Лењи лорији[2] или троми лорији, спори лорији (Nycticebus) су род од неколико врста мокроносих примата из породице лорија (Lorisidae). Насељавају јужну и југоисточну Азију, од Бангладеша и Североисточне Индије на западу до Филипина на истоку, и од кинеске провинције Јунан на северу до острва Јава на југу.

Спори лорис[1]
Лењи лори
Nycticebus coucang
CITES Appendix I (CITES)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Primates
Podred: Strepsirrhini
Porodica: Lorisidae
Potporodica: Lorinae
Rod: Nycticebus
É. Geoffroy, 1812
Типска врста
Lori bengalensis
Мапа приказује распрострањеност три врсте спорог лорија: Сундски спори лори (Н. цоуцанг) у Тајланду, Малезији и Индонезији; Бенгалски спори лори (Н. бенгаленсис) у Источној Индији, Кини, Бангладешу, Бутану, Бурми, Тајланду, Лаосу, Вијетнаму и Камбоџи; и патуљасти спори лори (Н. пyгмаеус) у Вијетнаму и Лаосу.
Распрострањеност врста рода Нyцтицебус спп.
означен црвеним = Патуљасти спори лори; означен плавим = Бенгалски спори лори;
означени браон бојом = остале врсте

Начин живота

уреди

Лењи лори живи самотњачким начином живота, а територију на којој се креће маркира урином и то тако да прво уринира на предње удове које потом трља о гране да би обележио територију. У потпуности су ноћне животиње, а током дана спавају. Иако су познати по свом спором кретању, способни су и за врло брзе покрете уколико се нађу у опасности или лове плен. Такође, када су узнемирени оглашавају се кратким пиштавим звуцима и излучују посебни токсин из жлијезда руку.

Одбрамбени механизам

уреди

Лењи лори је један од ретких отровних сисара. Популарни су у нелегалној трговини љубимцима, мада многи не знају да би требало да се чувају отрова, који лори испушта из лактова. Када је угрожена, животиња узима токсин у уста и меша га са пљувачком. После тога олиже своје крзно да би отерала нападаче. Отров може узроковати смрт анафилактичким шоком.

Исхрана

уреди

Храни се воћем, биљем, глодарима, малим гмизавцима, птицама, малим сисарима.

Размножавање

уреди

Паре се током цијеле године и сматра се да су моногамни. Женка најчешће рађа једног младунца након гравидитета од 186 – 193 дана. Новорођени лорији су тешки 35 – 45 грама. Мужјаци су јако територијални и постају нетолерантни према младунцима када они наврше 18 мјесеци и терају их из заједнице.

Врсте

уреди

Род Nycticebus укључује следеће врсте:

Reference

уреди

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди