Лупање, прескакање или аритмија срца је ненормални срчани ритам, који обично укључује неправилности у фреквенцији и редоследу што се може јасно видети на ЕКГ-у.[7][8] Све аритмије, а поготово оне хроничне могу бити опасне. Неправилним радом срце не обавља своју функцију задовољавајуће, што штети организму, а осим тога, срце се оптерећује, угрожава само себе и може доћи до развоја озбиљнијег оштећења срчаног мишића. Хронична аритмија може временом значајно оштетити и ослабити срчани мишић и довести до срчане инсуфицијенције.[9][10]

Аритмија
ЕКГ снимак вентрикуларне фибрилације срца
Специјалностикардиологија
Симптомипалпитације, вртоглавица, синкопа, кратак дах, бол у грудима,[1] децреасед левел оф цонсциоуснесс
Компликацијемождани удар, отказивање срца[2][3]
Време појавестарије доба[4]
Типовиекстрасистола, суправентрицулар тацхyцардиас, вентрицулар аррхyтхмиас, брадикардија[3]
Узроципроблеми са спроводним системом срца[2]
Дијагностички методЕКГ, Холтер монитор[5]
Лечењелекови, пејсмејкер, операција[6]
Фреквенцијамилиони[4]

Назив уреди

Назив аритмија није правилан јер дословно преведено значи „без ритма" - па зато уместо речи „аритмија" подеснији би био назив „дисритмија". У пракси се он међутим не користи него се уместо правилног користи назив аритмија.[9]

Етиологија уреди

 
Стандардни 12-канални ЕКГ је најважнији и најједноставнији тест за идентификацију пацијента са механизми неправилног срчаног рада

Аритмије настају због ненормалног стварања или провођења импулса. Могу се јавити и код нормалног здравог срца - ектопички ударци, атријске фибрилације, па се тако вентрикуларне и суправентрикуларне аритмије могу се јавити и код потпуно здравих људи.[11][12]

Аритмије могу узроковати психолошки узроци, болест, оперативни захват или неки лекови.

Аритмија може бити:[13][14][15]

Тахикардија уреди

Тахикардни поремећај срца, изазван је убрзаним радом срца, обично изнад 100 откуцаја у минути. Механизам је заснован на фокалним импулсима или реентрy феномену. Фокални импулси настали услед сметњи у стварању електричних импулса у срцу, последица су:

Повећани аутоматизам: надражљивост у СА чвору или Пуркињеовим влакнима је појачана. Абнормални аутоматизам: У преткоморским или коморским структурама које немају особину “природног пацемакера” настаје спонтани надражај.·

Тригер активност: као исход патолошког накнадног потенцијала. Тригер активност увек предходи (нпр аритмије у оквиру хипокалијемије, хиперкалијемије, услед постојања брадикардије, затим код интоксикације дигиталисом итд).

Фокални импулси настали услед сметњи у провођењу електричних импулса у срцу: „Реентрy“ (кружна надражљивост): Импулс је у једном смеру блокиран, а у другом смеру наставља да се спроводи. Надражај настаје поново након опоравка првобитног блокираног спроводног пута (мањак подражљивости) и тиме се кружни надражај затвара.

Брадикардија уреди

Брадикардни поремећај срца, изазван је успорењем рада срца која почиње када се брзина рада срца смањи испод 60 откуцаја у минути. Брадиаритмија се нормално појављује током сна. Узроци брадикардије могу бити срчаног и несрчаног порекла.[16][17]

Несрчани узоци: као последица узимање неких лекова; поремећаји електролита (хипокалијемија), поремећаји функције ендокриних жлезда (смањена функција штитасте жлезде); снижена телесна температура; превага парасимпатичког нервног система; неуролошки поремећаји; дуготрајно лежање.[18][19]

Узроци од стране срца: узроковани коронарном болести срца, срчаним манама, дегенеративним примарним електричним поремећајима. Најчешћи узроци брадикардије срчаног порекла су: поремећаји који настају у СА чвору и у АВ чвору.

Фактори ризика уреди

Најчешћа болесна стања која узрокују аритмије су:

Аритмија може представљати губитак нормалне комуникације између преткоморског проводног система и комора. Због чињенице да су преткоморе електрично изоловани од комора и повезани су само АВ снопом, претком,оре могу ући у тахикардију без поремећаја рада комора.. Често се употребљавају појмови вентрикуларне и суправентрикуларне аритмије. Вентрикуларне аритмије потичу из комора, а суправентрикуларне из дела срца изнад комора, било из преткомора или АВ чвора.

