Кристалоидни раствори
Кристалоидни раствори су раствори јона мале молекулске тежине, који могу слободно да пролазе кроз мембране, а концентрација натријума и хлора одређује њихову тоничност. Кристалоид може садржати и глукозу или може бити само чист раствор глукозе. Групу кристалоидних раствора чине изотонични, хипотонични и хипертонични раствори. I док је улога колоидних раствора још увек недовољно испитана, примена физиолошки балансираних кристалоида би могла да буде најподеснија за акутно лечење критично оболелих пацијената.[1]
| Кристалоидни раствори | |
|---|---|
 Рингер лактат | |
| ИЦД-9-CM | 38.93 |
Значај
уредиКако је све је већи број доказа да избор течности за надокнаду волумене може утицати на исход болести,[2] непрастано се у медицини истражује примени идеалног раствора за надокнаду волумена која би требало:
- да изазове предвидив и довољан пораст циркулишућег волумена,
- да је по саставу сличан екстрацелуларној течности,
- да се потпуно метаболише и излучује без акумулације у ткивима,
- да не изазива штетне ефекте
- да има економску оправданост примене.
Међутим тренутно не постоји такав раствор доступан за клиничку употребу.[3]
Карактеристике
уредиКристалоидни раствори (за разлику од колоидних раствора који остају дуже, око два сата, у интраваскуларном простору и одржавају стабилним онкотски притисак плазме), кратко се задржавају у организму, и након око 30 до 60 минута, боравка у интраваскуларном простору прелазе у интерстицијум. Зато примена већих количина кристалоидних раствора може довести до стварања едема у ткивима.
- Физиолошки раствор (0,9% НаЦл)
Дуго времена се користи 0,9% НаЦл који по својим карактеристикама представља хипертони раствор, јер има већу концентрацију натријума и хлора у односу на плазму. Иако се овај раствор неоправдано назива физиолошки раствор, његова прекомерна примена узрокује настанак хиперхлоремичне метаболичке ацидозе,[5] имунолошка6 и бубрежна оштећења.[6]
Након давања изотоног сланог раствора, дистрибуција раствора се одиграва у екстрацелуларном простору, пошто натријум не пролази мембрану и не улази у интрацелуларни простор. Пошто васкуларни простор заузима 20% екстрацелуларног простора, толико ће се и раствора од укупно датог задржати у плазми.
- Хипертони раствор (3%, 5%, 7,5%)
Због великог оптерећења натријумом и водом, након примене физиолошког раствора, дошло се на идеју за нови концепт надокнаде малим волуменом. Надокнада малим волуменом подразумева примену (3%, 5%, 7,5%) хипертоних раствора у малим количинама, приликом надокнаде волумена течности. Тај концепт реанимације није дао краткорочне нити дугорочне добре исходе, па је убрзо напуштен.[7]
- Раствор 3% НаЦл — се углавном користи у корекцији тешке хипонатријемије,
- Раствор 5% и 7,5% НаЦл — се користи се као једнократна инфузија у реанимацији хиповолемијског
шока и у циљу контроле интракранијалне хипертензије.
- Рингеров лактат
Рингеров лактат или Хартманов раствор, по свом електролитном саставу, најсличнији је плазми због додатка лактата (који одржавају пуферску снагу раствора) и метаболисања у јетри.
Како се део лактата не метаболише (D-изомер), он може изазвати ацидозу, па се код пацијената са високим нивоом лактата, не саветује његова примена. Међутим, Рингеров лактат налази се у препорукама као течност избора у иницијалном третману масивних крварења.
- Раствор 5% глукозе
Примена раствора глукозе у рутинској терапији није препоручљива, али се 5% глукоза, као хипотони раствор, примењује код већег губитка воде из тела.
Након давања 5% глукозе, сва глукоза се метаболише у јетри, а остаје вода која се распоређује по екстра и интрацелуларним одељцима, у зависности од волумена течности.
- Балансирани раствори
Балансирани раствори су посебна група раствора, која се препоручују као прва терапијска мера при реанимацији и надокнади циркулишућег волумена.[8] У Овим растворима је бикарбонатни јон (због нестабилности у пластичним флашама) замењен лактатима, малеатима или глуконатима. Они су обично деривати оригиналних Хартман и Рингер раствора (нпр Плазма-Лyте А).
Балансирани раствори спадају у групу релативно хипотоничних раствора, јер имају нижу концентрацију натријума него екстрацелуларна течност.
Превелика примена балансираних раствора може изазвати хиперлактемију, метаболичку алкалозу, хипотоничност и кардиотоксичност.
- Штетност раствора који садрже хлор
Висока концентрација хлора и ниска јонска разлика раствора, у поређењу са плазмом, директно доприносе јатрогеној хиперхлоремичној метаболичкој ацидози, која може да маскира, симулира и/или изазове штетне последице
Код здравих волонтера, давање 2 L 0,9% раствора изазвало је значајно смањење реналног протока крви и реналне кортикалне перфузије у поређењу са плазма лајтом.
- Штетност сланих раствора
Употреба сланих раствора доводи до повећане инциденце акутне бубрежне инсуфицијенције[10]
- Штетност Рингеровог лактата
Рингеров лактат мења леукоцитну функцију и ремети имунолошки одговор организма, потенцира миграцију неутрофила, делује проинфламаторно и повећава стварање кисеоничних супстанци.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Ана Цветковић, Нада Поповић, Марина Стојановић, Примена инфузионих раствора кое критично оболелих пацијената – преглед литературе, ЦОБИСС.СР-ИД 222305292 стр.45
- ^ Јохан АМ, Мицхаел ГМ. Ресусцитатион флуидс. Н Енгл Ј Мед 2013; 369:1243–1251.
- ^ Ана Цветковић, Нада Поповић, Марина Стојановић, Примена инфузионих раствора кое критично оболелих пацијената – преглед литературе, ЦОБИСС.СР-ИД 222305292 стр.40
- ^ Кристалоди У: Ана Цветковић, Нада Поповић, Марина Стојановић, Примена инфузионих раствора кое критично оболелих пацијената – преглед литературе, ЦОБИСС.СР-ИД 222305292
- ^ Морган ТЈ, Венкатесх Б, Халл Ј. Црyсталлоид стронг ион дифференце детерминес метаболиц ацид-басе цханге дуринг ацуте нормоволаемиц хаемодилутион. Интенсиве Царе Мед 2004; 30:1432–1437.
- ^ Хадимиоглу Н, Саадаwy I, Саглам Т, Ертуг З, Динцкан А. Тхе еффецт оф дифферентцрyсталлоид солутионс он ацид-басе баланце анд еарлy киднеy фунцтион афтер киднеy трансплантатион. Анестх Аналг 2008; 107:264–269.
- ^ Цоопер ДЈ, Мyлес ПС, МцДермотт ФТ, ет ал. Прехоспитал хyпертониц салине ресусцитатион оф патиентс wитх хyпотенсион анд севере трауматиц браин ињурy: а рандомизед цонтроллед триал. ЈАМА 2004; 291:1350–1357.
- ^ Деллингер РП, Левy MM, Царлет ЈМ, ет ал. Сурвивинг Сепсис Цампаигн: интернатионал гуиделинес фор манагемент оф севере сепсис анд септиц схоцк: 2008. Црит Царе Мед 2008; 36:296–327.
- ^ Нежељена дејства кристалоида У: Ана Цветковић, Нада Поповић, Марина Стојановић, Примена инфузионих раствора кое критично оболелих пацијената – преглед литературе, ЦОБИСС.СР-ИД 222305292 стр. 41
- ^ Yунос НМ, Ким ИБ, Белломо Р, ет ал. Тхе биоцхемицал еффецтс оф рестрицтинг цхлориде-рицх флуидс ин интенсиве царе. Црит Царе Мед 2011; 39: 2419–2424.
Спољашње везе
уреди | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
