (кат. Фундациó Рамон Ллулл), које воде владе Каталоније, Кнежевине Андоре и Балеарских острва, генерални савет Пиринеја-Оријенталаца, градско веће Алгера и мрежа градских управа у Валенсији. Наиме, овај пројекат је често повезан и са покретом за независност у Каталонији, како би се ујединиле каталонски говорне територије у Шпанији и Француској. С друге стране, овај политички пројекат не ужива широку подршку, посебно изван Каталоније где се сам термин Каталонске земље сматра веома контраверзним.

Различита значења

Постоји неколико различитих значења које се везују за термин Каталонске земље, али се могу сврстати у две групе: лингвистичку или политичку.

Кроз лингвистичко значење  каталонске земље се користе на сличан начин као енглеска англосфера, шпанске хиспанофоне територије, француска франкофонија. Међутим, лингвистичко значење Каталонски земаља још увек није званично прихваћено чак ни као лингвистички концепт.

Што се тиче политичког појма, он се углавном односи на политичке пројекте који су покренути од стране присталица каталонске независности. Присталице се труде да се идентитет каталонских земаља призна у свету и да крене са својим проширењем. Али постоје неке културне институције које избегавају термин Каталонске земље и замењују га са „територијама каталонског говорног подручја“.

Територије каталонског говорног подручја

Каталонски језик и његове варијанте се причају у:

-Шпанским аутономним заједницама попут

Каталоније- поред каталонског признат је и окситански језик

Арагона

Балеарским острвима и

Валенсији- у западним и југоисточним деловима се прича ипак само шпански језик.

-Андори- једина територија на којој је званичан каталонски језик

-Италијанском граду Алгеро- поред сардинијског говори се и каталонски и на

-Француским територијама у пределу Пиринеја.

Културна димензија

Постоји мноштво напора и сарадњи међу различитим укљученим владиним и културним организацијама. Један такав пример је Институт Рамон Љуљ (ИРЛ), који је 2002. године основала влада Балеарских острва и влада Каталоније. Главни циљ овог Института јесте промовисање како каталонског језика, тако и каталонске културе, попут дела писаца, уметника, научника, истраживача из делова који су део Каталоније. Мрежа Универзитета Вивес, удружење универзитета Каталоније, Валенсије, Балеарских острва, Северне Каталоније и Андоре основано 1994. инкорпорирано је у ИРЛ 2008. године. Исте године, како би се проширила сарадња на институције из свих каталонских земаља, ИРЛ и влада Андоре формирале су Фундацију Рамон Љуљ (ФРЛ), међународну културну институцију са истим циљевима као ИРЛ. Фундацији су се придружили и Генерални савет Пиринеја, Градско веће Алгера (Сардинија) као и Мрежа валенсијских градова која представља удружење неколико градских већа Валенсије. У децембру 2012. године влада Балеарских острва објавила је да се представници Балеарских острва повлаче из Института Рамон Љуљ.

Политичка димензија

Концепт Каталонске земље описан је као "хипотетичка и футуристичка унија" различитих територија. У већини случајева концепт је обухватао шпанске аутономне заједнице Каталонија, Валенсија и Балеари. Неки би рекли да треба укључити и територије Русојн и Ла Фрања.  

Многи у Шпанији виде концепт Каталонских земаља као регионални изузетак, супротстављен централизацији шпанског и француског националног идентитета. Други то виде као покушај национализма усредсређеног на Каталонију да положи хегемонистичку тврдњу за Валенсију, Балеарска острва или Русијон, где влада осећај да они имају своје историјске личности, не нужно повезане са Каталонијом.

Када је у питању успостављање односа између Каталоније и и других подручја каталонског језичког домена концепт се сматра контроверзним и проблематичним. Каталонски аутор Герма Бел назвао га је "неприкладним и несретним изразом без икакве историјске, политичке или социјалне основе". Међутим неки од најгласнијих браниоца или иницијатора концепта "каталонске земаље" (као што су кат. Јоан Фустер, Јосеп Гуиа или Вицент Партал) били су из Валенсије.

