Културолошке разлике у погледу фацијалне експресије емоција
Културолошке разлике у погледу фацијалне експресије емоција (енгл. Cultural Differences in the Judgments of Facial Expressions of Emotion) психолошки је експримент који су спровели Пол Екман и Валтер Фрајзен. У овом експрерименту је испитаницима био приказан низ црно-белих фотографија на којим је било приказано основних 6 емоција: срећа, изненађење, туга, страх, гађење и љутња.
Фацијалне експресије показиване посматрачима су из три извора: намештене емоције, спонтани изрази, фотографије на којима су модели пратили инструкције о томе које мишиће да померају. Велика количина фотографија је оцењена са Екмановим и Фризеновим (1978) "Фацијалним Акцијама Кодинг Системом" да се одреди мишићна акција која производи сваки израз[2]. Три слике су биле изабране за сваку од 6 емоција: љутњу, гађење, страх, срећу, тугу, и изненађење. Изабране слике су биле најбољи примери Екмановог и Фризеновог описа мишићне конфигурације који универзално показују те емоције. Презентовано је 18 црно-белих фотографија и на њима главе пет одраслих белих мушкараца и четири беле жене између 30 и 40 година старости. Три жене су допринеле изражавању 2 емоције, а четврта жена је показала једну експресију. Два мушкарца су допринела експресији за 3 емоције, један је дао експресије за 2 емоције, док су остала 2 мушкарца дала по један израз сваки.
Посматрачи
уредиЕкман и Физен су тражили да укључе што више различитих култура. Мада је коначна селекција зависила од могућности који научници су хтели да учествују у овом истраживању, 10 земаља у којима је истраживање спроведено је укључило 8 језика као и западне и незападне земље. Јапан и Суматра су познате по томе да се значајно разликују од западњачке културе у њиховом ставу о експресији емоција. У свакој земљи посматрачи су били сличних година и образовања (студнети факултета). Узорци су били из Естоније С.С.Р. (Н=85), Грчке (61), Хонг Конга (29), Италије (40), Јапана (98), Шкотске (42), Суматре (36), Турске (64) и Сједињених Америчких Држава (30).
Задатак, оцене и процедура
уредиНа сваком језику, седам Енглеских емоција су преведене на изворни језик и онда преведене на Енглески од стране друге особе да би се верификовала истинитост превода. Са два изузетка, научник који је урадио превод са Енглеског на изворни језик и онда сакупио податке је био из културе у којој се тест спроводио. Два изузеткасу били Суматра и Турска, где су подаци сакупљени од стране Карла Хеидера на језику Индонезије и Вилиама ЛеКомпте где су подаци сакупљени на турском језику. Седам енглеских емоционалних израза су представљени једном речју за показану експресију (љутња, гађење, страх, срећа, туга, изненађење и подлост). Мада претходна истраживања нису дозвољавала подлост као одговор. Овде је подлост понуђен као посебна опција због интереса да ли се подлост може разликовати од експресије гађења. Припремљене фотографије су биле 35-омилиметарски слајдови тако да су могле бити приказане групи посматрача. Исти насумичан распоред слика је коришћен у свакој култури. Први пут посматрачи су видели слику 10 секунди, током ког времена су били упућени да маркирају на листу са одговорима једну од седам емоционих израза и да покажу свој суд о свакој експресији. Пре него што су посматрачи видели експресију по други пут, инструкције су показале да неке експресије могу показати више емоција у исто време исте или разлиците јацине, док друге експресије могу показати само једну емоцију. У свом другом виђењу, посматрачи су били упућени да оцене да ли је свака од приказаних емоција присутна или не, и ако је присутна да оцене њену јачину на скали од 1 до 8. За један као слабу, 4 средњу и 8 јаку емоцију. Овај пут слајдови су показани 30 секунди, током којих су посматрачи направили суд о интензитету свих седам емоција за сваку експресију.
Резултати експеримента
уредиПонављање резутата о универзалности
уредиЗато што су 3 експресије за сваку од 6 емоција процењене од стране чланова 10 култура, било је 180 могућности да се културе сложе међусобно а иса Екмановом и Фризеновом претпоставком које емоције су универзално показане помоћу сваке фацијалне експресије. Посматрајући прво једну могућност, израз емоција изабран од стране већине субјеката у свакој култути, као што је и предвиђено, био је 172 од 180 пута. Овај велики проценат слагања култура подржава хипотезу и Претпоставку 1, понављајући претходне проналаске који су такође користили задатак оцене једне емоције. Хипотеза 1 предвиђа да ће бити сагласности култура у томе која емоција је показана у свакој експресији када су посматрачи ограничени на једну опцију. Ова хипотеза једноставно предвиђа да ће претходна открића задатка оцене једне-емоције бити поновљена.
