Тасманија
Тасманија[3] је острво на источној ивици Индијског океана, отприлике 240 км јужно од аустралијског континента. Име је добила по холандском морепловцу Абелу Тасману који је и открио острво. Тасманија такође означава истоимену аустралијску државу, која поред главног острва Тасманија садржи и више малих, углавном ненасељених група острва. Главни и највећи град је Хобарт, а други по величини је Лонсестон. Држава обухвата главно острво Тасманију, 26. по величини острво на свету и околних 1000 острва.[4] Држава је имала око 541.000 становника до септембра 2020. Главни и највећи град је Хобарт, са око 40 посто становништва које живи у широј околини Хобарта.[5]
| Тасманија | ||
|---|---|---|
| Држава | ||
| ||
Надимци:
| ||
| Мото: Ubertas et Fidelitas (Fertility and Faithfulness) | ||
 Локација Тасманије у Аустралији | ||
| Координате: 42° S 147° E / 42° Ј; 147° ИКоординате: 42° S 147° E / 42° Ј; 147° И | ||
| Country |  Аустралија | |
| Крунска колонија као Ван Дименова земља | 1825 | |
| Одговорна влада као Колонија Тасманија | 1856 | |
| Федерација | 1. јануар 1901 | |
| Аустралијски закон | 3. март 1986 | |
| Престоница | Хобарт | |
| Највећи град | Хобарт | |
| Влада | ||
| • Тип | Уставна монархија | |
| • Тело | Тасманска влада | |
| • Влада | Барбара Бејкер | |
| • Премијер | Питер Гатвејн (Либерал) | |
| Површина | ||
| • Укупно | 90.758 km2 (35,042 sq mi) | |
| • Копно | 68.401 km2 (26,410 sq mi) | |
| • Вода | 22.357 km2 (8,632 sq mi) | |
| Ранг области | 7th | |
| Највиша надм. висина (Планина Оса) | 1.617 m (5,305 ft) | |
| Становништво (септембар 2020)[1] | ||
| • Укупно | 541.071 | |
| • Ранг | 6. | |
| • Густина | 6,0/km2 (15/sq mi) | |
| • Ранг густине | 4. | |
| Демоним(и) |
| |
| Временска зона | AEST (UTC+10:00) | |
| • Лети (ДСТ) | AEDT (UTC+11:00) | |
| Поштански код | TAS | |
| ISO 3166 код | AU-TAS | |
| GSP година | 2019–20 | |
| GSP ($A милион) | $32.102[2] (осми) | |
| GSP по становнику | $59.779 (седми) | |
| Вебсајт | www | |
Тасманија има укупну површину од 68.401 km2 (26.410 квадратних миља), док главно острво има површину од 64.519 km2 (24.911 квадратних миља).[6] Око 42% њене копнене површине, укључујући националне паркове и места светске баштине, заштићено је.[7] Прва еколошка политичка партија у свету основана је на Тасманији.[8]
Верује се да су на главном острву 40.000 година пре британске колонизације живели абориџински народи.[9] Сматра се да су се абориџински Тасманци одвојили од континенталних абориџинских група пре око 11.700 година, након што је пораст нивоа мора формирао Басов пролаз.[10] Процењује се да је абориџинско становништво у време британског насељавања обухватало између 3.000 и 7.000 особа, али је скоро нестало у року од 30 година комбинацијом насилног герилског сукоба са досељеницима (познатим као „Црни рат”), међуплеменског сукоба и ширење заразних болести на које нису имали имунитет. Сукоб, који је досегао врхунац између 1825. и 1831. године, и довео до више од три године ванредног стања, коштао је живота скоро 1.100 Абориџина и досељеника.
Острво су трајно населили Европљани 1803. године као казнену колонију Британског царства како би спречила потраживања [[First French Empire]|Првог француског царства]] на ту земљу током Наполеонових ратова. Острво је у почетку било део колоније Нови Јужни Велс, али је постало засебна колонија под именом Ван Дименова земља (названа по Антонију ван Димену) 1825. године.[11] Отприлике 75.000 осуђеника послато је у Ван Дименову земљу пре него што је ова пракса, позната као транспорт, обустављена 1853.[12] Године 1855, донесен је садашњи устав Тасманије, а следеће године колонија је формално променила име у Тасманија. Године 1901. постала је држава Аустралија кроз процес Аустралијске федерације.
ГеографијаУреди
Као највеће острво Аустралијске федерације, садржи Тасманију са 68.400 км² (без осталих острваца 64.519 км²) и чини 0,89% територије Аустралије. Мореуз Бас који одваја острво од копненог дела Аустралије, протеже се од северозапада дуж Краљевог острва, до северног врха Флиндерс острва. На острву доминирају планине и платои до висине од 1600 m. Највиши врх је планина Оса (1617 m).
Тасманија лежи између 40° и 44° степена јужне географске ширине и 144° и 149° степена источне географске дужине. Острво се налази уз јужни шпиц аустралијског континента и приближно је велико као Ирска. Оно је убедљиво највеће међу стотинама острва Басовог архипелага.
Тамо још увек постоји пуно природних пејзажа. Отприлике четвртина острва је под UNESCO заштитом, а 37% острва је национални парк. Нарочито импресиван је пејзаж на планини Крадл, као и нетакнута и делимично тешко приступачна џунгла на југозападу.
Такође 1300 км јужно лежи острво Маквори које припада федералној држави Тасманија.
РеференцеУреди
- ^ „National, state and territory population – September 2020”. Australian Bureau of Statistics. 18. 3. 2021. Приступљено 18. 3. 2021.
- ^ „5220.0 – Australian National Accounts: State Accounts, 2019–20”. Australian Bureau of Statistics. 20. 11. 2020. Приступљено 20. 1. 2021.
- ^ „Tasmania”. Oxford Advanced Learner's Dictionary. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ „Islands”. Geoscience Australia. Приступљено 14. 5. 2021.
- ^ „3218.0 – Regional Population Growth, Australia, 2016–17: Main Features”. Australian Bureau of Statistics. 24. 4. 2018. Приступљено 13. 10. 2018. Estimated resident population, 30 June 2017.
- ^ Area of Australia – States and Territories. ga.gov.au
- ^ „Complete National Parks and Reserves Listings”. Parks and Wildlife Service. 29. 1. 2014. Приступљено 7. 5. 2021.
- ^ Howes, Michael. „United Tasmania Group (UTG)”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 21. 1. 2015.
- ^ „Aboriginal Life Pre-Invasion”. www.utas.edu.au. Приступљено 2018-09-03.
- ^ „Separation of Tasmania”. Canberra: National Museum Australia. Приступљено 22. 7. 2020.
- ^ „Van Diemens Land”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 3. 9. 2018.
- ^ „Convicts and the British colonies in Australia”. Commonwealth of Australia. Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2016. Приступљено 31. 12. 2015.
ЛитератураУреди
- Fenton, James (1884). A History of Tasmania From Its Discovery in 1642 to the Present Time (PDF). Launceston, Tasmania: Launceston Examiner.
- Alexander, Alison, ур. (2005). The Companion to Tasmanian History. Hobart, Tasmania: Centre for Tasmanian Historical Studies, University of Tasmania. ISBN 978-1-86295-223-2. OCLC 61888464.
- Robson, L. L. (1983). A History of Tasmania. 1. Van Diemen's Land from the Earliest Times to 1855. Melbourne: Oxford University Press. ISBN 0-19-554364-5.
- Robson, L. L. (1991). A History of Tasmania. 2. Colony and State from 1856 to the 1980s. Melbourne: Oxford University Press. ISBN 0-19-553031-4.
- Cameron-Ash, Margaret (2018). Lying for the Admiralty. Captain Cook's first voyage & secret of Port Jackson. Kenthurst, New South Wales: Rosenberg. ISBN 978-0-648-04396-6.
- R A Glen (28. 7. 2006). „The Tasmanides of eastern Australia: A Collage of Accretionary Orogens Documenting Neoproterozoic to Triassic Interaction with the Proto-Pacific Plate” (PDF). International Geoscience Program ICP-480. Ulaanbaatar, Mongolia. стр. 28—31. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 12. 2008. Приступљено 28. 7. 2008.
- Bacon, C.A.; Green, D.C. (1984). „A radiometric age for a Triassic tuff from eastern Tasmania” (PDF). Unpublished Report 1984/29. Department of Mines, Tasmania. Приступљено 28. 6. 2018.
- Li, Z.X.; Bogdanova, S.V.; Collins, A.S.; Davidson, A.; De Waele, B.; Ernst, R.E.; Fitzsimons, I.C.W.; Fuck, R.A.; Gladkochub, D.P.; Jacobs, J.; Karlstrom, K.E.; Lu, S.; Natapov, L.M.; Pease, V.; Pisarevsky, S.A.; Thrane, K.; Vernikovsky, V. (јануар 2008). „Assembly, configuration, and break-up history of Rodinia: A synthesis” (PDF). Precambrian Research. 160 (1–2): 179—210. Bibcode:2008PreR..160..179L. doi:10.1016/j.precamres.2007.04.021. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 04. 03. 2016. Приступљено 18. 08. 2021.
- Moore, David H.; Betts, P. G.; Hall, M. (22. 10. 2014). „Fragmented Tasmania: the transition from Rodinia to Gondwana”. Australian Journal of Earth Sciences. 62 (1): 1—35. doi:10.1080/08120099.2014.966757.
- „Proclamation of Tasmanian Devil as Tasmania's Animal Emblem” (PDF). www.parliament.tas.gov.au. 25. 5. 2015. Приступљено 2. 6. 2015.
- „Tasmanian State Emblems”. parliament.tas.gov.au. Parliament of Tasmania. Приступљено 1. 6. 2015.
- „Proclamation of Tasmanian floral emblem”. Tasmanian Government Gazette. www.parliament.tas.gov.au. 27. 11. 1962. Приступљено 23. 1. 2013.
- Proclamation of Tasmanian mineral emblem, Tasmanian Government Gazette, 4 December 2000.
- „Proclamation of Tasmanian mineral emblem”. Tasmanian Government Gazette. www.parliament.tas.gov.au. 4. 12. 2000. Приступљено 23. 1. 2013.
Спољашње везеУреди
- Tasmania Online—the main State Government website
- Discover Tasmania – official tourism website