Спор о овом концепту досегао је највиши ниво посебно у Валенсији крајем седемдесетих и почетком осамдесетих година када се формирао систем шпанске аутономне заједнице. Различити десничарски политичари у Валенцији (пореклом из Униóн де Центро Демоцрáтицо) који су се бојали онога што се сматрало покушајем припојења Каталоније, покренули су насилну анти-каталонску кампању против локалних присталица концепта ’’каталонске земље’’, који су чак укључивали и неколицину неуспешних напада експлозивима против аутора који су сматрани иницијаторима концепта, као што су Јоан Фустер или Мануел Санцхис и Гуарнер. Оживљавање концепта током овог периода било је иза формирања жестоко супротстављеног и чврстог анти-каталонског блаверистичког покрета, на челу са Униó Валенциана, који се, са своје стране, значајно смањио током деведесетих и 2000-их када је полемика концепта ’’каталонске земље’’ полако нестала са валенсијске политичке листе. Од тада, тема је изгубила највећи део свог контроверзног потенцијала, иако се повремени сукоби могу појавити с времена на време, као што су контроверзе у вези са емитовањем каталонске телевизије у Валенсији, и обрнуто, или употреба појмова каталонских институција који у Валенцији се такође сматрају каталонским национализмом, као што су ’’Каталонске земље’’ или  ’’Валенсијанска држава’’.

Анкета из 2004. године у Валенсији показала је да већина становништва у овом региону сматра да је валенсијански другачији језик од каталонског.

Што се тиче других територија, не постоје политичке партије које чак спомињу овај концепт као јавно питање. На Балеарским острвима, подршка странкама везаним за каталонски национализам износи око 10% од укупног броја гласова. Обрнуто, Народна странка - која је чврст противник било каквих политичких импликација за концепт ’’Каталонске земље’’ - је већинска странка у Валенсији и на Балеарским острвима.

Иако је тема била у великој мери одсутна из политичког дневног реда у последње време, 2013. године регионални Парламент Балеарских острва усвојио је декларацију у знак одбране своје аутономије. У декларацији Парламента Балеарских острва констатовано је да такозвани концепт Каталонске земље не постоји.

Шпански Устав из 1978. године садржи клаузулу која забрањује формирање федерација међу аутономним заједницама. Према томе, ако концепт Каталонске земље добије већинску демократску подршку на будућим изборима, уставни амандман би и даље био неопходан за оне делове Каталонаца који се налазе у Шпанији како би створили легално представничко тјело, иако у додатку Устава постоји клаузула која дозвољава изузетак од овог правила у случају Наваре, која се може придружити Баскији ако народ то одлучи.

Каталонци на француској територији Северне Каталоније, иако су поносни на свој језик и културу, нису посвећени независности.  Они подржавају блиске трговинске и транспортне односе с Каталонијом и верују да ће каталонска независност побољшати изгледе за то, али истичу да се отцепљење од Француске "не налази на дневном реду". 

Етимологија

Први пут се термин Каталонске земље појављује 1876. Године у делу Историја права у Каталонији, Мајорци и Валенсији. Кодекс обичају у Тортоси (шпа. Хисториа дел Дерецхо ен Цаталуñа, Маллорца y Валенциа. Цóдиго де лас Цостумбрес де Тортоса) које ја написано од стране валенсијанског историчара права Бенвенгути Оливера и Естељера (кат. Бенвингут Оливер и Естеллер) . Такође, појављивала су се и други термини попут „ окситанске земље“ или „лимузина отаџбине“ али нису заживели нити се користили све до књиге Ми, Валенсијанци (кат. Носалтрес, елс валенцианс) коју је написао Жоан Фустер( кат. Јоан Фустер и Ортеллс) 1962. године.

Данас је термин Каталонске земље  уско повезан са каталонским национализмом и политички је оптерећен, иако бројне политичке странке подржавају присталице каталонске независности.