Следећа табела представља процентуалне резултате сваке културе која је оцењивала емоције. Бројеви у табели су веома слични резултатима објављеним пре 15 година са различитим фотографијама и посматрачима[3]. Мада има неких варијација у резултатима, најважније за Хипотезу 1 је да је већина посматрача у свакој култури оценила емоције као што се претпостављало.
| Нација | Срећа | Изненађење | Туга | Страх | Гађење | Љутња |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Естонија | 90 | 94 | 86 | 91 | 71 | 67 |
| Немачка | 93 | 87 | 86 | 86 | 61 | 71 |
| Грчка | 93 | 91 | 83 | 74 | 77 | 77 |
| Хонг Конг | 92 | 91 | 80 | 84 | 65 | 73 |
| Италија | 97 | 92 | 91 | 82 | 89 | 72 |
| Јапан | 90 | 94 | 87 | 65 | 60 | 67 |
| Шкотска | 98 | 88 | 86 | 86 | 79 | 84 |
| Суматра | 69 | 78 | 91 | 70 | 70 | 70 |
| Турска | 87 | 90 | 76 | 76 | 74 | 79 |
| САД | 95 | 92 | 92 | 84 | 84 | 81 |
Мада ови резултати подржавају Хипотезу 1, израчунат је и коефицијент корелације да се добије тест значајности. Коефицијент корелације оцењује до које мере су оцене биле исте као што су предвиђне. У свих 10 култура коефицијенти корелације [4] су били знатно испод 0.001 нивоа значајности. Од 180 коефицијената корелације (18 фотографија x 10 култура), 178 су биле знатно испод нивоа од 0.01. Хипотеза 2 предвиђа иста открића чак и када посматрачи могу да изаберу више од једне емоције, зависно од интензитета сваке емоције. Хипотеза 2 предвиђа да ће бити сагласности међу културама у погледу најјачих емоција у сваком изразу када је посматрачима дозвољено да региструју присуство до 7 емоција. Ова хипотеза предвиђа да дозвољавање оцењивања више-емоција неће елиминисати слагање између култура.
Хипотеза 2 је била подржана 177 од 180 пута, емоција најјаче рангирана од стране великог броја посматрача у свакој култури је била предвиђена емоција од стране Екмана и Фризена. Ово је прва евиденција о слагању култура о најјаче израженој емоцији када су посматрачи могли да изаберу више од једне емоције.
Коефицијенти корелације су били израчунати за оцену интензитета емоција. Опет су свих 10 коефицијената корелације били значајни.
Постоји ли слагање у другој по интензитету емоцији?
уредиХипотеза 3 претпоставља да ће бити сагласност између култура у томе која емоција је доживљена као друга по интензитету у свакој експресији. Ова претпоставка је мање значајна јер није било универзалности о другој најзначајнијој емоцији у претходним истраживањима. Хипотеза 3 може да се тестира само са оним изразима за које је посматрач оценио да имају више од једне емоције (тј. да је то мешавина радије него експресија једне-емоције). Мада је селекција фотографија поштовала Екманово и Фризеново упутство о искључењу фотографија које су приказивале мешавину емоција, ово упутство није било направљено тако да искључује мешане емоције у којима је друга емоција изражена са мање интензитета него прва. Приликом тестирања Хипотезе 3 примењени су следећи критеријуми: (а) Друга најјача емоција мора да има вредност најмање 1.5 на скали од (0) до (8). (б) најмање пола судија у оквиру културе треба да се сложе са овом оценом о интензитету. (ц) најмање две културе треба да задовоље критеријум (а) и (б). Било је укупно 180 могућности за оцењивање (18 експресија x 10 нација) да задовољи овај критеријум. Критеријум је био задовољен 98 пута, улкључујићи оцењивање 13 од 18 експресија. Ниједна од фотографија изабрана да изразе срећу није задовољила критеријум за изражавање друге емоције. Фотографије које су изражавале тугу и изненађење веома ретко су задовољавале критеријум за изражавње друге емоције да би се укључиле у доказивање Хипотезе 3. Потпуно слагање 10 култура је постигнуто у оцењивању друге емоције изражене као страх и гађење. У свакој култури за експресију гађења друга емоција је била презир. У свакој култури која је као примарну емоцијуимала страх, друга емоција је била изненађење.
Културолошке разлике у интензитету оцењиване емоције
уредиХипотеза 4 предвиђа да ће бити слагање у интензитету емоција. Ова хипотеза је заснована на Екмановом и Фризеновом раду о међукултурном слагању у оцени интензитета.Да би тестирали Хипотезу 4 аутори су извели статистички тест МАНОВА где су културе биле независно променљиве, а главни интензитет 6 емоција као 6 зависних промењљивих. Резултати су показали значајне разлике у 6 емоција између кулура. [5]Аутори су покушали да то објасне помоћу два могућа објашњења.
- Људи це проценити да су изразистаранца мањег интензитета него изрази људи њихове културе.
- Посматрачи који су оцењивали на другим језицима осим енглеског су оценили различит итензитет емоције него посматрачи на енглеском.
Закључак
уредиГлавни и најзначајнији закључак овог рада је да постоји слагање међу културама у њиховој интерпретацији фацијалних експресија. Три нова истраживања подржавају научну тврдњу да постоји универзалност у фацијалним експресијама. Прво, међу-културно слагање није зависно од ограничавања посматрача на једну емоцију за сваку експресију. Чак и када је посматрачима било дозвољено да покажу да експресије показују више емоција постојало је слагање у томе која је емоција најснажнија. Друго, међу-културно слагање није смо ограничено на најјачу емоцију изражену на лицу. Постојало је веома велико слагање између култура у израженој другој најјачој емоцији.Треће, међу-културно слагање није било само која емоција је изражена него и јачина емоције. Са неколико изузетака, културе су се сложиле и у томе која од две различите експресије је интензивнија.
Једно могуће ограничење овог истраживања је да су сви посматрачи били студени, који су били изложени истим медијима који су приказивали фацијалне изразе. Скоро 20 година пре овог рада, забринути да њихова истраживања о универзалности фацијалних експресија могу бити резултат учења значења експресије из јавних медија пре него резултат еволуције. Екман и Фризен [6] су проучавали посматраче у изолованој Фори култури. Они су нашли да су експресије љутње, гађења, страха, туге, и среће оцењене истоод стране Фори племена као и студенти у Америци. Полазећи од овога претпоставља се да би мање образовани људи из испитаних култура дали исте одговоре као и студенти у погледу фацијалних експресија.
Додатно истраживање је потребно да понуди објашњење зашто су друге емоције опажене за гађење, страх, и љутњу али не за срећне експресије и веома мало за експресије туге и изненађења.
Три промене у истраживању могле би да допринесу откривању културних разлика :
- сваки фацијални израз би требао бити показан људима који се разликују у раси, полу и годинама;
- фацијалне експресије требало би проучавати на само једној страни лица где се мускуларни знаци емоција виде
- културе изабране за истраживање требале би бити оне код којих су се етнографска истраживања показала различита понашања у доживљавању или изражавању специфичних емоција.
У овом експрименту су први пут значајно коришћене микроекспресије. Ова студија од стране Екмана и Фриесена је научно показала оно што је већ сумњано да су фацијалне експресије емоција, универзалне. Међутим, питање је “Шта је значај овог истраживања?”. Део одговара на ово питање је дискусија о наслеђу и гајењу, која људска понашања су присутна на рођењу а која су стечена кроз учење. Пошто фацијалне експресије за 6 емоција у овом ексерименту изгледа да нису подложне културним разликама, могуће је закључити да су оне урођене.
У скорашњој публикацији насловљеној "Културне Конфузије Показују да Фацијалне Експресије Нису Универзалне", Рејчел Џек и њене колеге су изазвале ауторе стотинак студија које документују универзалност фацијалних експресија емоција. Међутим њихов проналазак је да су одређене емоције мало другачије у Источној Азији, тако што су људи из ових култура научили да се фокусирају више на очи него на нос и уста говорника.
Референце
уреди- ^ Екман, Паул; Фриесен, Wаллаце V.; О'Сулливан, Мауреен; Цхан, Антхонy; Диацоyанни-Тарлатзис, Ирене; Хеидер, Карл; Краусе, Раинер; ЛеЦомпте, Wиллиам Аyхан; Питцаирн, Том (1987). „Универсалс анд цултурал дифференцес ин тхе јудгментс оф фациал еxпрессионс оф емотион.”. Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy. 53 (4): 712—717. ИССН 1939-1315. дои:10.1037/0022-3514.53.4.712.
- ^ Екман, Паул; Фриесен, Wаллаце V. (1978). „Фациал Ацтион Цодинг Сyстем”. ПсyцТЕСТС Датасет. Приступљено 2024-05-12.
- ^ Изард. „Тхе Фаце оф Емотион”. Неw Yорк: Апплетон-ЦентурyЦрофтс.
- ^ Хуберт. „Каппа Ревиситед”. Псyхологицал Буллетин.
- ^ Блаис, Царолине; Јацк, Рацхаел Е.; Сцхееперс, Цхристопх; Фисет, Даниел; Цалдара, Роберто (2008-08-20). „Цултуре Схапес Хоw Wе Лоок ат Фацес”. ПЛоС ОНЕ. 3 (8): е3022. ИССН 1932-6203. дои:10.1371/јоурнал.поне.0003022.
- ^ Екман, Паул; Фриесен, Wалтер. „Цонстантс ацросс цултурес ин тхе фаце анд емотион”. Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy (11): 124-129.