Микоплазма је род бактерија којима недостаје ћелијски зид.[1] Из тога разлога оне нису подложне утицају бројних антибиотика попут пеницилина или других бета-лактама који утичу на синтезу ћелијског зида. Оне могу да буду паразитске или сапротрофне. Неколико врста су људски патогени, укључујући M. pneumoniae, која је важан узрочник атипичне пнеумоније и других респираторних обољења, и M. genitalium, за коју се сматра да учествује у пелвичној инфламаторној болести. Микоплазма је најмања позната ћелија. Њен пречник је око микрона (μm).

Микоплазма
Научна класификација е
Домен: Бацтериа
Тип: Тенерицутес
Класа: Моллицутес
Ред: Мyцопласматалес
Породица: Мyцопласматацеае
Род: Мyцопласма
Ноwак 1929
Врсте

M. gallisepticum
M. genitalium
M. hominis
M. hyopneumoniae
M. laboratorium
M. ovipneumoniae
M. pneumoniae
M. haemofelis
итд.

Микоплазмоза
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10А49.3
МКБ-9-CM041.81

Порекло именаУреди

Име Mycoplasma, од грч. mykes (гљивице) и пласма (формиране), је први користио Алберт Бернхард Франк 1889. Он је сматрао да се ради о гљивицама, услед њихових карактеристика.[2]

Старије име за Mycoplasma је било плеуро пнеумонији слични организми (PPLO).[3] Касније је утврђено да је гљивицима сличан начин раста M. mycoides јединствен за те врсте.

КарактеристикеУреди

Познато је преко 100 врста рода Mycoplasma, једног од неколико родова бактеријске класе Mollicutes. Оне су паразити или коменсали људи, других животиња (укључујући инсекте), и биљки. Род Mycoplasma је по дефиницији ограничен на кичмењачке домаћине. Холестерол је неопходан за раст врста из рода Mycoplasma, као и појединих других родова mollicutes. Њихова оптимална температура раста је често температура њиховог домаћина (нпр. 37° C код људи) или температура амбијента ако домаћин нема способност регулације унутрашње температуре. Анализа 16С секвенци рибозомске РНК као и генског садржаја строго сугеришу да су mollicute, укључујући микоплазме, блиско сродне са било Lactobacillus или Clostridium граном филогенетичког дрвета (Firmicutes sensu stricto).

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Рyан КЈ, Раy ЦГ (едиторс) (2004). Схеррис Медицал Мицробиологy (4тх изд.). МцГраw Хилл. стр. 409—12. ISBN 0-8385-8529-9. 
  2. ^ Красс ЦЈ, Гарднер МW (1973). „Етyмологy оф тхе Терм Мyцопласма” (ПДФ). Инт. Ј. Оф Сyст. Бацт. 23 (1): 62—64. дои:10.1099/00207713-23-1-62. [мртва веза]
  3. ^ Едwард ДГ, Фреундт ЕА (1956). „Тхе цлассифицатион анд номенцлатуре оф органисмс оф тхе плеуропнеумониа гроуп” (ПДФ). Ј. Ген. Мицробиол. 14 (1): 197—207. ПМИД 13306904. 

Спољашње везеУреди