Википедија

Механички респиратор

Такође погледајте: Механичка вентилација

Механички респиратор је софистицирани медицински уређај који се користи у јединицама интензивног лечења за механичку вентилацију (MV) или асистирану вентилацију плућа које се изводи код болесника са спонтаним, али ослабљеним дисањем или код болесника који не могу да дишу сопственим плућима, све док болесник не успостави сопствено дисање без додатне помоћи.[1] Основни циљ примене механичких респиратора је да омогуће задовољавајућу респираторну функцију, болесника, која је претходно нарушена различитим патолошким стањима. Међутим, током механичке вентилације може да дође до промена и поремећаја функције још неких виталних органа и органских система. Према дужини примене механичка респирација може бити краткотрајна и дуготрајна. Краткотрајна респирација се обично примењује у болничкој нези, током и после операције. За разлику од краткотрајне дуготрајна респирација се користи код пацијената више месеци или година, па чак и до краја живота.[2][3][4]

Један од савремених модела механичког респиратора

Историја уреди

 
Респиратор Џорџа Поа из 1908.
 
Масовна примена челичних плућа у епидемији дечије парализе 1950-тих

Римски лекар Гален може се сматрати првим лекарем који је овако описа механичку вентилацију:

Андреас Везалијус, такође је описао вештачку вентилацију плућа уметањем бамбуса или трске у трахеју животиња.

Иако је римски лекар Гален још у 2. веку описао механичку вентилацију, требало је скоро два миленијума да би настали први механички респиратори.

У 1908. године Џорџ Поа, први је практично приказао механичку респирацију на псима. Он је након вештачки изазване асфиксије (загушења) дисајних путева пса, успевао да животињу врати у живот реанимацијом.

Први апарати за механичку вентилацију направљени су 1928. године. Током 40-их и 50-их година двадесетог века први пут је почела примена „гвоздених плућа“, што је заправо био и први ефективан вид дугорочне респираторне потпоре, који се користио током полио епидемије (дечије парализе) која је владала у том периоду. За удисајни део дисајног циклуса машином је стваран вакуум око болесника, који је био смештен у металну цев (гвоздена плућа), чиме се ваздух увлачио у у његова плућа. Прекид вакуума омогућавао је особи да у тој фази рада апарата издахне ваздух.

Сутер је 1983. године, поставио индикације за примену механичке вентилације и поделио их на: механичке поремећаје дисања и поремећаје у размени гасова.

Индикације за примену механичке вентилације према Сутер-у
Механички поремећаји дисања Неуромишићне обољења — дисфункција централног нервног система — промене мишићно-коштаног система — терапијска употреба мишићних релаксаната.
Поремећаји у размени гасова АРДС — респираторни дистрес синдром деце — болести срца — хроничне болести плућа

Међутим тек последњих година 20. и почетком 21. века, дошло је до знатног техничког напретка, у конструкцији апарата за механичку вентилацију. То је омогућио напредак науке и технике који је створио нова савременија конструктивна решења и тиме омогући успостављањем основних принципа савремене механичке вентилације, као што је заштита и контрола дисајних путева и избегавање високе концентрације удахнутог кисеоника. Тако су настали савремени механички респиратори који су велики значај добили у пандемији Ковида-19 која је захватила свет 2020. године.

То је допринело њиховој широј употреби, проширило индикације за њихову примену и резултовало успешнијем лечењу, хируршких и других болесника.

Данас, механички респиратори представљају праве преносне и стационарне савремене рачунаре који се могу подесити индивидуално према сваком пацијенту.

Механичка вентилација плућа је током дуге историје прошла кроз различите фазе које су биле везане за технолошки и научни развој свог времена. Овај сложен процес и поред многих напредака није до краја решио све проблеме одржања респираторне хомеостазе, посебно код болесника са тешким плућним оштећењима. Због тога постоји потреба за даљим развитком механичке вентилације плућа.[5]

Врсте уреди

 
Транспортни респиратор - који је малих димензија
 
Систем за респирацију пацијента на интензивној нези - ендотрахеална цев, ЦО2 детектор, вентилациони филтер, пацијент вентил, ПЕЕП вентил
 
Примена респиратора на одјељењу интензивне неге

Механички респиратори се начелно деле на оне који контролишу волумен и оне који контролишу притисак, а неки новији модели комбинују обе особине. Како су притисци и волумени узајамно зависни (кривуља волумен / притисак), свака промена волумена одразиће се на притисак и обратно, без обзира на технолошке особине уређаја.[6]

Савремени респиратори се производе у више модела и врста, а основна подела је на:

Транспортни респиратори - који су малих димензија и компактни због мобилности.

Респираторе за интензивну негу - који пружају већу контролу над различитим параметрима. Многи садрже и графику за пружање визуелних повратних информација о сваком даху,

Неонатални респиратори - који су специјално дизајнирани тако да могу да испоруче мањи, прецизнији волумен и притисак који су потребни за вентилацију новорођенчади.

Респиратори са позитивним притиском ваздуха (ПАП) - који се користе за неинвазивну вентилацију. Користе се често код кућних лечења хроничних болести као што су апнеја и хронична опструктивна болест плућа. Код ових апарата алвеоларни притисак пре почетка удаха (позитиван притисак на крају експирија, ПЕЕП) додат је модовима вентилације да се:

  • спречи настанак ателектазе,
  • поправи оксигенација,
  • смањи дисајни рад потребан за поновно отварање алвеола
  • (физиолошки пееп 3-8 ммХг, подешавање пееп-а на MV 5-10 ммХг )

Избор респиратора уреди

Избор и подешавање вентилационих параметара зависи о врсти респиратора, али су увек у примени:

  • фреквенција дисања,
  • респираторни волумен,
  • осетљивост,
  • енгл. Триггер сенситивити: инспираторни напор болесника неопходан да уређај започне инспиријум.

Галерија уреди

  • Разни модели механичких респиратора
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Механика дисања уреди

Механику дисања чине два процеса – инспиријум и експиријум[7].

Инспиријум уреди

Инспиријум је активан процес дисања и одвија се тако што:[7]

  • дисајни мишићи активно шире зид грудног коша
  • притисак у дисајним путевима постаје благо негативан-ваздух улази у плућа

На крају инспирације еластичне силе плућа враћају грудни кош у првобитни положај. а притисак у дисајним путевима постаје лако позитиван – ваздух излази у спољашњу средину

Експиријум-пасиван процес уреди

Експиријум је пасиван процес дисања и одвија се тако што:[7]

  • процес мирног дисања одвија пасивно, без мишићне активности.

Физиолошки механизми дисања у току механичке вентилације уреди

Физиолошки механизми дисања у току механичке вентилације уз помоћ механичке функције респиратора битно се мењају у односу на спонтано дисање, због другојачијих промена комплијансе и резистенције плућа.[7]

Комплијанса и резистенција плућа уреди

Комплијанса плућа

Комплијанса плућа или еластичност плућа, као мера плућне растегљивости мера је промене волумена плућа при јединичној промени притиска. Изражава се порастом волумена плућа за јединицу промене притиска ваздуха у плућима; при механичкој вентилацији је мања јер грудни кош пасивно лежи на плућима, и зависи од волуменом уведеног гаса. Убачени ваздух зато мора да буде под нешто вишим притиском.[8]

Механички респиратор израчунава комплијансу на основу вредности респираторног (тидал) волумена који се у виду инспиријума даје пацијенту и измереног притиска који је потребан да задржи овај волумен и који је једнак разлици платопритиска и позитивном притиску на крају експиријума.[8]

Резистенција плућа

Отпор струјања ваздуха у дисајним путевима и околним ткивима-резистенцијални отпор, је величина којом се представља сила која се супротставља протоку гасова кроз респираторни систем. У оболелим плућима резистенција може бити знатно увећана, тако да код механичке вентилације резистенцијални отпор се јавља у кругу респиратора, у ендотрахеалном тубусу, и што је најважније, у дисајним путевима болесника.

Значај уреди

 
Шематски приказ примене механичког респиратора

Очуваност органа за дисање, (респираторног система) за поједине болеснике је питање од животног значаја, као што су деца и одрасле особе са неуромишићним обољењима као и болестима моторног неурона као што су спинална мишићна атрофија и амиотрофична латерална склероза. Код ових болесника долази до прогресивне слабости, најчешће мишића руку и ногу, али код неких форми јавља се и слабост мишића који су неопходни за дисање и кашаљ. Слабост мишића за дисање доводи до поремећаја функције дисања која се у одређеном временском периоду погоршава и уколико се у правом тренутку не примени асистирано (потпомогнуто) механичко дисање може доћи до нежељеног тока или смрти.[9]

Предности коришћења механичких респиратора огледају се пре свега у томе што они омогућавају болесницима са нарушеном вентилацијом нормалан живот или преживљавање. Те предности су:

  • одржавање и/или побољшање нивоа кисеоника/угљен-диоксида у крви
  • одмарање дисајне мишиће, које смањујући њихово напрезање
  • надувавање плућа је потпуније
  • побољшава кашаљ због лакшег дисања
  • побољшање квалитета сна и дисања током спавања
  • ограничава/искључује хоспитализацију код респираторних компликација
  • побољшање квалитета живота и продужава живот
НАСА ВИТАЛ респиратор конструисан у САД почетком 2020. по избијању пандемије Ковид-19
 
Тим конструктора апарата
 
Контролни панел апарата виеw
 
Бочни изглед апарата

Рад са механичким респираторима уреди

Едукација пацијента и породице уреди

Пре почетка примене механичког респиратора неопходно је пацијенту и његовој породици:

  • објаснити разлог и потребу за механичком вентилацијом.
  • објаснити поступке одређених активности (аспирација, екстубација и сл.)
  • олакшати комуникацију између породице и пацијента

Одвајање болесника од респиратора уреди

За одвајање болесника од респиратора треба да буду испуњени следећи услови:

  • Свест и кооперабилност
  • Јачина вратне мускулатуре (могућност одизање главе)
  • Основно обољење у побољшању
  • Коригован метаболички поремећај
  • Задовољавајући минутни волумен срца
  • Нормална количина измокравања

Компликације уреди

Вештачко дисање, као значајна терапијска мера, која се не може избећи код критично оболелих особа, када „преузме” виталну функцију дисања, ствара ризик од компликација и непредвиђених догађаја.[9][10]

Компликације вештачке вентилације плућа могу се поделити на:[9]

Компликације у вези са обезбеђењем дисајног пута

Ове компликације потичу од вештачког дисајног пута и могу да бити узроковане интубацијом или екстубацијом, односно са тубусом.[6]

Компликације које настају као резултат одговора болесника на вештачку вентилацију

Ове компликације изазване су значајним последицама насталим на плућима.

Компликације у вези са самим апаратом за механичку вентилацију плућа

Компликације механичке вентилације, сем на плућима, могу изазвати значајне последице и на другим органима и органским системима, које као такве могу бити значајан фактор који повећава морбидитет и морталитета критично оболелих особа које су на апаратима за вештачко дисање.[2]

Учесталост компликација уреди

Из бројних студија, сазнајемо да су компликације ретке и не дешавају се сваком болеснику, а њихова озбиљност и тежина која зависи и од здравствених радника, захтева велико знање, искуство и одговорност у њеном спровођењу.[6]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Вучовић D. , уредник. Ургентна медицина. Београд: Обележја; 2002.
  2. ^ а б Јовић. M. .: Примена механичке вентилације, Континуирана едукација, Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, 2008.
  3. ^ Липинцот W & W. : Нурсинг процедурес, Сестринске процедуре, ДАТАСТАТУС, БЕОГРАД, 2011.
  4. ^ Роуссос C: Мецаницал Вентилатион фром Интенсице Царе то Хоме Царе. Еуропеан Респираторy Монограпх 8, Еуропеан респираторy Социетy Јоурналс, Худдерсфиелд,УК Септ.1998, вол3
  5. ^ МЕХАНИЧКА ВЕНТИЛАЦИЈА: прошлост, садашњост и будућност, ИСТОРИЈАТ МЕДИЦИНЕ I ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ, УИНАРС ТИМ
  6. ^ а б в Кацмарек, Роберт M. (2011). „Тхе Мецханицал Вентилатор: Паст, Пресент, анд Футуре”. Респираторy Царе. 56 (8): 1170—1180. ПМИД 21801579. С2ЦИД 416917. дои:10.4187/респцаре.01420. .
  7. ^ а б в г Марковић. D. : Респираторни систем и анестезија, Ауторско издање, Копаоник, 2012.
  8. ^ а б „ЕЛАСТИЧНОСТ ПЛУЋА • ЛекарИнфо” (на језику: српски). 2018-03-10. Приступљено 2023-01-13. 
  9. ^ а б в УИНАРС тим, Основе механичке вентилације, Удружење УИНАРС 2014
  10. ^ Футиер, Е.; Цонстантин, Ј. M.; Пелоси, П.; Цханqуес, Г.; Массоне, А.; Петит, А.; Кwиаткоwски, Ф.; Базин, Ј. Е.; Јабер, С. (2011). „Нонинвасиве вентилатион анд алвеолар рецруитмент манеувер импрове респираторy фунцтион дуринг анд афтер интубатион оф морбидлy обесе патиентс: А рандомизед цонтроллед студy”. Анестхесиологy. 114 (6): 1354—1363. ПМИД 21478734. С2ЦИД 24135869. дои:10.1097/АЛН.0б013е31821811ба. 

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Механички респиратор на Викимедијиној остави


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mehanički_respirator&oldid=27448564”