Википедија

Милуника Митровић

Милуника Митровић (Сеча Река, 1950) песникиња је, прозна списатељица и књижевна критичарка.[1]

Милуника Митровић
Датум рођења(1950-11-01)1. новембар 1950. (73 год.)
Место рођењаСеча Река, Косјерић
 ФНР Југославија

Биографија уреди

Милуника Митровић је рођена 1. новембра 1950. у Сечој Реци (Косјерић), где је похађала основну школу и почела писати прве песме, које тада објављује београдски часопис Дело. После завршене гимназије у Ужицу, дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, група за југословенску књижевност и српскохрватски језик.

Радила је неко време као професорка у Графичкој школи у Београду и средњошколском Образовном центру у Обреновцу. После пресељења у Косјерић, почиње да ради као руководилац Матичне библиотеке, где је стекла и стручно звање библиотекара, потом као дугогодишња директорка Дома културе у Косјерићу, покретала и учествовала у многим културним пројектима. Неко време објављивала је под презименом Бјелановић, а од 2001. године поново под својим девојачким − Митровић.

Објављује у најпознатијим књижевним листовима и часописима: Борба – додатак Свет књиге (неколико година стална сарадница), Златна греда, Књижевни лист, Књижевне новине, Књижевни магазин, Савременик, Свеске, Паун, Мостови, Кораци, Диоген, Нова зора, Гамбит, Траг, Панчевачко читалиште, Повеља, Поља, Сент, Невен, Бдење, и др. Неки радови су јој објављени на енглеском и француском језику, а поезија на руском.

Многи критичари и историчари савремене књижевности објавили су своје текстове о њеном делу, како домаћој тако и заграничној периодици.

Члан је Удружења књижевника Србије.

Члан је редакције књижевних новина "Свитак" (Пожега)

Живи у Косјерићу и Земуну.

Библиографија уреди

  • Биографија душе, песме, Међурепубличка заједница за културу, Пљевља, 1996;
  • Старохришћанкина љубав, песме и лирски записи: Народна књига, Београд, 1997;
  • КУД Максим Марковић 20 година с љубављу, монографија, Косјерић, 1998;
  • Традиција Чобанских дана 30 година, монографија, Туристичка организација,Косјерић, 2010;
  • Додир тајне, песме, Дом културе, Ивањица − Народна књига, Београд, 1999;
  • Пољско цвеће у белом бокалу, драма о животу сликарке Лизе Марић Крижанић: Листак, Београд 2004;
  • Несавладано, песме, Листак, Београд, 2004;[2]
  • Отпис, песме, Листак, Београд, 2007;
  • Листопадне и друге, песме, Листак, Београд, 2010;
  • Записи на ветру, приче, Листак, Београд, 2012;
  • Успутнице, сентенце и хаику, Листак, Београд, 2015;
  • Зимско писмо, песме, Повеља, Краљево, 2015;[3]

Заступљена је у антологијама и другим изборима поезије, прозе и књижевне критике, као и биографским лексиконима:

  • Награђене песме, конкурс поезије Тражимо најбоље песме, Вести, Ужице, 1966;
  • Владан Панковић и Никица Банић: Сагледавање спектра дугиних боја, Ужице, Кадињача, 2001;
  • Лексикон просветних радника Србије, Партенон, Београд, 2003;
  • Антологија љубавне поезије просветних радника Србије и Цене горе Крилате руке љубави, Партенон, Београд, 2004;
  • Јутро припада птицама (Антологија хаику песништва Трешњев цвет), Филолошки факултет у Београду, I том, 2002;
  • Галаксија Миљковић, избор из поезије посвећене Бранку Миљковићу, Свитак, Пожега, 2001. (приредио Милијан Деспотовић);
  • Избор из светских и домаћих прозних и поетских рефлексивних текстоваЗалудница, Бранко Н. Ракочевић, Београд, 2004;
  • Милутин Пашић: На стазама стваралаштва, прикази, критике, огледи, Арт плус, Ужице, 2005;
  • Златиборски песмоплети (песме о Златибору), приредио Радомир Андрић, Ужице, 2007.
  • Биографски лексикон Златиборског округа, Удружење Ужичана у Београду, Београд, 2006;
  • Лексикон познатих Ужичана, Службени гласник, Београд, 2013.

