Википедија

Култивар

Култивари су групе биљака које су одабране вештачком селекцијом из групе више варијабли, применом различитих метода, са циљем успостављања пожељних особина које су важне за узгајивача и задржавају се након репродукције.[1] Према дефиницији Међународнодног кодекса номенклатуре гајених биљака (ICNCP), ови облици морају испуњавати захтеве: препознатљивост (која има тенденцију пораста разликовања од осталих), хомогености (који је присутна у свим култиварима биљке) и стабилност (наследност путем поновљеног размножавања).

Јабука: култивар 'Елстар'
Тулпан: култивар 'Beauty of Apeldoorn'

Када се назив односи на таксон, термин се не примењује на једну биљку, него за све оне које имају јединствене заједничке карактеристике које дефинишу тај култивар, а најчешће, позивајући се на склоп биљака са одабраним пожељним обилежјима. Уопштеније, култивар подразумева најосновнију класификацијску категорију гајених биљака, према Међународном кодексу номенклатуре гајених биљака. Већина култивара су се појавили у узгоју, али неколико их је специјално одабрано из дивљине.

Култивар Osteospermum 'Pink Whirls'.
Култивар рода орхидеја (Oncidium)
Leucospermum 'Scarlet Ribbon'
добијен укрштањем између L. glabrum и L. tottum (на Тасманији)

Популарне украсне врста вртних биљкака као што су ружа, камелија, нарцис, рододендрони и азалеа су култивари који се производе пажљивим узгојем и селекцијом за боју и облик цвета. Слично томе, пољопривредни прехрамбени усеви су готово искључиво култивари који су одабрани према својствима као што су побољшани принос, арома и отпорност на болести, а врло мало самониклог биља се данас користи као извор хране. Дрвеће се користи у шумарству и посебном селекцијом се узгаја за бољи квалитет и принос стабала.

Култивари који чине највећи део широке групације Liberty Hyde Bailey у култигену,[2] дефинисани су као биљке чије порекло или селекција су првенствено производ намерне људске активности.[3]

Термин култивар увео је Бајли, а генерално сматра се да је кованица од култи + варијетет, иако може бити изведен и из култиген + варијетет. Култивар није исто што и ботанички варијетет[4] − таксономски ранг испод подврсте, а постоје разлике и у правилима за креирање и кориштење имена ботаничких варијетета и култивара. У новије време, именовање култивара је компликовано кориштењем законске терминологије у патентирању и праву имена селекционара.[5]

Међународна унија за заштиту нових биљних варијетета (UPOV) нуди правну заштиту биљних култивара особама или организацијама који у промет уводе нове култиваре. UPOV захтева, као што је већ наглашено, да култивар мора бити различит (од других), униформан и стабилан. Дакле, мора имати карактеристике које се лако разликују од било којег другог познатог култивара. Да би био униформан и стабилан, култивар мора да задржи ове карактеристике код поновнљеног размножавања.

Именовање култивара је важан аспект таксономије култивираних биљака,[6][7] а исправно именовање је прописана правилима и препорукама Међународног кодекса номенклатуре гајених биљака (познатијег као кодекс култивираних биљака). Култивари добијају име које се састоји од научног латинског ботаничког назива иза којег следи епитет култивара. Епитет је обично на народном језику. На пример, пуно име култивара кромпира Краљ Едвард је Solanum tuberosum 'King Edward'. Део имена „King Edward” је епитет култивара, који је, у складу са Правилима кодекса култивираних биљака, омеђен једноструким наводницима.[8]

Формална дефиниција уреди

Кодекс култивисаног биља напомиње да се реч култивар користи у два различита значења: прво, као „класификациона категорија“ култивар је дефинисан у члану 2 Међународног кодекса номенклатуре за култивисане биљке (2009, 8. издање) на следећи начин: Основна категорија гајених биљака чија је номенклатура уређена овим Кодексом је култивар.[9] Постоје две друге класификацијске категорије за култигене, грекс[10] и група.[11] Кодекс затим дефинише култивар као „таксономску јединицу унутар класификационе категорије култивара“. Ово је смисао култивара који се најчешће разуме и који се користи као општа дефиниција.

Култивар је скуп биљака које (а) су одабране због одређеног карактера или комбинације карактера, (б) су различите, уједначене и стабилне у тим карактеристикама, и (ц) када се размножавају на одговарајући начин, задржава те карактеристике.[12]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Цонсулта де еxпертос собре индицадорес де нутрициóн пара ла биодиверсидад 1. Цомпосициóн де лос алиментос. ФАО. Рома. 2008. ИСБН 978-92-5-305924-9. 
  2. ^ Баилеy 1923, стр. 113
  3. ^ Спенцер & Цросс 2007, стр. 938.
  4. ^ Лаwренце 1953, стр. 19–20.
  5. ^ Сее
  6. ^ Андреwс, Сусyн; Леслие, Алан (1999). Алеxандер, Цринан, ур. Таxономy оф Цултиватед Плантс. Лондон: Роyал Ботаниц Гарденс Кеw. ИСБН 978-1-900347-89-1. 
  7. ^ Арбер, Агнес (1986). Хербалс, Тхеир Оригин анд Еволутион, а Цхаптер ин тхе Хисторy оф Ботанy 1470–1670. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-33879-0. 
  8. ^ Цултиватед Плант Цоде Артицле 14.1 Брицкелл 2009, стр. 19
  9. ^ Цултиватед Плант Цоде. Арт. 2.1 Брицкелл 2009, стр. 6
  10. ^ Цултиватед Плант Цоде. Арт. 4 Брицкелл 2009, стр. 12
  11. ^ Цултиватед Плант Цоде. Арт. 3 Брицкелл 2009, стр. 10–12
  12. ^ Цултиватед Плант Цоде. Арт. 2.2 Брицкелл 2009, стр. 6

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Култивар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kultivar&oldid=27674996”