Мидријаза

Мидријаза је јако повећање зенице усљед болести, озледе или употребе дрога и лекова. Нормално до ширења зенице долази у тами, а до сужавања на светлу, како би се ноћу побољшао вид, а дању мрежњача заштитила од сунчевог светла. Мидријатична тј. проширена зеница остаје веома повећана чак и на јаком светлу. Појам супротан мидријази је миоза, суженост зенице.

Мидријаза
Зеница проширена мидријатичким капљицама као припрема за преглед очне позадине офталмоскопом
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10	Х57.0
МКБ-9-CM	379.43
ОМИМ	159420 159410 106240
ДисеасесДБ	8603

Зенични респонс.

Механизам

Два су типа мишића који одређују величину шаренице: циркуларни мишић те радијални мишић зенице. Првога побуђује парасимпатички нервни систем, а другога симпатички нервни систем. Симпатичка стимулација α1 адренергичних рецептора изазива контракцију радијалних мишића и последично ширење зенице. Супротно томе, парасимпатичка стимулација узрокује контракцију циркуларног мишића и сужавање зенице. Механизам мидијазе зависи од средства које се употребљава. Обично обухвата или прекид парасимпатичког деловања на око (што узрокује ширење зенице) или претјерану активност симпатичког нервног система.

Узроци

Физиолошки

Умерену до јаку мидријазу може узроковати иначе нормално отпуштање хормона окситоцина. Снажна сексуална узбуђеност врло често узрокује веома јаку мидријазу, док је иста у мањој мери узрокована сексуалном привлачношћу. Једино у случају већ постојећег очног стања, оргазам доводи до зеничног блока. У овом случају парасимпатикус и симпатикус стимулирају сфинктер зенице за време зеничне дилатације у мраку, док цилијарна контракција узрокује опуштање зонула очних сочива, што пак доводи до зеничног блока те сужавања углова предње и стражње очне собице у комбинацији с већ постојећим уским угловима очних собица.

Патолошки

Парасимпатичка опскрба која узрокује сужавање зенице, односно миозу, до зенице долази путем 3. можданог живца (nervus oculomotorius). Оштећење овог живца типично се исказује као мидријаза зато што симпатичка опскрба зенице која узрокује мидријазу у овом случају делује несметано јер нема парасимпатичког подражаја (којег нормално спроводи 3. мождани живац) да му се супротстави у деловању на зеницу. Вишеструки поремећаји централног нервног система као епилепсија и мождани удар такође узрокују привремену мидријазу.

Трауматски

У случају озледе ока сфинктер шаренице (мишић одговоран за сужавање зенице) или живци који га инервирају могу бити оштећени, што смањује или онемогућава реакције зенице на светло. Могућа је и озледа самога сфинктера (тзв. руптура сфинктера зенице), што такође за посљедицу има мидријазу.

Лекови и дроге

Антихолинегрици, као атропин, хиосциамин те скополамин, делују као антагонисти мускаринским ацетилколинским рецепторима у мозгу. Блокирањем тих рецептора зеница више не може да реагује проширењем или сужавањем. Такви алкалоиди присутни у биљкама колена Brugmansia такође могу изазвати мидријазу.

Многи халуциногени изазивају мидријазу. Психоделици, укључујући ЛСД, „луде гљиве“, мескалин, 2C-B и DMT, имају исти учинак на зеницу, делујући као агонисти серотонинским 5-ХТ2А рецепторима у мозгу.

Дисоцијативи, као кетамин, DXM те PCP, такође делују као мидријатици, прецизније, као антагонисти НМДА глутаматних рецептора. Истраживања потврђују како биљка Salvia divinorum, атипични психоделик, узрокује мидријазу. Делује као агонист ĸ-опиоидних рецептора у мозгу. Начин на који неуролошке промене узроковане овим лековима делују на ширење зенице остаје непознатим.

Лекови који повећавају свеукупну однос серотонина могу узроковати мидријазу једнако као и 5-HT2A посредовани психоделици. То се догађа стога што серотонин (5HT) физиолошки узрокује стимулацију 5-HT2A. Штавише, у довољним количинама серотонин делује као мидријатик па чак и као благи психоделик, тако да се потенцијално фатални серотонински синдром обично појављује пре но што психоделија постане посве очита. Лекови који тако делују су MDMA (као и остали MDxx деривати), фенфлурамин, клорфентермин, кокаин те многи учестало прописивани антидепресиви као ССРИ, СНРИ те МАОИ. Додаци који природно појачавају деловање серотонина попут L-триптофана и 5-HTP takođe mogu imati takav učinak u ekstra velikim dozama.

Neurotransmiter norepinefrin (noradrenalin) reguliše mnoge fizološke procese u telu i mozgu. Jedna od njih je autonomna konstrikcija i kontrakcija određenih mišića. Psihoaktivna droga kokain snažno koči normalan ponovni ulazak norepinefrina u presinaptičke živčane završetke, što dovodi do povećane količine ekstracelularnog norepinefrina. Otpušteni se norepinefrin tada vezuje za adrenergičke receptore, te se njegov biološki učinak očituje. Kad se rastvor kokaina ukapa u oko, započne opisana reakcija, te uzrokuje širenje zenice. Međutim, kokain se obično ne upotrebljava kao midrijatik. Bilo koji snažan inhibitor ponovnog ulaska norepinefrina ili jednako tako delotvorno sredstvo koje deluje na njegovo otpuštanje mogu imati ovakvo delovanje. Opijati i opioidi poput morfina i heroina uzrokuju miozu. Kasnije, midrijaza se može pojaviti tokom apstinencijskog sindroma i prestanka korištenja opioida.

Midrijatici

Midrijatik je materija koja indukuje dilaticiju zenice. Lekovi poput tropikamida koriste se u medicini kako bi se omogućio pregled mrežnjače i ostalih dubokih struktura oka, te kako bi se redukovao bolni spazam cilijarnog mišića (cikloplegija). Nepodnošenje svetlosti (fotofobija) jedan je od učinaka midrijatika. Namerno izazvana midrijaza uz pomoć midrijatika takođe se koristi kao dijagnostički test Hornerovog sindroma.

Ciklopentolat je oftalmološki lek namenjen uzrokovanju midrijaze koja lekaru omogućava bolji pregled unutrašnjosti oka.

Vidi još

• Mioza

Literatura

• Judith A Schilling McCann, ур. (2009). Handbook of Signs & Symptoms (4. изд.). Lippincott. ISBN 9781605470528. 

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).