Махмут Лекић
Махмут Лекић, од оца Мурата (Хасовог), рођен је 18. априла 1917. године у радничкој породици, у Тузима.[1] Пошто након основног образовања није могао наставити школовање био је чобанин, а затим пекарски радник.
Махмут Лекић | |
|---|---|
| Пуно име | Махмут Лекић |
| Датум рођења | 18. април 1917. |
| Место рођења | Тузи |
| Датум смрти | 1944. |
Још као младић осјетио је неправду и суровост бившег режима,[тражи се извор] па је долазио у сукоб са његовим заштитницима. Године 1935. и 1936. учествовао је у демострацијама у Подгорици, а 1937. у Југословенској војсци уочен је његов политички рад међу војницима па је два мјесеца провео у затвору. Због оскудице, 1939. године одлази у Албанију, и тамо ступа у контакт са левичарима. Учествовао је у демострацијама у Скадру и Тирани. На темељу револуционарне активности, примљен је у Савез комунистичке омладине 1941. године.
Након окупације Краљевине Југославије враћа се у родни крај. У октобру 1941. га затварају у Скадру због активности на подручју Тузи. Организовано је његово бјекство, те живи илегално у Скадру.
Тамо је примљен у партију, па је још активније радио на организовању ослободилачко покрета у сјеверној Албанији и учествовао у многим акцијама.
У тим акцијама показао је изузетну храброст због чега је веома цијењен код својих другова. Највише је радио у реону Скадар-Тирана-Драч. Као искусан илегалац и прекаљен борац посебно се истицао у диверзијама, атентатима на фашистичке старјешине. У прољеће 1943. године по задатку долази у Тузи, гдје кратко вријеме ради на организовању НОБ-а. Због опасности од хапшења ступа у Пету пролетерску црногорску бригаду, у којој је био борац, обавјештајац и командир извиђачког вода бригаде. Погинуо је у прољеће 1944. године у борби на Маташеву. У знак сјећања на тај њега осмогодишња школа у Тузима носи његово име.
Извори
уреди- ^ „Махмут Лекић“, Шехер-Тузи, 2007.
Спољашње везе
уреди- Хоџић, Зувдија. „Славно име Махмутово“, Гласник, Лист СУБНОР-а Црне Горе, бр. 31, август (2012). стр. 64-65.