Композиција Б је врста експлозива која се састоји од две главне компоненте: РДX-а (циклотриметилен-тринитрамина) и ТНТ-а (тринитротолуена). Ова комбинација чини врло снажан експлозивни материјал који се користи у војне и индустријске сврхе.

Немачка фрагментациона ручна бомба ДМ41 пуњена композицијом Б. Овај пример је сециран да би се открила челична фрагментациона чаура и жуто експлозивно пуњење.

РДX је главни састав Композиције Б и један је од најмоћнијих експлозива који су тренутно доступни. Он је органски нитроамин који има високу енергетску густоћу и брзу брзину детонације. РДX је кристални материјал који је врло стабилан и отпоран на спољне утицаје, као што су ударци или трење. То га чини идеалним за употребу у експлозивима који се користе у војној индустрији.

ТНТ је друга важна компонента Композиције Б. То је жути кристални материјал који такође има високу енергетску густоћу, али не толико високу као РДX. ТНТ је познат по својој отпорности на ударце и топлину те по томе што производи релативно мало дима приликом детонације. То га чини корисним за употребу у војним експлозивима и пројектилима.

Комбинација РДX-а и ТНТ-а у Композицији Б омогућује постизање синергијског ефекта, где се њихове карактеристике надопуњују како би се створио још снажнији експлозивни материјал. Детонација Композиције Б резултира брзим ослобађањем велике количине гасова и топлоте, што резултира разорним учинком. Композиција Б се често користи у војне сврхе, као што су бомбе, артиљеријске гранате, ракете, нагазним минама, ручним бомбама и разним другим муницијама. [1] Такођер се користи у индустрији за разне примене, као што су рударство, демолирање грађевина и обликовање метала. Такође је коришћен у првом нуклеарном оружју имплозијског типа које су развиле Сједињене Државе. [2][3]

Стандардне пропорције састојака (по тежини) су 59,5% РДX (брзина детонације 8.750 м/с) и 39.5% ТНТ (брзина детонације од 6.900 м/с), флегматизованих са 1% парафинског воска.[4] Најчешће се описује као 60/40 РДX/ТНТ са додатком 1% воска.

Важно је напоменути да је руковање и употреба експлозива врло опасна активност и мора се спроводити од стране обучених стручњака у складу с прописаним сигурносним мерама.

Развој уреди

Састав Композиције Б је развијен током Првог светског рата, средином 1910-их. Његово откриће повезано је са потребом за новим и ефикаснијим експлозивима које би се користиле у војним операцијама. Током рата, употреба експлозива постала је кључна за различите аспекте војних операција, укључујући бомбардовање и уништавање непријатељских утврђења. Међутим, постојећи експлозиви попут ТНТ-а имали су ограничења у њиховим својствима, попут мање стабилности и мање снаге.

Да би побољшали карактеристике експлозива, научници су започели истраживање и експерименте да би створили нови материјал. У тим експериментима, комбинација РДX-а и ТНТ показала се врло успешним.

РДX је био познат као веома моћан експлозив, али није био довољно стабилан за широку примену. С друге стране, ТНТ је био стабилан, али није било довољно јак. Комбинација РДX-а и ТНТ-а у различитим пропорцијама показала се идеалним јер њихова својства надопуњују једни друге.

Први патент за састав Композиције Б под именом "Експлозивно једињење" објавио је Британски хемичар и проналазач Алфред Нобел 1912. године. Након тога, састав Композиције Б се широко користио током првог и Другог светског рата и остао је популарно експлозив.

Од тада је настављен развој експлозива и војне технологије, а истраживачи су радили на побољшању својстава композиције Б и развој других експлозива са још већом снагом и сигурношћу. Данас постоје многе друге врсте експлозива које се користе у војне и индустријске сврхе, али састав Композиције Б и даље остаје важан експлозив који се користи.

Својства уреди

  • Густина: 1.65 г/цм³
  • Брзина детонације : 8,050 м/с

Карактеристике експлозива Композиција Б уреди

Композиција Б има неколико карактеристика које га чине популарним и широко коришћеним експлозивом. Ево неких кључних карактеристика композиције Б:

  • Снага: Састав Композиције Б је веома експлозиван материјал са високом енергетском густином. Комбинација ТНТ-а и РДX-а обезбеђује висок степен снаге и уништења током детонације. То га чини погодним за војну примену где је потребна велика деструктивна моћ.
  • Стабилност: Иако РДX није стабилан као ТНТ, комбинација ова два састојка у саставу Композиције Б даје релативно стабилан експлозивни материјал. То значи да је састав Композиције Б мање осетљив на шокове, трење или температурне осцилације у поређењу са неким другим експлозивом.
  • Пластичност: Састав Композиције Б је пластични експлозив, што значи да се лако може обликовати у различите облике и величине. То омогућава флексибилност у дизајну експлозивних направа, као што су бомбе, мине или ракете.
  • Брзина детонације: Композиција Б има умерену стопу детонације. Иако није најбржи експлозив, и даље је довољно брз за већину војних апликација. Детонација се дешава брзо, стварајући велике количине гасова и разарајући притисак.
  • Компатибилност: Састав Композиције Б је компатибилан са различитим иницијаторима. То значи да се може користити у комбинацији са другим експлозивним материјалима за постизање одређене ефикасности.

Коришћење експлозива Композиција Б уреди

Композиција Б била је изузетно честа у муницији западних нација и била је стандардно пуњење експлозива од раног Другог светског рата до раних 1950-их, када су мање осетљиви експлозиви као што је састав Х6 почели да га замењују у многим оружјима. М65 бомбе из 1953. које су садржавале деградирану композицију Б биле су одговорне за велики део штете у пожару УСС Форестал 1967.

Неки добављачи муниције које је одобрио НАТО, као што је Мецар, наставили су да користе Композицију Б у својим производима.

Композиција Б је повезана са циклотолом, који има већи удео РДX-а (до 75%).

ИМКС-101 полако замењује Цомп Б у америчким војним артиљеријским гранатама, а ИМКС-104 [5] у минобацачким мецима и ручним бомбама.

Галерија слика уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Цоопер, Паул W. (1996). Еxплосивес Енгинееринг. Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-0-471-18636-6. 
  2. ^ Атом Бомбс: Тхе Топ Сецрет Инсиде Сторy оф Литтле Боy анд Фат Ман, Јохн Цостер-Муллен, 2003
  3. ^ Нуцлеар Wеапонс ФАQ сецтион 8.1.1: Тхе Десигн оф Гадгет, Фат Ман, анд "Јое 1" (РДС-1), аццессед Аугуст 10, 2009
  4. ^ Милитарy Специфицатион МИЛ-C-401
  5. ^ Wалсх, Мицхаел Р.; Wалсх, Марианне Е.; Рамсеy, Цхарлес А.; Тхибоутот, Сониа; Амплеман, Гуy; Диаз, Еммануела; Зуфелт, Јон Е. (2014-04-01). „Енергетиц Ресидуес фром тхе Детонатион оф ИМX-104 Инсенситиве Мунитионс”. Пропеллантс, Еxплосивес, Пyротецхницс (на језику: енглески). 39 (2): 243—250. ИССН 1521-4087. дои:10.1002/преп.201300095.