Лиза Крижанић
Драгиња- Драга Марић (1905 — 1982), у сликарству позната као Лиза Крижанић, припадала је генерацији младих уметника који су стварали у Београду између два рата. Рођена као Драгиња Марић,од најраније младости са надимцима Драга и Лиза, удајом (1926) за карикатуристу и сликара Пјера Крижанића постала је, и после развода (1950) остала, позната под његовим презименом.
Лиза Крижанић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1905. |
| Датум смрти | 1982. |
Биографија уреди
Рођена у Западној Србији, у малом идиличном Косјерићу (1905), Лиза је расла у породици која је улагала у образовање. Њени родитељи, Стаменко и Јелена (Раковић) Марић, били су цењени учитељи, и захваљујући њиховој љубави према књизи, Лиза ће своје школовање наставити у иностранству. Расла је између двојице браће, старијег Сретена, потоњег знаменитог есејисте, професора и академика, и млађег Драгослава, касније правника и државног саветника за међународно право.[1]
Школовање уреди
Прве ликовне поуке, Лиза Крижанић добија у скопској гиманзији (1919- 1923), од Христифора Црниловића.[2] Након завршене средње школе, крајем 1924.године, деветнаестогодишња Лиза одлази у Париз на годину дана ради усавршавања француског језика, али и ближег упознавања са светским сликарством. Током боравка у Паризу (1925- 1926), Лиза је у улици Сен Жак на Сен Мишелу делила стан са земљакињом из детињства, Десанком Максимовић.
Дане у Паризу проводила је учећи француски језик и сликајући у атељеу Андреа Лота. Такође је на савет свог будућег супруга Пјера Крижанића, са којим се радо дружила у Паризу, обилазила музеје и галерије и похађала часове естетике и историје уметности на Сорбони. По повратку у Београд, удаје се за Пјера Крижанића и наставља своје школовање у области сликарства.
Сликарски се образовала (1931- 1936) и код Милоша Вушковића и других пријатеља уметника, а о њеној несвакидашњој лепоти сведоче и бројни портрети и актови које су њени пријатељи сликари урадили ( Кумрић, Зора Петровић, Јоб, Узелац, Милуновић, Добровић...).[3]
Кратко је похађала и популарни вечерњи курс цртања код Петра Добровића, а такодје је знање стицала и у Лондону (1937) где је послата на даље усавршавање као чланица Међународног уметничког клуба жена. Након тога уследила су путовање до Рима и Букурешта.[4]
Студирала је и дипломирала (1931) на Филозофском факултету у Београду.
Стваралаштво уреди
У сликарском опусу Лизе Крижанић, преовладава употреба уља на платну, нешто мање темпере, пастела и акварела. Медју главним мотивима њеног стваралаштва издвајају се мртве природе, али и предели Београда и Дубровника . Помало се бавила цртежом и мозаиком, а смишљала је и духовите реченице Пјерових карикатура. Њено стваралаштво припада токовима поетског реализма и интимизма, каткад прожетих духом колористичког експресионизма. Од 1939. године, редовно је учествовала на заједничким ликовним смотрама.[3]
Највећи број њених радова данас се чува и излаже у Галерији Легата Лиза Марић- Крижанић у Косјерићу, у Народном музеју у Београду као и у Музеју града Београда.
Неки од њених најпознатијих радова су:
Референце уреди
- ^ „Лиза Марић Крижанић: лепота и осећајност”. http://www.knjizenstvo.rs/sr-lat/casopisi/2017/zenska-knjizevnost-i-kultura/liza-maric-krizanic-lepota-i-osecajnost. Приступљено 10. 12. 2019. Спољашња веза у
|wебсите=(помоћ) - ^ Група аутора (2007). Спомен- збирка Павла Бељанског: живот посвећен уметности. Нови Сад. стр. 80. ИСБН 978-86-906563-6-3.
- ^ а б Група аутора (2007). Спомен збирка Павла Бељанског: живот посвећен уметности. Нови Сад. стр. 80. ИСБН 978-86-906563-6-3.
- ^ „Лиза Марић Крижанић: лепота и осећајност”. http://www.knjizenstvo.rs/sr-lat/casopisi/2017/zenska-knjizevnost-i-kultura/liza-maric-krizanic-lepota-i-osecajnost. Приступљено 10. 12. 2019. Спољашња веза у
|website=(помоћ)