Дијагноза уреди

Дијагноза аритмија поставља се:

  • ЕКГ мониторингом
  • Дијагностиком основног кардијалног, или психосоматског обољења: врста болести, процена функције комора.
  • Психосоматске дијагностике

Терапија уреди

Терапија аритмија зависиће од типа и тежине основне болести, и има за циљ:[21]

  • отклањање симптома
  • превенцију компликација (тромбоемболије, кардиомиопатије)
  • превенцију напрасне срчане смрти.

Извори уреди

  1. ^ „Wхат Аре тхе Сигнс анд Сyмптомс оф ан Аррхyтхмиа?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 19. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  2. ^ а б „Wхат Ис Аррхyтхмиа?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 2. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  3. ^ а б „Тyпес оф Аррхyтхмиа”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 7. 6. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  4. ^ а б „Wхо Ис ат Риск фор ан Аррхyтхмиа?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 3. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  5. ^ „Хоw Аре Аррхyтхмиас Диагносед?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 18. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  6. ^ „Хоw Аре Аррхyтхмиас Треатед?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 17. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015. 
  7. ^ Wолфе CL, Ниблеy C, Бхандари А, ет ал: Полyморпхоус вентрицулар тацхyцардиа ассоциатед wитх ацуте мyоцардиал инфарцион. Цирцулаион 1991;84:1543-1551
  8. ^ Травица-Којадиновић, Др Тиса. „Аритмија Срца”. Кардиологија (на језику: српски). Приступљено 2021-01-23. 
  9. ^ а б Атwоод, Сандра; Стантон, Цхерyл; Јеннy Стореy Давенпорт (2008). Интродуцтион то Басиц Цардиац Дyсрхyтхмиас (4. изд.). Мосбy/ЈЕМС. ИСБН 978-0-323-05225-2. 
  10. ^ Wалравен, Гаил (2005). Басиц Аррхyтхмиас (6. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-117591-4. 
  11. ^ „Аррхyтхмиа: Цаусес, сyмптомс, тyпес, анд треатмент”. www.медицалнеwстодаy.цом (на језику: енглески). 2020-02-28. Приступљено 2021-01-23. 
  12. ^ Гуасцх Е, Монт L. Диагносис, патхопхyсиологy, анд манагемент оф еxерцисе-индуцед аррхyтхмиас. Нат Рев Цардиол. 2017 Феб. 14(2):88-101
  13. ^ „Аррхyтхмиа | НХЛБИ, НИХ”. www.нхлби.них.гов. Приступљено 23. 1. 2021. 
  14. ^ „Аррхyтхмиа”. WебМД (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2021. 
  15. ^ „Цатегориес оф Аррхyтхмиас”. Теxас Хеарт Институте (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23. 
  16. ^ Девинскy О. Еффецтс оф сеизурес он аутономиц анд цардиовасцулар фунцтион. Епилепсy Цурр. 2004;4(2):43-46. . дои:10.1111/ј.1535-7597.2004.42001.x.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ) 2.
  17. ^ Сеецк M, Бланке О, Јаллон П, Пицард Ф, Заим С. Сyмптоматиц постицтал цардиац асyстоле ин а yоунг патиент wитх партиал сеизурес. Еуропаце 2001;3:247-52. . дои:10.1053/еупц.2001.0173.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  18. ^ Wунг СФ. Брадyаррхyтхмиас: цлиницал пресентатион, диагносис, анд манагемент. Црит Царе Нурс Цлин Нортх Ам. 2016 Сеп. 28(3):297-308
  19. ^ Малик МГ, Франклин СМ, Wхигхам ЛА, Цастелланос А, Фонтаине ЈМ. Асyмптоматиц синус брадyцардиа фоллоwинг бариатриц сургерy. Ам Ј Цардиол. 2014 Мар 15. 113(6):1049-53.
  20. ^ Антман ЕМ, Берлин ЈА: Децлининг инциденце оф вентрицулар ибриллаион ин мyоцардиал инфарцион: Имплицаионс фор пропхyлациц усе оф лидоцаине. Цирцулаион 1992;86:764–773
  21. ^ Грантхам ХЈ. Емергенцy манагемент оф ацуте цардиац аррхyтхмиас. Ауст Фам Пхyсициан. 2007 Јул. 36(7):492-7.

Литература уреди

  • Wалравен, Гаил (2005). Басиц Аррхyтхмиас (6. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-117591-4. 
  • Атwоод, Сандра; Стантон, Цхерyл; Јеннy Стореy Давенпорт (2008). Интродуцтион то Басиц Цардиац Дyсрхyтхмиас (4. изд.). Мосбy/ЈЕМС. ИСБН 978-0-323-05225-2. 

Спољашње везе уреди


Klasifikacija
Spoljašnji resursi