Википедија

ЛИГО

Ласерска интерферометарска опсерваторија гравитационих таласа (ЛИГО) је пројекат великих размера чија је сврха откривање космичких гравитационих таласа и развој астрономског алата за истраживање гравитационих таласа[1]. У оквиру пројекта изграђене су две опсерваторије у Сједињеним Америчким Државама, са циљем да се детектују гравитациони таласи техником ласерске интерферометрије. Опсерваторије користе 4 километара удаљена огледала која могу да детектују промене мање од 1/10.000 пречника протона.[2]

ЛИГО
ЛокацијаХанфорд Сајт, Вашингтон и Ливингстон, Луизијана, САД
Таласна дужина43 км (7.0 кХз)-10,000 км (30 Хз)
Изграђен1994-2002.
Врста телескопа Телескоп за детекцију гравитационих таласа
Вебсајтwww.лиго.цалтецх.еду

Прва истраживања у ЛИГО опсерваторији финансирала је Национална Научна Фондација (НСФ), а изградили су је и њоме управљају Калифорнијски Технолошки Институт и МИТ. Подаци су сакупљани у периоду од 2002. до 2010. године, али нису детектовани гравитациони таласи. Пројекат за унапређење ЛИГО детектора започет је 2008. уз подршку НСФ, Савета за научно-технолошки развој из Уједињеног Краљевства (СТФЦ), Немачког института Макс Планк и Истраживачког одбора из Аустралије, а отпочео је 2015. године. [3] Прва детекција гравитационог таласа забележена је већ 2016. године, а на овом открићу је радило преко 1000 научника широм света организованих од стране ЛИГО и Вирго организација[4], као и 440.000 активних корисника Еинстеин@хоме мреже.[5][6]

Историја уреди

Почетак уреди

Прототип интерферометријских детектора гравитационих таласа (са огледалима постављеним на плочи изолованој од вибрација) изградио је крајем шездесетих година Роберт Форвард са колегама из истраживачких лабораторија Хагс, а седамдесетих година (са неизолованим огледалима од којих се светлост одбијала вишеструко) Рејнер Вејс са Технолошког Института у Масачусетсу.[7] Године 1980. НСФ је финансирала истраживање са великим интерферометром, вођено од стране Пола Линсеја, Питера Салсона и Рејнера Вејса са МИТ-а, а већ наредне године су Роналд Древер и Стен Виткомб са Калифорнијског Технолошког Института конструисали и 40 метара широк прототип.[8]

Под притиском од стране НСФ, МИТ и Калифорнијски Технолошки Институт се удружују да воде ЛИГО пројекат који је базиран на истраживањима са МИТ-а и експерименталном раду са Калифорнијског Технолошког института, Глазгова и МИТ-а. Древер, Торн и Вејс формирају ЛИГО управни одбор, али не добијају финансије 1984. и 1985. Идуће године је затражено да напусте управни одбор и уместо њих је постављен један директор, Рокус Е. Вогт са Калифорнијског Технолошког Института. 1988. године. одобрене су финансије за пројекат истраживања и развоја.[8]

Прве опсервације уреди

У току првих ЛИГО истраживања у периоду 2002-2010. године није детектован ниједан гравитациони талас. Од 2004. године, под вођством Бариша, финансије и радови усмеравају се ка наредној фази развоја ЛИГО-а која је добила назив "Унапређени ЛИГО".[9] Ова промена је пропраћена прекидом рада на неколико година, док су детектори замењивани знатно побољшаним верзијама. Добар део ЛИГО истраживања се заснивао на пионирском раду на детектору ГЕО600 у Хановеру, у Немачкој. Фебруара 2015. године ЛИГО детектори су били спремни за рад на обе локације.[10]

Детекције уреди

11. фебруара 2016. године ЛИГО и Вирго организација су објавиле рад о детекцији гравитационих таласа. Сигнал је ухваћен 14. септембра 2015. у 09:51 УТЦ и потиче од судара две црне рупе појединачних маса од око 30 Сунчеве масе, удаљених 1,3 милијарди светлосних година од Земље.[11]

2. Маја 2016. године чланови ЛИГО организације и други учесници награђени су Специјалном наградом за открића у фундаменталној физици, за допринос директној детекцији гравитационих таласа.[12]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Бариш, Бари. „ЛИГО анд тхе Детецтион оф Гравитатионал Wавес”. Пхyсицс тодаy. 
  2. ^ „Чињенице о ЛИГО”. ЛИГО цалтецх. 
  3. ^ Шумејкер, Дејвид (2012). „Еволуција напредног ЛИГО-а” (ПДФ). ЛИГО Магазин. 
  4. ^ „ЛИГО/Вирго цензус”. ЛИГО. 
  5. ^ „Почетак пројекта Еинстеин@хоме”. АПС Пхyсицс. 2005. 
  6. ^ Дејвид, Кастелвечи (15. септембар 2015). „Наставак потраге за гравитационим таласима”. Натуре. 
  7. ^ „Кратка историја ЛИГО-а” (ПДФ). Wаyбацк Мацхине. 3. јул 2017. Архивирано из оригинала 03. јул 2017. г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |арцхиве-дате= (помоћ)
  8. ^ а б Будери, Роберт (18. септембар 1988). „Потрага за гравитацијом: Како је ризичан пројекат добио финансије?”. Тхе Сциентист. 
  9. ^ „Корак ближе открићу гравитационих таласа уз Унапређени ЛИГО”. СПИЕ. 4. јануар 2016. 
  10. ^ „Напредак ЛИГО детектора”. Wазбацк Мацхине. Фебруар 2015. Архивирано из оригинала 22. 09. 2015. г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  11. ^ „Откривени гравитациони таласи”. Натуре. 11. фебруар 2016. 
  12. ^ „Награде у фундаменталној физици”. Бреактхроугх Призе. 2016. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=LIGO&oldid=26757804”