Комода
Комода (франц. commode) онизак ормар са фијокама у нашем народу се још звао сандук који је био део намештаја скоро сваке куће.[1] Комода је било који од многих комада намештаја. Оксфордски енглески речник има више значења „комода“. Прва релевантна дефиниција гласи: „Комад намештаја са фиокама и полицама; у спаваћој соби нека врста сложеног ормана (као на француском); у салону велика (и углавном старомодна) врста шифоњера.” Салон је сам по себи термин за свечану пријемну собу, а шифоњер је, у том смислу, мали креденац који датира с почетка 19. века.[2]
Друго потврђено значење је умиваоник, комад намештаја опремљен умиваоником, бокалом и држачем пешкира, а често и простором за одлагање нокшира иза затворених врата. Умиваоник у спаваћој соби претходи затвореним купатилима и текућој води.
У британском енглеском, „commode“ је стандардни израз за комодну столицу, често на точковима, која затвара нокшир - каква се користи у болницама и домовима инвалида.[3] У Сједињеним Државама, „commode“ је колоквијални синоним за тоалет са испирањем.[2]
Реч цомода потиче од француске речи за „згодан“ или „погодан“, што пак долази од латинског придева commodus, са сличним значењима.
Историја и типови уреди
Француска уреди
Овај израз потиче из речника француског намештаја од око 1700. године. У то време, комода је означавала кабинет или орман са фијокама, довољно ниску да је седела у висини дадо шине (à hauteur d'appui). То је био комад фурнираног кутијастог намештаја много шири него што је био висок, подигнут на високим или ниским ногама.[4]
Комоде су правили ебенисти; француска реч за „произвођача кабинета“ изведена је од ебановине, црног тропског тврдог дрвета, познатог као страни луксуз. Прекрасно дрво било је употпуњено ормолуом (превлачење фиока са позлаћеном бронзом). Овај комад намештаја имао би мермерну плочу одгоре,[5] одабрану да одговара мрамору плоче камина.
Комода је заузимала истакнуто место у соби за коју је била намењена: стајала је уз стуб између прозора,[6] у ком случају би је често надвисивала стаклена огледала,[7] или би пар идентичних комода стајао поред димњака или заузимао средиште сваког крајњег зида.
Бомба комоде, са површинама обликованим у три димензије, биле су одлике рококо стила званог „Луј Квинзи“. Праволинијске неокласичне, или „Луј Сиз“ комоде могу имати тако дубоке фиоке или врата да су стопала била у ен тоупие - у суженом оструганом облику дечјег вртишта. Рококо и неокласичне комоде могу имати ормариће који окружују главну секцију, у ком случају такав комад је био commode à encoignures;[8] парови угаоних кабинета такође могу бити дизајнирани да допуњују комоду и стоје у бочним угловима собе. Ако је комода имала отворене полице уз главни део, то је била комода à l'anglaise; ако није имао затворене фиоке, била је то комода à vantaux.
Пре средине осамнаестог века комода је постала толико потребан намештај да се могла израђивати у menuiserie (столарији), од масивног обојеног храста, ораха или воћака, са урезаном декорацијом, типичном за француски провинцијски намештај.
Енглеска уреди
У свету енглеског говорног подручја, реч комода је средином осамнаестог века ушла у језик произвођача кабинета у Лондону, као назив за комоде са грациозно закривљеним лицима фиока, а понекад и са обликованим боковима, за које се сматра да су по „француском“ укусу. Томас Чипендејл је термин „француски комодни столови“ користио за описивање тих дизајнова у делу The Cabinet-Maker and Upholsterer's Director (1753), а Инс и Мајхју су илустровали „комодни орман са фијокама“, плоча xliii, у њиховом Универзалном систему намештаја за домаћинство, 1759–62. Џон Глог примећује[9] да је значење комоде проширено да описује било који комад намештаја са серпентинским предњим делом, као што је тоалетни сточић, или чак седиште столице.[10] Глог истиче да се дизајни Томаса Шерера за две „комодна ормана за одело“ илустрована у књизи The Cabinet-Makers' London Book of Prices, 1788, таблица 17, понављају, али као „серпентински шифоњери“, у делу The Prices of Cabinet Work, 1797 издање.
Тоалет уреди
У британском енглеском, „commode“ је стандардни израз за комодну столицу, често на точковима, која обухвата нокшир - каква се користи у болницама и домовима инвалида.[3] (Историјски еквивалент је затворена столица, отуда пожељена и престижна позиција старатељ столице за дворјанина блиског монарху.) Овај комад намештаја на француском је назван chaise percée („пробушена столица“); слични предмети су специфично прављени као покретни бидеи за прање.
У Сједињеним Државама, „commode“ je kolokvijalni sinonim za WC šolju, posebno na jugu.[11]
-
Muzejska kolekcija toaleta, nokšira, kada, etc. Modernna toilet komoda je sa desne strane.
-
Teška drvena toaletna komoda iz 19. veka
Reference уреди
- ^ Милан Вујаклија, ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1992. Година (ИСБН 86-07-00672-Х), страна 427
- ^ а б Robinson, Melia (1. 6. 2017). „I tried the 'Mercedes Benz of toilets' that comes with a remote control and costs $10,200”. Business Insider. Приступљено 23. 11. 2017. „...But Japan's biggest toilet maker has brought these high-tech features and more to its premiere line of commodes.”
- ^ а б „Cambridge Dictionaries online, entry for Commode”. Приступљено 20. 1. 2013.
- ^ A commode with a divided drawer above two deep ones was a commode en tombeau— a "monumental commode"— or, in retrospect, a commode à la Régence.
- ^ The slab might be veneered with a fine or rare marble, such as a breccia; its edges might be moulded.
- ^ Such a piece, when made particularly shallow, not to impede passage along the enfilade that connected rooms might be called a demi-commode (Francis J. B. Watson, Louis XVI Furniture 1973, fig.fig. 27).
- ^ "In a room with three windows, for instance, one could place between them a commode with drawers and one with drawers, while still preserving an essential symmetry." (Pierre Verlet, French Furniture and Interior Decoration of the 18th Century, 1967) p. 154)
- ^ Francis J. B. Watson, Louis XVI Furniture 1973, illustrates as commodes à encoignures the commode by Gilles Joubert and Roger Vandercruse La Croix, 1769 for Mme Victoire at Compiègne (fig. 23 (Frick Collection, New York); the commode by Joubert for Mme Adelaide at Versailles, 1769 (fig. 24, Getty Museum, Los Angeles); the unusually rich and monumental commode by Jean-Henri Riesener for the king's bedroom at Versailles, 1775 (fig. 32, Musée Condé, Chantilly).
- ^ Gloag, A Short Dictionary of Furniture , rev. ed. 1969, s.v. "Commode, "Commode Front".
- ^ Richard Magrath, a cabinet-maker and upholsterer in Charleston, South Carolina, advertised for sale in 1771 ""Half a Dozen Caned Chairs, a Couch to match them, with commode fronts, and Pincushion seats." (Noted in Gloag, op. cit, s.v. "Commode Front").
- ^ Robinson, Melia (1. 6. 2017). „I tried the 'Mercedes Benz of toilets' that comes with a remote control and costs $10,200”. Business Insider. Приступљено 23. 11. 2017. „...But Japan's biggest toilet maker has brought these high-tech features and more to its premiere line of commodes.”
Literatura уреди
- Campbell, Gordon (2006). The Grove Encyclopedia of Decorative Arts: (Two-volume Set). 1. Oxford University Press. стр. 61, 331, 479. ISBN 9780195189483.
- Loomis IV, Frank Farmer (2011). Antiques 101: A Crash Course in Everything Antique (2 изд.). Krause Publications. стр. 59. ISBN 9781440227387.
- јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Lowboy”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 17 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 72. Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у
- Collins English Dictionary (2 изд.). William Collins Sons & Co. Ltd. 1986. ISBN 0 00 433134-6.
- Вујаклија Милан, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1991. година
- Ernest Joyce (1970). Encyclopedia of Furniture Making. Revised and expanded by Alan Peters. Sterling Publishing. ISBN 978-0-8069-6440-9.. . Original edition. 1987. ISBN 978-0-8069-7142-1. (Папербацк)
- Јохн L. Феирер (1988). Цабинетмакинг анд Миллwорк. Фифтх Едитион. Гленцое Публисхинг Цомпанy. ИСБН 978-0-02-675950-2.
- Дěјинy нáбитковéхо умěнí, Ф. Цимбурек-Јан Халáк-Карел Хераин-Зденек Wиртх, Брно 1948.
- Блакеморе, Роббие Г. (2006). Хисторy оф интериор десигн & фурнитуре: фром анциент Егyпт то нинетеентх-центурy Еуропе. Ј. Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-471-46433-4.
- Британница, Енцyцлопæдиа (23. 2. 2016). „Фурнитуре”. Архивирано из оригинала 16. 5. 2016. г. Приступљено 16. 5. 2016.
- Гадалла, Моустафа (2007). Тхе Анциент Егyптиан Цултуре Ревеалед. Техути Ресеарцх Фоундатион. ИСБН 978-1-931446-27-3.
- Литцхфиелд, Фредерицк (2011). Иллустратед Хисторy оф Фурнитуре. Арцтурус Публисхинг. ИСБН 978-1-84837-803-2.
- Луцие-Смитх, Едwард (1979). Фурнитуре: А Цонцисе Хисторy. Тхамес анд Худсон. ИСБН 978-0-500-18173-7.
- Метрополитан Мусеум оф Арт (1999). Егyптиан Арт ин тхе Аге оф тхе Пyрамидс. Неw Yорк: Метрополитан Мусеум оф Арт. ИСБН 978-0-87099-907-9.
- Смардзеwски, Јерзy (2015). Фурнитуре Десигн. Спрингер. ИСБН 978-3-319-19533-9.
- Солодоw, Јосепх Б. (2010). Латин Аливе: Тхе Сурвивал оф Латин ин Енглисх анд тхе Романце Лангуагес. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-139-48471-8.
- Wееклеy, Ернест (2013). Ан Етyмологицал Дицтионарy оф Модерн Енглисх. Цоуриер Цорпоратион. ИСБН 978-0-486-12287-8.
- Кеннy, Петер M.; Саффорд, Францес Грубер; Винцент, Гилберт Т. „Америцан кастен : тхе Дутцх-стyле цупбоардс оф Неw Yорк анд Неw Јерсеy, 1650-1800” (ПДФ). Метрополитан Мусеум оф Арт Либрариес.
- Морсе, Францес Цларy (1917). „Буреаус анд Wасхстандс”. Фурнитуре оф тхе Олден Тиме. Мацмиллан. ОЦЛЦ 1000324925.
- Буркетте, Аллисон (1. 5. 2001). „Тхе сторy оф цхестер драwерс” (ПДФ). Америцан Спеецх. 76 (2): 139—157. ИССН 0003-1283. дои:10.1215/00031283-76-2-139. еИССН 1527-2133.
- Барнwелл, Маурице. Десигн, Цреативитy анд Цултуре, Блацк Дог, 2011, ISBN 978 1 907317 408
- Барнwелл, Маурице. Десигн Еволутион: Биг Банг то Биг Дата,Торонто. 2014. ISBN 978-0-9937396-0-6.
- Бентон, Цхарлотте (2000). „Десигн анд Индустрy”. Ур.: Кемп, Мартин. Тхе Оxфорд Хисторy оф Wестерн Арт. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. стр. 380—383. ИСБН 0198600127.
- Фортy, Адриан. Објецтс оф Десире: Десигн анд Социетy Синце 1750. Тхамес Худсон, Маy. 1992. ISBN 978-0-500-27412-5.
