Кранијални шавови

Кранијални шавови или кранијалне сутуре су синартрозе или нека врста „зглобова” у којима су кости ригидно везане фиброзним ткивом.[1][2][3]

Кранијални шавови
Фонтанеле и шавови са горње стране лобањи детета
Фонтанеле и шавови са леве стране лобање детета.
Анатомска терминологија

Значај уреди

Улога кранијалних сутура је двострука:[4][5][6]

  • Током интраутериног и раног перинаталног живота обезбеђују одржавање дистанце између костију свода лобање.
  • За време порођаја омогућавају флексибилност главе новорођенчета при проласку кроз порођајни канал, преклапањем костију, бебине главе без притискања и оштећења мозга..[7]

Кранијалне шавово током феталног и постнаталног развоја су места размештање костију на којима долази до континуиране депозиције коштаног материјала уз истовремено раздвајање суседних костију.[8] Размештање је увек праћено апозиционим растом кости који се назива ремоделација и коју представљају ресорпција кости на унутрашњој површини лобање (активност остеокласта) и депозиција кости на њеној спољној површини (активност остеобласта). Ремоделација костију је важан физиолошки механизам помоћу којег се мења и обликује свод лобање синхроно са увећањем окципито-фронталне циркумференције и наставља се и у периоду после затварања кранијалних шавова.[9]

Анатомија уреди

Дечија лобања се састоји од 6 засебних кранијалних костију:[10][11]

  • Предње или чеоне кости
  • Потиљачне кости
  • Две паријеталне кости
  • Две темпоралне кости

Ове кости држи заједно јака, влакнаста, еластична ткивна ваза која се назива шав или сутура. Простори између костију који остају отворени код беба и мале деце називају се фонтанелама или меким местима. Ови простори су део нормалног развоја лобање. Кранијалне кости остају одвојене 12 до 18 месеци од рођења, а затим заједно расту као део нормалног раста, да би се међусобно повезале у одраслом добу.[10]

Калварија одрасле особе поседује укупно 15 шавова (сутура), од којих су три непарне (коронална, сагитална и ламбдоидна), док су кости лица повезане краниофацијалним шавовима (метопична, сквамозна, париетомастоидна, окципитомастоидна, сфенофронтална, сфенопаријетална, сфеносквамозна) Метопична сутура не осификује и остаје отворена код 10% одраслих особа.[12]

Кранијалне и краниофацијалне сутуре.[13][14]

Шав - сутура Локализација
метопична (фронтална, интерфронтална) између фронталних костију
коронална између фронталне и паријеталних костију
сагитална између паријеталних костију
ламбдоидна између паријеталних и окципиталне кости
сквамозна између паријеталне и темпоралне кости
париетомастоидна између паријеталне кости имастоидног наставка темпоралне кости
окципитомастоидна између окципиталне кости и мастоидног наставка темпоралне кости
сфенофронтална између фронталне и сфеноидне кости
сфенопаријетална између паријеталне и сфеноидне кости
сфеносквамозна између скваме темпоралне кости и сфеноидне кости
сфенозигоматична између сфеноидне кости и зигома
темпорозигоматична између темпоралне и зигоматичне кости
фронтоназална између фронталне и носних костију
фронтозигоматична између фронталне и зигоматичне кости
фронтомаксиларна између фронталне и максиле
фронтолакримална између фронталне и лакрималне кости
етмоидолакримална између етмоидне и лакрималне кости
назомаксиларна између максиле и носних костију
зигоматикомаксиларна између зигома и максиле
интермаксиларна између две максиле
интерназална између носних костију
Кранијални шавови (поглед одозго)
Кранијални шавови (гледано са леве стране главе)

Време затварања кранијалних шавова уреди

Затварање (спајање) нормалних кранијалних шавова је физиолошки процес који се одвија у периоду од неколико месеци до неколико десетина година након рођења.[2] [15]

Период најинтензивнијег раста лобање одвија се у првих шест месеци живота новорођенчета, да би се окончао између 4. и 6. године детета. Имајући у виду да физиолошки мозак престаје са растом пре завршетка процеса ширења и затварања кранијалних шавова, раст и увећавање мозга није искључиви стимулатор раста костију свода лобање.[16] За сада је узрок фузије шавова још увек недовољно познат,[17] иако се зна да на њега утичу бројни хормонски, генетски, механички и локални фактори.[18][19]

Време затварања кранијалних шавова.[20][21]

Сутура Почетак фузије
(године старости)
метопична (интерфронтална)
2
сагитална
22
коронална
24
ламбдоидна
26
сквамозна
35-39
сфенофронтална
22
сфенопаријетална
29
сфенотемпорална
28-38
мастоокципитална
26-30

Раст лобање је најбржи током првих месеци живота, када интракранијални волумен достиже:

  • 25% адултног на рођењу,
  • 50% до 6. месеца,
  • 75% до друге године и
  • 95% до 10. године живота.[19][22]

Краниофацијална диспропорција на штету лица је највећа током раног феталног периода. Пропорционални однос неурокранијума и лица износи:

  • 8:1 на рођењу,
  • 6:1 током друге године,
  • 4:1 током пете године,
  • 2,5:1 — 2:1 када се неурокранијум коначно редукује код одрасле особе.[19]

Галерија уреди

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ „Цраниал Сутуре - ан овервиеw | СциенцеДирецт Топицс”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 2021-02-05. 
  2. ^ а б „Цраниал сутурес: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  3. ^ Ди Иева А, Брунер Е, Давидсон Ј, Писано П, Хаидер Т, Стоне СС, ет ал. Цраниал сутурес: а мултидисциплинарy ревиеw. Цхилдс Нерв Сyст 2013; 29:893–905
  4. ^ Варма Р, Wиллиамс СД. Неурологy. Ин: Зителли БЈ, МцИнтире СЦ, Ноwалк АЈ, едс. Зителли анд Давис' Атлас оф Педиатриц Пхyсицал Диагносис. 7тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2018:цхап 16.
  5. ^ Гоyал НК. Тхе неwборн инфант. Ин: Клиегман РМ, Ст. Геме ЈW, Блум Њ, Схах СС, Таскер РЦ, Wилсон КМ, едс. Нелсон Теxтбоок оф Педиатрицс. 21ст ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2020:цхап 113.
  6. ^ ЦДЦ (2019-12-04). „Фацтс абоут Цраниосyностосис | ЦДЦ”. Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  7. ^ Панцхал Ј, Уттцхин V. Манагемент оф цраниосyностосис. Пласт Рецонстр Сург 2003; 111(6):2032–48.
  8. ^ „Цраниосyностосис”. www.хопкинсмедицине.орг (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  9. ^ Мирко V. Мићовић, Процена резултата лечења модификованом оперативном техником унисутурних и комплексник крениосиностоза — докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр.13
  10. ^ а б „Анатомy оф тхе Неwборн Скулл”. www.станфордцхилдренс.орг. Приступљено 2021-02-05. 
  11. ^ „9.1 Цлассифицатион оф Јоинтс - Анатомy анд Пхyсиологy | ОпенСтаx”. опенстаx.орг (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  12. ^ Цохен MM Јр. Но ман'с цраниосyностосис: тхе арцана оф сутурал кноwледге. Ј Цраниофац Сург 2012; 23(1):338-42
  13. ^ „Цраниал сутурес”. Кенхуб (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  14. ^ Мирко V. Мићовић, Процена резултата лечења модификованом оперативном техником унисутурних и комплексник крениосиностоза— докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр.11
  15. ^ „Цраниосyностосис - Сyмптомс анд цаусес”. Маyо Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  16. ^ Цохен MM Јр. Сутурал биологy анд тхе цоррелатес оф цраниосyностосис. Ам Ј Мед Генет 1993; 47:581-616.
  17. ^ Цхристенсен, Анги M.; Пассалацqуа, Ницхолас V.; Бартелинк, Ериц Ј. (2014-01-01), Цхристенсен, Анги M.; Пассалацqуа, Ницхолас V., ур., Цхаптер 10 - Аге Естиматион (на језику: енглески), Ацадемиц Пресс, стр. 243—284, ИСБН 978-0-12-418671-2, Приступљено 2021-02-05 
  18. ^ Санцхез, Педро; Грахам, Јохн M. (2017-01-01), Сwаиман, Кеннетх Ф.; Асхwал, Степхен, ур., 31 - Цонгенитал Аномалиес оф тхе Скулл (на језику: енглески), Елсевиер, стр. 233—241, ИСБН 978-0-323-37101-8, Приступљено 2021-02-05 
  19. ^ а б в Биологија кранијалних сутура У: Мирко V. Мићовић, Процена резултата лечења модификованом оперативном техником унисутурних и комплексник крениосиностоза — докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр.14
  20. ^ Симпсон, Е. К. (2005-01-01), Паyне-Јамес, Јасон, ур., АНТХРОПОЛОГY | Морпхологицал Аге Естиматион (на језику: енглески), Елсевиер, стр. 119—123, ИСБН 978-0-12-369399-0, Приступљено 2021-02-05 
  21. ^ Биологија кранијалних сутура У:Мирко V. Мићовић, Процена резултата лечења модификованом оперативном техником унисутурних и комплексник крениосиностоза — докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр.12
  22. ^ Спербер ГХ. Цраниофациал девелопмент. Онтарио; БЦ Децкер Инц; 2001. п. 77-101.

Литература уреди

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).