Метафора (грч. meta — промена, пхереин — носити; грч. μεταφορά — пренос) је скраћено поређење. По њој се остварује пренос значења тако да се истакне једна заједничка особина из једног подручја живота и света која се повеже с другим подручјем.

Метафора у поезијиУреди

Ах, сад имам памет хитру,
Све је, што свијет гледа и двори,
На огњу восак, дим на витру,
Снијег на сунцу, сан о зори,
Тренуће ока, стрила из лука,
Кијем потегне снажна рука.

Руже су муње мисли, оне су у срце стријела,
руже богате, бесплатне, у башти на ивици друма.
О руже су кâд небески, оне су око видјела,
и музика природе с мирисом језовитих шума.

Цијели је свијет позорница
и сви су мушкарци и жене тек глумци:
имају своје изласке и уласке

Метафора у говоруУреди

Неке су метафоре постале фразе које више и не примјећујемо. Ако се нека метафора често употребљава, говорници престају да је гледају као метафору:

јагодица (прста) — деминутив од именице јагода
јабучица (Адамова) — деминутив од именице јабука
огранак (подузећа) — мања грана која се одваја од веће гране
уморан — од глагола уморити, убити


Метафорички фраземи су чести и у свакодневном, колоквијалном говору.

мачји кашаљ, Потемкинова села, мирна Босна

Или у ознакама карактерних особина:

Он је лисац. Њихов је председник прави лав.