Награде и признања уреди

  • Паунова награда, за књигу Биографија душе, 1997.
  • Награда за савремену српску приповетку (откупна) Милутин Ускоковић, Ужице 1998. и 2002.
  • Прва награда на конкурсу Најлепша љубавна песма, Радио-Ивањица, 1999; Откупна награда на Југословенском књижевном конкурсу за циклус хаику песама ЈНИП, Наша реч, Лесковац, 2000.Општинска награда за допринос у култури и књижевном стваралаштву, Косјерић 2006.
  • Плакета захвалности за трајни допринос угледу и развоју удружења, УКС, 2006.
  • Награда „Печат кнеза Лазара”, за укупан песнички опус, 2008.
  • Награда „Хаџи Драган”, за књигу године Златиборског округа, 2010.

Литература уреди

  • Раде M. Вучићевић: „Појмовни и стилски ниво израза у неких наших савремених писаца”, К.П. Жиравац, Пожега, 2002;
  • Бојана Стојановић Пантовић: „Пукотине сећања”, Политика, културни додатак, 3. мај 2005;
  • Драгиша Милосављевић: „Лиза и Пјер Крижанић, Исповест бивших супружника у дијалогу”, Свеске, бр. 74, Панчево, 2004;
  • Јован Дунђин: „Лекција пролазности”, Златна греда, бр. 42;
  • Милијан Деспотовић: „Сазвучаји (не)исписаних снова”,Међај, бр. 57/58, 2005;
  • Милутин Пашић: „Драмско дело Милунике Митровић”,На стазама стваралаштва: Арт Плус, Ужице, 2005;
  • Миро Вуксановић: „Књига са двоја врата”,Међај, бр. 61/62, 2006;
  • Милуника Митровић: "Песник и боник пребелог једра",Савременик, бр. 158-160, стр. 135, Београд, 2008.
  • Мићо Цвијетић: „Биографија душе”, Багдала, бр. 475, 2008;
  • Милијан Деспотовић: „Прозор на кожи”, беседа, прикази, Свитак, Пожега, 2013;
  • Бојана Стојановић Пантовић: „Оштар угао”, есеји, критике, полемике,Агора, Зрењанин, 2008;
  • Милутин Пашић: Књижевници „Златиборског округа”, Књижевно друштво Развигор, Издавачка радионица Свитак, УКС подружница за Златиборски округ, Пожега, 2008.
  • Славко Гордић: „Српска поезија данас”, Српска академија наука и уметности, огранак САНУ у Новом Саду, Нови Сад, 2014 („О савременом песништву“);
  • Милуника Митровић: "Човек који је задивио свој род", предговор књизи, Милијан Деспотовић: "Учитељ брани мост",о подвигу Миладина Миша Зарића, Удружење потомака ратника 1806 - 1920 "Љубомир Марић", Косјерић, 2015
  • Милуника Митровић: "Благодарје часним достојанственицима", поговор књизи, Милијан Деспотовић: "Витезови црногорског среза", Удружење потомака ратника 1806 - 1920 "Љубомир Марић", Косјерић, 20

Извори уреди

  1. ^ „Милуника Митровић, Косјерић, Сербиа”. Диоген. Приступљено 4. 9. 2016. 
  2. ^ „Несавладано - Милуника Митровић”. Књижара. Приступљено 4. 9. 2016. 
  3. ^ „Два поетска гласа”. Студенски културни центар Београд. Архивирано из оригинала 10. 09. 2016. г. Приступљено 4. 9. 2016. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Milunika_Mitrović&oldid=26762587”