Шарл Месје (фр. Charles Messier), француски астроном из 18. века, први је саставио каталог небеских маглина, како су тада заједничким именом звали све незвездане објекте ноћног неба. Месје је, заправо, тражио комете, а разне маглине биле су му само сметња. Да би помогао себи и другим астрономима који су редовно посматрали небо, покушао је да састави листу "лажних комета", тј. кометоликих, магличастих објеката који кроз телескоп изгледају као комета, а то нису. Први оригинални Месјеов каталог садржавао је 30-ак објеката, док је остале објекте додавао како их је откривао. Последњи објекат у Месјеовом каталогу носи назив Месје 110 или М110. Листа свих објеката у Месјеовом каталогу се налази овде.

Месјеов каталог

У каталогу објекти се обележавају са великим словом M иза којег је редни број објекта у каталогу. Рецимо, Андромедина галаксија носи ознаку М31. У каталогу се налазе све врсте објеката дубоког свемира: галаксије, отворена звездана јата, затворена звездана јата, разне маглине, остаци супернових, итд.

Иако стар преко 2 века, Месјеов се каталог и данас користи и то из разлога што садржи велику већину дифузних објеката видљивих са умерених географских ширина (дакле, око 45°) северне полулопте. Готово сваки астроном аматер започиње упознавање са ноћним небом преко Месјеовог каталога. Свих 110 објеката могу се видјети уз помоћ телескопа пречника објектива од рецимо 10-15 cm, па и уз одређено светлосно загађење. Неки искуснији астрономи аматери успели су пронаћи све објекте из Месјеовог каталога и уз помоћ 2.4 инчног (око 6 cm) рефрактора, а у идеалним условима, далеко од свих извора светлосног загађења, те уз добар вид, исти подухват је изведив и уз помоћ двогледа 8 x 50.

Крајем марта и почетком априла могуће је у једној ноћи видети све Месјеове објекте, па се у то доба године организирају такмичења, тзв. Месјеови маратони. У Србији Месјеов маратон се сваке године одржава на Фрушкој гори.

Звездана карта

уреди
 
Звездана карта са положајима објеката у Месјеовом каталогу

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди