Кранијални шавови
Кранијални шавови или кранијалне сутуре су синартрозе или нека врста „зглобова” у којима су кости ригидно везане фиброзним ткивом.[1][2][3]
| Кранијални шавови | |
|---|---|
 Фонтанеле и шавови са горње стране лобањи детета | |
 Фонтанеле и шавови са леве стране лобање детета. | |
| Анатомска терминологија |
Значај уреди
Улога кранијалних сутура је двострука:[4][5][6]
- Током интраутериног и раног перинаталног живота обезбеђују одржавање дистанце између костију свода лобање.
- За време порођаја омогућавају флексибилност главе новорођенчета при проласку кроз порођајни канал, преклапањем костију, бебине главе без притискања и оштећења мозга..[7]
Кранијалне шавово током феталног и постнаталног развоја су места размештање костију на којима долази до континуиране депозиције коштаног материјала уз истовремено раздвајање суседних костију.[8] Размештање је увек праћено апозиционим растом кости који се назива ремоделација и коју представљају ресорпција кости на унутрашњој површини лобање (активност остеокласта) и депозиција кости на њеној спољној површини (активност остеобласта). Ремоделација костију је важан физиолошки механизам помоћу којег се мења и обликује свод лобање синхроно са увећањем окципито-фронталне циркумференције и наставља се и у периоду после затварања кранијалних шавова.[9]
Анатомија уреди
Дечија лобања се састоји од 6 засебних кранијалних костију:[10][11]
- Предње или чеоне кости
- Потиљачне кости
- Две паријеталне кости
- Две темпоралне кости
Ове кости држи заједно јака, влакнаста, еластична ткивна ваза која се назива шав или сутура. Простори између костију који остају отворени код беба и мале деце називају се фонтанелама или меким местима. Ови простори су део нормалног развоја лобање. Кранијалне кости остају одвојене 12 до 18 месеци од рођења, а затим заједно расту као део нормалног раста, да би се међусобно повезале у одраслом добу.[10]
Калварија одрасле особе поседује укупно 15 шавова (сутура), од којих су три непарне (коронална, сагитална и ламбдоидна), док су кости лица повезане краниофацијалним шавовима (метопична, сквамозна, париетомастоидна, окципитомастоидна, сфенофронтална, сфенопаријетална, сфеносквамозна) Метопична сутура не осификује и остаје отворена код 10% одраслих особа.[12]
Кранијалне и краниофацијалне сутуре.[13][14]
| Шав - сутура | Локализација |
|---|---|
| метопична (фронтална, интерфронтална) | између фронталних костију |
| коронална | између фронталне и паријеталних костију |
| сагитална | између паријеталних костију |
| ламбдоидна | између паријеталних и окципиталне кости |
| сквамозна | између паријеталне и темпоралне кости |
| париетомастоидна | између паријеталне кости имастоидног наставка темпоралне кости |
| окципитомастоидна | између окципиталне кости и мастоидног наставка темпоралне кости |
| сфенофронтална | између фронталне и сфеноидне кости |
| сфенопаријетална | између паријеталне и сфеноидне кости |
| сфеносквамозна | између скваме темпоралне кости и сфеноидне кости |
| сфенозигоматична | између сфеноидне кости и зигома |
| темпорозигоматична | између темпоралне и зигоматичне кости |
| фронтоназална | између фронталне и носних костију |
| фронтозигоматична | између фронталне и зигоматичне кости |
| фронтомаксиларна | између фронталне и максиле |
| фронтолакримална | између фронталне и лакрималне кости |
| етмоидолакримална | између етмоидне и лакрималне кости |
| назомаксиларна | између максиле и носних костију |
| зигоматикомаксиларна | између зигома и максиле |
| интермаксиларна | између две максиле |
| интерназална | између носних костију |
Време затварања кранијалних шавова уреди
Затварање (спајање) нормалних кранијалних шавова је физиолошки процес који се одвија у периоду од неколико месеци до неколико десетина година након рођења.[2] [15]
Период најинтензивнијег раста лобање одвија се у првих шест месеци живота новорођенчета, да би се окончао између 4. и 6. године детета. Имајући у виду да физиолошки мозак престаје са растом пре завршетка процеса ширења и затварања кранијалних шавова, раст и увећавање мозга није искључиви стимулатор раста костију свода лобање.[16] За сада је узрок фузије шавова још увек недовољно познат,[17] иако се зна да на њега утичу бројни хормонски, генетски, механички и локални фактори.[18][19]
Време затварања кранијалних шавова.[20][21]
| Сутура | Почетак фузије (године старости) |
|---|---|
| метопична (интерфронтална) | |
| сагитална | |
| коронална | |
| ламбдоидна | |
| сквамозна | |
| сфенофронтална | |
| сфенопаријетална | |
| сфенотемпорална | |
| мастоокципитална |
Раст лобање је најбржи током првих месеци живота, када интракранијални волумен достиже:
Краниофацијална диспропорција на штету лица је највећа током раног феталног периода. Пропорционални однос неурокранијума и лица износи:
- 8:1 на рођењу,
- 6:1 током друге године,
- 4:1 током пете године,
- 2,5:1 — 2:1 када се неурокранијум коначно редукује код одрасле особе.[19]
Галерија уреди
-
Коронални шав -
Ламбдоидни шав -
Коронални шав -
Сквамозни шав -
Зигоматикомаксиларни шав -
Сагитални шав. -
Сагитални шав -
Сагитални шав -
Поглед одозго на кранијални шав. -
Кранијални шавови
Види још уреди
Извори уреди
- ^ „Цраниал Сутуре - ан овервиеw | СциенцеДирецт Топицс”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 2021-02-05.
- ^ а б „Цраниал сутурес: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Ди Иева А, Брунер Е, Давидсон Ј, Писано П, Хаидер Т, Стоне СС, ет ал. Цраниал сутурес: а мултидисциплинарy ревиеw. Цхилдс Нерв Сyст 2013; 29:893–905
- ^ Варма Р, Wиллиамс СД. Неурологy. Ин: Зителли БЈ, МцИнтире СЦ, Ноwалк АЈ, едс. Зителли анд Давис' Атлас оф Педиатриц Пхyсицал Диагносис. 7тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2018:цхап 16.
- ^ Гоyал НК. Тхе неwборн инфант. Ин: Клиегман РМ, Ст. Геме ЈW, Блум Њ, Схах СС, Таскер РЦ, Wилсон КМ, едс. Нелсон Теxтбоок оф Педиатрицс. 21ст ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2020:цхап 113.
- ^ ЦДЦ (2019-12-04). „Фацтс абоут Цраниосyностосис | ЦДЦ”. Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Панцхал Ј, Уттцхин V. Манагемент оф цраниосyностосис. Пласт Рецонстр Сург 2003; 111(6):2032–48.
- ^ „Цраниосyностосис”. www.хопкинсмедицине.орг (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Мирко V. Мићовић, Процена резултата лечења модификованом оперативном техником унисутурних и комплексник крениосиностоза — докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр.13
- ^ а б „Анатомy оф тхе Неwборн Скулл”. www.станфордцхилдренс.орг. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „9.1 Цлассифицатион оф Јоинтс - Анатомy анд Пхyсиологy | ОпенСтаx”. опенстаx.орг (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Цохен MM Јр. Но ман'с цраниосyностосис: тхе арцана оф сутурал кноwледге. Ј Цраниофац Сург 2012; 23(1):338-42
- ^ „Цраниал сутурес”. Кенхуб (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Мирко V. Мићовић, Процена резултата лечења модификованом оперативном техником унисутурних и комплексник крениосиностоза— докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр.11
- ^ „Цраниосyностосис - Сyмптомс анд цаусес”. Маyо Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Цохен MM Јр. Сутурал биологy анд тхе цоррелатес оф цраниосyностосис. Ам Ј Мед Генет 1993; 47:581-616.
- ^ Цхристенсен, Анги M.; Пассалацqуа, Ницхолас V.; Бартелинк, Ериц Ј. (2014-01-01), Цхристенсен, Анги M.; Пассалацqуа, Ницхолас V., ур., Цхаптер 10 - Аге Естиматион (на језику: енглески), Ацадемиц Пресс, стр. 243—284, ИСБН 978-0-12-418671-2, Приступљено 2021-02-05
- ^ Санцхез, Педро; Грахам, Јохн M. (2017-01-01), Сwаиман, Кеннетх Ф.; Асхwал, Степхен, ур., 31 - Цонгенитал Аномалиес оф тхе Скулл (на језику: енглески), Елсевиер, стр. 233—241, ИСБН 978-0-323-37101-8, Приступљено 2021-02-05
- ^ а б в Биологија кранијалних сутура У: Мирко V. Мићовић, Процена резултата лечења модификованом оперативном техником унисутурних и комплексник крениосиностоза — докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр.14
- ^ Симпсон, Е. К. (2005-01-01), Паyне-Јамес, Јасон, ур., АНТХРОПОЛОГY | Морпхологицал Аге Естиматион (на језику: енглески), Елсевиер, стр. 119—123, ИСБН 978-0-12-369399-0, Приступљено 2021-02-05
- ^ Биологија кранијалних сутура У:Мирко V. Мићовић, Процена резултата лечења модификованом оперативном техником унисутурних и комплексник крениосиностоза — докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр.12
- ^ Спербер ГХ. Цраниофациал девелопмент. Онтарио; БЦ Децкер Инц; 2001. п. 77-101.
Литература уреди
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
