Тузи је градско насеље и седиште градске општине Тузи у главном граду Подгорица у Црној Гори.. Према попису из 2011. било је 4748 становника.[1]

Тузи
Decic Hill and Dinaric Alps Prokletije.jpg
Тузи и брдо Дечић
Административни подаци
Држава  Црна Гора
Општина Општина Подгорица
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 4748
Географске карактеристике
Координате 42°21′34″ СГШ; 19°19′32″ ИГД / 42.359333° СГШ; 19.3255° ИГД / 42.359333; 19.3255Координате: 42°21′34″ СГШ; 19°19′32″ ИГД / 42.359333° СГШ; 19.3255° ИГД / 42.359333; 19.3255
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 43 м
Тузи на мапи Црне Горе
Тузи
Тузи
Остали подаци
Поштански број 81206
Позивни број 020
Регистарска ознака PG

Садржај

ИсторијаУреди

 
Командант Тузи предаје се краљу Николи

Катун Тузи (Tazide) је имао формирану територију прије доласка Турака (некадашње области Љеша Туза, из 1330). Имали су јаку ратничку дружину, која се стављала на услугу Балшићима, Црнојевићима и српским деспотима XV вијека (Лазаревићима и Бранковићима). Тузи се помињу у познатом списку катуна у Горњој Зети и по млетачком документу (Sen. Misti LX, 160, од 12.07.1439. ), из 1455. године. представљали „proceres et capita Montanearum Gente“. Од 1403. године држали су село Тузи, чији је главар 1417. године био Јурко Туз. Под млетачком влашћу овај катун се налазио од 1416 – 1417. године. Склопили су споразум са кнезом Донатом да Порто. Према Венецији су испуњавали доста мале обавезе (за 150 домова у селу Тузи – 120 перпера годишње). Међутим, на захтјев Млечана, за њих су имали обавезу ратовања. Све породице унијете у Катастих – такође су носиле презиме - Туз. Зато су располагали селима Луги и Градец и са четри велика земљишта. Поједини чланови рода су живјели и у скадарском крају (шест породица, у четри села). Касније су се везали за господаре Зете Црнојевиће и код њих имали дворске властелине. Године 1444. као властелин Ђурашина Црнојевића помиње се Павле Туз.

Овде се налази Железничка станица Тузи.

ДемографијаУреди

У насељу Тузи живи 2522 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 31,3 година (31,1 код мушкараца и 31,6 код жена). У насељу има 827 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,52.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.118
1953. 1.286
1961. 1.606
1971. 2.059
1981. 2.720
1991. 2.886 2.477
2003. 5.012 3.789
2011. 4.748
Етнички састав према попису из 2011.[1]
Албанци
  
2.383 50,19 %
Бошњаци
  
932 19,63 %
Муслимани
  
554 11,67 %
Црногорци
  
554 11,67 %
Роми
  
111 2,33 %
Муслимани-Црногорци
  
21 0,44 %
Турци
  
15 0,31 %
Срби
  
13 0,27 %
Египћани
  
6 0,12 %
Остали
  
15 0,31 %
Регионална припадност
  
7 0,14 %
Неизјашњени
  
122 2,57 %
укупно: 4.748


ЛитератураУреди

Група аутора: Историја Црне Горе (Глава: Свијет ратничких дружина и сточарских катуна) књига 2, том 2 – Титоград, 1970.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Званични резултати пописа
  2. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  3. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везеУреди