Категорички императив

Категорички императив је етички концепт немачког филозофа Имануела Канта. Кант даје неколико формулација категоричког императива:

I формула гласи: Поступај према оној максими за коју можеш пожељети да постане општи закон.

Примјер његове употребе био би: „ако не желим да крађа постане општи закон, онда не смијем ни ја красти“.

II формула гласи: поступај увијек према људскости у себи и у другим бићима увијек као према циљу, а никад као према средству.

Ова формула јасно одбацује инструментализовање човјека у било које сврхе и наглашава људскост као главну димензију међуљудског односа.

III формула гласи: Поступај увијек према оној максими коју би одредио када би био законодавац у краљевству циљева.

По Канту, категорички императив не представља неки постављени морал, него директно слиједи из анализе начина функционисања практичног ума, уколико она има један основни принцип. Тај априорични принцип важи увијек и свуда, јер је основа практичног ума. За Канта не постоји ситуација у којој категорички императив може бити занемарен.