Убихинон

(преусмерено са Koenzim Q10)

Убихинон (коензим Q10, убиквинон, убидекаренон, коензим Q, CoQ10, CoQ, Q10) је 1,4-бензохинон, где се Q односи на хинонску хемијску групу, и 10 означава број изопренилних хемијских подјединица у његовом репу.

Убихинон
Називи
IUPAC назив
2-[(2E,6E,10E,14E,18E,22E,26E,30E,34E)-3,7,11,15,19,23,27,31,35,39-dekametiltetrakonta-2,6,10,14,18,22,26,30,34,38-dekaenil]-5, 6-dimetoksi-3-metilcikloheksa-2,5-dien-1,4-dion
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.590
УНИИ
  • O=C1/C(=C(\C(=O)C(\OC)=C1\OC)C)C\C=C(/C)CC\C=C(/C)CC\C=C(/C)CC\C=C(/C)CC\C=C(/C)CC\C=C(/C)CC\C=C(/C)CC\C=C(/C)CC\C=C(/C)CC\C=C(/C)C
Својства
C59H90O4
Моларна маса 863,37 g·mol−1
Сродна једињења
Сродна једињења
1,4-Бензохинон
Хинон
Пластохинон
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Ова у уљу растворна, витамину слична супстанца је присутна у већини еукариотских ћелија, првенствено у митохондријама. Она је компонента ланца транспорта електрона и учествује у аеробној ћелијској респирацији, генеришући енергију у облику АТП-а. Деведесет пет процената енергије људског тела се генерише на тај начин.[3][4] Стога, органи са највишим захтевом за енергију, као што су срце, јетра и бубрези, имају највише концентрације CoQ10.[5][6][7] Постоје три редокс стања коензима Q10: потпуно оксидизовано (убихнон), семихинон (убисемихинон), и потпуно редуковано (убихинол). Способност овог молекула да постоји у потпуно оксидованој форми и потпуно редукованој форми омогућава му да изводи своју функцију у ланцу транспорта електрона и да делује као антиоксиданс.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Ернстер, L; Даллнер, Г (1995). „Биоцхемицал, пхyсиологицал анд медицал аспецтс оф убиqуиноне фунцтион”. Биоцхимица ет Биопхyсица Ацта. 1271 (1): 195—204. ПМИД 7599208. 
  4. ^ Дуттон, ПЛ; Охнисхи, Т; Дарроузет, Е; Леонард, МА; Схарп, РЕ; Цибнеy, БР; Далдал, Ф; Мосер, CC (2000). „4 Цоензyме Q оxидатион редуцтион реацтионс ин митоцхондриал елецтрон транспорт”. Ур.: Каган, ВЕ; Qуинн, ПЈ. Цоензyме Q: Молецулар мецханисмс ин хеалтх анд дисеасе. Боца Ратон: ЦРЦ Пресс. стр. 65—82. 
  5. ^ Окамото, Т; Матсуyа, Т; Фукунага, Y; Кисхи, Т; Yамагами, Т (1989). „Хуман серум убиqуинол-10 левелс анд релатионсхип то серум липидс”. Интернатионал јоурнал фор витамин анд нутритион ресеарцх. Интернатионале Зеитсцхрифт фур Витамин- унд Ернахрунгсфорсцхунг. Јоурнал интернатионал де витаминологие ет де нутритион. 59 (3): 288—92. ПМИД 2599795. 
  6. ^ Аберг, Ф; Аппелквист, ЕЛ; Даллнер, Г; Ернстер, L (1992). „Дистрибутион анд редоx стате оф убиqуинонес ин рат анд хуман тиссуес”. Арцхивес оф биоцхемистрy анд биопхyсицс. 295 (2): 230—4. ПМИД 1586151. дои:10.1016/0003-9861(92)90511-Т. 
  7. ^ Схиндо, Y; Wитт, Е; Хан, D; Епстеин, W; Пацкер, L (1994). „Ензyмиц анд нон-ензyмиц антиоxидантс ин епидермис анд дермис оф хуман скин”. Тхе Јоурнал оф инвестигативе дерматологy. 102 (1): 122—4. ПМИД 8288904. дои:10.1111/1523-1747.еп12371744. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди