Тасманија

држава Аустралије

Тасманија је острво на источној ивици Индијског океана, отприлике 240 км јужно од аустралијског континента.[3] Име је добила по холандском морепловцу Абелу Тасману који је и открио острво. Тасманија такође означава истоимену аустралијску државу, која поред главног острва Тасманија садржи и више малих, углавном ненасељених група острва. Главни и највећи град је Хобарт, а други по величини је Лонсестон. Држава обухвата главно острво Тасманију, 26. по величини острво на свету и околних 1000 острва.[4] Држава је имала око 541.000 становника до септембра 2020. Главни и највећи град је Хобарт, са око 40 посто становништва које живи у широј околини Хобарта.[5]

Тасманија
Држава
Flag of Тасманија
Застава
Official seal of Тасманија
Грб
Надимци:
  • Острво јабука;
  • Холидеј острво
Мото: Ubertas et Fidelitas
(Fertility and Faithfulness)
Локација Тасманије у Аустралији
Локација Тасманије у Аустралији
Координате: 42° S 147° E / 42° Ј; 147° И / -42; 147
Country Аустралија
Крунска колонија
као Ван Дименова земља
1825
Одговорна влада
као Колонија Тасманија
1856
Федерација1. јануар 1901
Аустралијски закон 3. март 1986
ПрестоницаХобарт
Највећи градХобарт
Влада
 • ТипУставна монархија
 • ТелоТасманска влада
 • ВладаБарбара Бејкер
 • ПремијерПитер Гатвејн (Либерал)
Површина
 • Укупно90.758 km2 (35,042 sq mi)
 • Копно68.401 km2 (26,410 sq mi)
 • Вода22.357 km2 (8,632 sq mi)
Ранг области7th
Највиша надм. висина (Планина Оса)1.617 m (5,305 ft)
Становништво (септембар 2020)[1]
 • Укупно541.071
 • Ранг6.
 • Густина6,0/km2 (15/sq mi)
 • Ранг густине4.
Демоним(и)
  • Тасманци
Временска зонаAEST (UTC+10:00)
 • Лети (DST)AEDT (UTC+11:00)
Поштански кодTAS
ISO 3166 кодAU-TAS
GSP година2019–20
GSP ($A милион)$32.102[2] (осми)
GSP по становнику$59.779 (седми)
Веб-сајтwww.tas.gov.au
Тасманија из свемира

Тасманија има укупну површину од 68.401 km2 (26.410 квадратних миља), док главно острво има површину од 64.519 km2 (24.911 квадратних миља).[6] Око 42% њене копнене површине, укључујући националне паркове и места светске баштине, заштићено је.[7] Прва еколошка политичка партија у свету основана је на Тасманији.[8]

Верује се да су на главном острву 40.000 година пре британске колонизације живели абориџински народи.[9] Сматра се да су се абориџински Тасманци одвојили од континенталних абориџинских група пре око 11.700 година, након што је пораст нивоа мора формирао Басов пролаз.[10] Процењује се да је абориџинско становништво у време британског насељавања обухватало између 3.000 и 7.000 особа, али је скоро нестало у року од 30 година комбинацијом насилног герилског сукоба са досељеницима (познатим као „Црни рат”), међуплеменског сукоба и ширење заразних болести на које нису имали имунитет. Сукоб, који је досегао врхунац између 1825. и 1831. године, и довео до више од три године ванредног стања, коштао је живота скоро 1.100 Абориџина и досељеника.

Острво су трајно населили Европљани 1803. године као казнену колонију Британског царства како би спречила потраживања [[First French Empire]|Првог француског царства]] на ту земљу током Наполеонових ратова. Острво је у почетку било део колоније Нови Јужни Велс, али је постало засебна колонија под именом Ван Дименова земља (названа по Антонију ван Димену) 1825. године.[11] Отприлике 75.000 осуђеника послато је у Ван Дименову земљу пре него што је ова пракса, позната као транспорт, обустављена 1853.[12] Године 1855, донесен је садашњи устав Тасманије, а следеће године колонија је формално променила име у Тасманија. Године 1901. постала је држава Аустралија кроз процес Аустралијске федерације.

Географија

уреди

Као највеће острво Аустралијске федерације, садржи Тасманију са 68.400 км² (без осталих острваца 64.519 км²) и чини 0,89% територије Аустралије. Мореуз Бас који одваја острво од копненог дела Аустралије, протеже се од северозапада дуж Краљевог острва, до северног врха Флиндерс острва. На острву доминирају планине и платои до висине од 1600 m. Највиши врх је планина Оса (1617 m).

Тасманија лежи између 40° и 44° степена јужне географске ширине и 144° и 149° степена источне географске дужине. Острво се налази уз јужни шпиц аустралијског континента и приближно је велико као Ирска. Оно је убедљиво највеће међу стотинама острва Басовог архипелага.

Тамо још увек постоји пуно природних пејзажа. Отприлике четвртина острва је под UNESCO заштитом, а 37% острва је национални парк. Нарочито импресиван је пејзаж на планини Крадл, као и нетакнута и делимично тешко приступачна џунгла на југозападу.

Такође 1300 км јужно лежи острво Маквори које припада федералној држави Тасманија.

Референце

уреди
  1. ^ „National, state and territory population – September 2020”. Australian Bureau of Statistics. 18. 3. 2021. Приступљено 18. 3. 2021. 
  2. ^ „5220.0 – Australian National Accounts: State Accounts, 2019–20”. Australian Bureau of Statistics. 20. 11. 2020. Приступљено 20. 1. 2021. 
  3. ^ „Tasmania”. Oxford Advanced Learner's Dictionary. Приступљено 7. 5. 2021. 
  4. ^ „Islands”. Geoscience Australia. Приступљено 14. 5. 2021. 
  5. ^ „3218.0 – Regional Population Growth, Australia, 2016–17: Main Features”. Australian Bureau of Statistics. 24. 4. 2018. Приступљено 13. 10. 2018.  Estimated resident population, 30 June 2017.
  6. ^ Area of Australia – States and Territories. ga.gov.au
  7. ^ „Complete National Parks and Reserves Listings”. Parks and Wildlife Service. 29. 1. 2014. Приступљено 7. 5. 2021. 
  8. ^ Howes, Michael. „United Tasmania Group (UTG)”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 21. 1. 2015. 
  9. ^ „Aboriginal Life Pre-Invasion”. www.utas.edu.au. Приступљено 2018-09-03. 
  10. ^ „Separation of Tasmania”. Canberra: National Museum Australia. Приступљено 22. 7. 2020. 
  11. ^ „Van Diemens Land”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 3. 9. 2018. 
  12. ^ „Convicts and the British colonies in Australia”. Commonwealth of Australia. Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г. Приступљено 31. 12. 2015. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди