Литијум нитрид
Литијум нитрид је једињење литијума и азота које има формулу Li3N.[1] То је једини стабилни нитрид алкалних метала. То је супстанца у чврстом стању и црвене је или пурпурне боје и има високу тачку топљења.[2]
| |
| Називи | |
|---|---|
| Преферисани IUPAC назив
Литхиум нитриде | |
| Системски IUPAC назив
Литијум(1+) дилитиоазанид | |
| Други називи
Литијум-дилитиоамид
Литијум-дилитиоазанид | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ECHA InfoCard | 100.043.144 |
| EC број | 247-475-2 |
| |
| Својства | |
| Li3N | |
| Моларна маса | 34,83 g/mol |
| Агрегатно стање | црвена, љубичаста чврста супстанца |
| Густина | 1,270 g/cm3 |
| Тачка топљења | 813 °C (1.495 °F; 1.086 K) |
| реагује | |
| log P | 3,24 |
| Опасности | |
| Опасност у току рада | реагује са водом ослобађајући амонијак |
| Сродна једињења | |
Други ањони
|
Литијум-оксид |
Други катјони
|
Матријум-нитрид |
Сродна једињења
|
Литијум-амид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Li3N има неуобичајену кристалну структуру која се састоји од два типа слојева, један слој се састоји од Li2N- и садржи 6-координатне Li центре а други слој се састоји само од катјона литијума. Литијум нитрид у чврстом стању је брзи проводник јон и има највећу проводност од било којих неорганских литијумових соли. Проучаван је као чврсти електролит и као материјал за аноду за употребу у батеријама. Може бити формиран директном реакцијом између елемената сагоријевањем метала литијума у чистом азоту у гасовитом стању или реакцијом гаса азота са литијумом који је растворен у течном натријуму. Другим методом се добија чистији производ. Литијум нитрид реагује бурно са водом и добија се амонијак:
- Li3N (s) + 3 H2O (l) → 3 LiOH (aq) + NH3 (g)
На овај начин реагују и други нитриди алкалних и земноалкалних метала због јаке базности нитрида. Хипотетички нитридни јон N3− би био јака Бронстедова база и супербаза и јача је база од хидридног јона H- тако да депротонизује и сам водоник:
- Li3N (s) + 2 H2 (g) → LiNH2 (s) + 2 LiH (s)
Вршена су истраживања за кориштење литијум нитрида као медија за складиштења водоника пошто се горња реакција одвија у супротном смјеру на 270°Ц. При томе је постигнута апсорпција водоника у износу од 11,5% тежине.
Када је литијум изложен на ваздуху формира се мала количина литијум нитрида (заједно са литијум оксидом, литијум хидроксидом и литијум карбонатом).
Референце уреди
- ^ Паркес, Г.D. & Пхил, D. (1973). Мелорова модерна неорганска хемија. Београд: Научна књига.
- ^ Хоусецрофт, C. Е.; Схарпе, А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.