- Хескетт, Јохн (1980). Индустриал Десигн. Тхамес & Худсон. ИСБН 0500201811.
- Киркхам, Пат (1999). Индустриал десигн. Грове Арт Онлине. Оxфорд Университy Пресс.
- Маyалл, WХ, Индустриал Десигн фор Енгинеерс, Лондон: Илиффе Боокс. 1967. ISBN 978-0592042053.
- Маyалл, WХ, Мацхинес анд Перцептион ин Индустриал Десигн, Лондон: Студио Виста. 1968. ISBN 978-0289279168.
- Меикле, Јеффреy. Тwентиетх Центурy Лимитед: Индустриал Десигн енгинееринг ин Америца, 1925 - 1939, Пхиладелпхиа: Темпле Университy Пресс. 1979. ISBN 978-0877222460.
- Noblet, Jocelyn de (1993). „Design in Progress”. Ур.: Noblet, Jocelyn de. Industrial design: reflection of a century. Paris: Flammarion/APCI. стр. 21—25. ISBN 2080135392.
- Pirovano, Carlo, ур. (1991). „Forms of Representation”. History of Industrial Design. 1. Milan: Electa. стр. 108—127. OCLC 32885051.
- Moaveni, Saeed (јануар 2015). Engineering Fundamentals: An Introduction to Engineering, By Saeed Moaveni, pg 273. ISBN 9781305537880.
- Monbiot, George (1992). Mahogany is Murder: Mahogany Extraction from Indian Reserves in Brazil. Friends of the Earth. ISBN 978-1-8575-0160-5.
- Bruck, Matt (2005). Guitar World Presents Guitar Gear 411. Alfred Music Publishing. стр. 6. ISBN 978-0-7579-4061-3.
- Hirst, Tom (2003). Electric Guitar Construction. Hal Leonard Corporation. стр. 11. ISBN 978-1-57424-125-9.
- Appelhans, Marc S.; Bayly, Michael J.; Heslewood, Margaret M.; Groppo, Milton; Verboom, G. Anthony; Forster, Paul I.; Kallunki, Jacquelyn A.; Duretto, Marco F. (2021). „A new subfamily classification of the Citrus family (Rutaceae) based on six nuclear and plastid markers”. Taxon. 70 (5): 1035—1061. doi:10.1002/tax.12543 .
- Engler, A. (1896). „Rutaceae”. Ур.: Engler, A.; Prantl, K. Die natürlichen Pflanzenfamilien. III(4). Leipzig: Engelmann.
- Groppo, M.; Kallunki, J.A.; Pirani, J.R.; Antonelli, A. (2012). „Chilean Pitavia more closely related to Oceania and Old World Rutaceae than to Neotropical groups: Evidence from two cpDNA non-coding regions, with a new subfamilial classification of the family”. PhytoKeys (19): 9—29. PMC 3597001 . PMID 23717188. doi:10.3897/phytokeys.19.3912.
- Morton, Cynthia M.; Telmer, Cheryl (2014). „New Subfamily Classification for the Rutaceae”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 99 (4): 620—641. S2CID 85667129. doi:10.3417/2010034.
- Chase, Mark W.; Cynthia M. Morton; Jacquelyn A. Kallunki (август 1999). „Phylogenetic relationships of Rutaceae: a cladistic analysis of the subfamilies using evidence from RBC and ATP sequence variation”. American Journal of Botany. Botanical Society of America. 86 (8): 1191—1199. JSTOR 2656983. PMID 10449399. doi:10.2307/2656983 .
- Edwards, Ralph; Jourdain, Margaret (1955). Georgian Cabinet-Makers..
- Gilbert, Christopher (1978). The Life and Work of Thomas Chippendale (2 vols.). New York: Macmillan.. The standard work.
Spoljašnje veze уреди
- Dressing Tables collection at the Disseny Hub Barcelona