Брадикардија

Класификација	D ICD-11: MC81.1; ICD-10: R00.1; ICD-9-CM: 427.81, 659.7, 785.9, 779.81; MeSH: D001919;
Спољашњи ресурси	Patient UK: Брадикардија;

Брадикардија
Брадикардија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	Кардиологија
Patient UK	Брадикардија
	[уреди на Википодацима]

Брадикардија је симптом који представља смањање броја откуцаја срца (срчане фреквенције) одраслог човека на мање од 60 откуцаја у минуту. Физиолошки опсег срчане фреквенције одраслог човека је до 60-90 откуцаја у минути. Код одојчета, брадикардија се дефинише као фреквенција мања од 100 откуцаја срца у минути (физиолошки опсег од 100-160 откуцаја у минути).^[1]^[2]^[3]

Брадикардија је најчешће без других симптома, док фреквенција срце не падне испод 50 откуцаја у минути, иако код тренираних здравих спортиста може бити и мања од 50 откуцаја и без симптома. Симптоми брадикардија могу бити омаглице, умор, слабост, палпитације, нелагодност у грудима.^[4]^[5]

Брадикардија може бити узрокована болестима срца или поремећајима који не захватају примарно срце, као што су нпр. ендокрини поремећаји, поремећаји равнотеже електролита и др.^[6]

Епидемиологија

У клиничкој пракси, особе старије од 65 година и млади спортисти оба пола могу имати синусну брадикардију. Амерички центри за контролу и превенцију болести известили су 2011. године да је 15,2% одраслих мушкараца и 6,9% одраслих жена имало клинички дефинисану брадикардију (пулс у мировању испод 60 откуцаја у минути).^[7]

Класификација

Стандардни 12-канални ЕКГ је најважнији и најједноставнији тест за идентификацију пацијента са поремећајем срчаног ритма.

Синусна брадикардија

Синусна брадикардија се дефинише као срчана фреквенција испод 60 откусаја/мин. у будном стању. Многе здраве особе, спортисти и физички радници, често имају и нижу фреквенцију, због тога има предлога струке да се граница срчане фреквенције помери на 50 откуцаја/мин. Физиолошки узроци повећаног вагалног тонуса укључују брадикардију виђену код спортиста.

У току ноћи, на основу снимака Холтер мониторинга, срчана фреквенција се снижава и до 30 откуцаја/мин. што је физиолошки гледано за организам корисно.^[8]

Патолошки узроци укључују, инфаркт миокарда задњег зида, токсичну изложеност или изложеност штетним утицајима околине, поремећаје електролита, инфекцију, апнеју у сну, дејство лекова, хипогликемију, хипотироидизам и повећани интракранијални притисак.

ЕКГ пацијента са синусном брадикардијом

Синдром болесног синусног чвора

Синусна брадикардија такође може бити узрокована синдромом болесног синусноатријалног чвора,^[9] и укључује дисфункцију синусноатријалног чвора да генерише или пренесе акциони потенцијал на преткоморе. Синдром болесног синусноатријалног чвора укључује низ поремећаја и патолошких процеса који су груписани у један лабаво дефинисан клинички синдром. Синдром укључује знаке и симптоме повезане са церебралном хипоперфузијом у спрезиса синусном брадикардијом, застојем у синусноатријалном чвору (СА) блоком, каротидном преосетљивошћу или наизменичним епизодама брадикардије и тахикардије.^[10]

Синдром болесног синусноатријалног чвора најчешће се јавља код старијих пацијената са истовременим кардиоваскуларним болестима и прати непредвидљив ток. Неке студије су показале да ови пацијенти имају функционални пад броја нодалних ћелија, док су друге показале присуство антинодалних антитела. Иако ови и други догађаји почињу да усредсређују наше разумевање овог синдрома, већина случајева остаје идиопатска.

Терапија

С обзиром на преклапање ниских срчаних фреквенција из патолошких и физиолошких узрока, процена симптома је критична компонента у процени и лечењу брадикардије. Лечење ретко треба прописивати искључиво на основу срчане фреквенције ниже од произвољне граничне вредности или паузе изнад одређеног трајања.1.

Таком терапије требало би искључити и лечити све основне узроке синусне брадикардије.

Лечење је индиковано ако је значајно симптоматско (синкопа, хипотензија, срчана инсуфицијенција).

Пре почетка терапије требло би дијагностиковати и лечити исхемију миокарда.

Ако је брадикардија симптоматска (често не док срчана фреквенција не буде <40), лечите као што је наведено у наставку.

Види још

Референце

^ Da Costa D, Brady WJ, Edhouse J (март 2002). „Bradycardias and atrioventricular conduction block”. BMJ. 2324 (7336): 535—8. .
^ Adult Bradycardia Algorithm; Resuscitation Council (UK), 2015
^ Guidelines on cardiac pacing and cardiac resynchronization therapy; European Society of Cardiology (2013)
^ Mason, Keira P.; Lönnqvist, Per-Arne (2015). „Bradycardia in perspective—not all reductions in heart rate need immediate intervention”. Pediatric Anesthesia. 25 (1): 44—51. PMID 25410284. doi:10.1111/pan.12584.
^ Sohinki, Daniel; Obel, Owen A. (2014). „Newer Algorithms in Bradycardia Management”. Cardiology Clinics. 32 (2): 283—292. PMID 24793803. doi:10.1016/j.ccl.2014.01.004.
^ Ufberg, J. W.; Clark, J. S. (2006). „Bradydysrhythmias and atrioventricular conduction blocks”. Emerg. Med. Clin. North Am. 24 (1): 1—9. PMID 16308110. doi:10.1016/j.emc.2005.08.006.
^ Yechiam Ostchega; et al. (24. 8. 2011). „Resting Pulse Rate Reference Data for Children, Adolescents, and Adults: United States, 1999–2008” (PDF). National Health Statistics Reports. Centers for Disease Control. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-10. г. Приступљено 15. 12. 2018.
^ Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012.
^ Semelka M, Gera J, Usman S (мај 2013). „Sick sinus syndrome: a review”. Am Fam Physician. 87 (10): 691—6.
^ „Sinus Bradycardia: Background, Pathophysiology, Etiology”. 2020-12-06.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Da Costa D, Brady WJ, Edhouse J (март 2002). „Bradycardias and atrioventricular conduction block”. BMJ. 2324 (7336): 535—8. .

[2] Adult Bradycardia Algorithm; Resuscitation Council (UK), 2015

[3] Guidelines on cardiac pacing and cardiac resynchronization therapy; European Society of Cardiology (2013)

[4] Mason, Keira P.; Lönnqvist, Per-Arne (2015). „Bradycardia in perspective—not all reductions in heart rate need immediate intervention”. Pediatric Anesthesia. 25 (1): 44—51. PMID 25410284. doi:10.1111/pan.12584.

[5] Sohinki, Daniel; Obel, Owen A. (2014). „Newer Algorithms in Bradycardia Management”. Cardiology Clinics. 32 (2): 283—292. PMID 24793803. doi:10.1016/j.ccl.2014.01.004.

[6] Ufberg, J. W.; Clark, J. S. (2006). „Bradydysrhythmias and atrioventricular conduction blocks”. Emerg. Med. Clin. North Am. 24 (1): 1—9. PMID 16308110. doi:10.1016/j.emc.2005.08.006.

[7] Yechiam Ostchega; et al. (24. 8. 2011). „Resting Pulse Rate Reference Data for Children, Adolescents, and Adults: United States, 1999–2008” (PDF). National Health Statistics Reports. Centers for Disease Control. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-10. г. Приступљено 15. 12. 2018.

[8] Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012.

[9] Semelka M, Gera J, Usman S (мај 2013). „Sick sinus syndrome: a review”. Am Fam Physician. 87 (10): 691—6.

[10] „Sinus Bradycardia: Background, Pathophysiology, Etiology”. 2020-12-06.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

Класификација	D ICD-11: MC81.1 ICD-10: R00.1 ICD-9-CM: 427.81, 659.7, 785.9, 779.81 MeSH: D001919
Спољашњи ресурси	Patient UK: Брадикардија