Википедија

Mračna kula (серијал Стивена Кинга)

Мрачна кула је серијал романа америчког аутора Стивена Кинга, који инкорпорира теме из више жанрова, укључујући фантастику, научну фантастику, хорор и вестерн. Описује “револвераша“ и његов поход ка торњу, чија је природа и физичка и метафоричка. Кинг је декларисао овај серијал својим магнум опусом. Уз осам интегралних новела овог серијала који у збиру имају 4250 страна, многа Кингова друга дела остварују везу са овом причом, укључујући концепте и ликове који улазе у игру како се серијал приближава крају. Серија преднаставака у виду графичких новела је уследила после завршетка серијала.

Мрачна кула
{{{алт_слике}}}
Цртеж “Мрачна Кула”- Мајкл Вилан
Револвераш (1982)
Три тарот карте (1987)
Пустаре (1991)
Чаробњак и стакло (1997)
Вукови кале (2003)
Сузанина песма (2004)
Мрачна кула (2004)
Ветар кроз кључаоницу (2012)
АуторСтивен Кинг
Жанрфантастика, научна фантастика, хорор, вестерн

Серијал је највећим делом инспирисан песмом „Чајлд Роланд је до Мрачне куле дошао“ Роберта Браунинга, чији је комплетан текст укључен у апендикс последње новеле у серијалу. У предговору ревидованог издања “Револвераша” из 2003. Кинг такође наводи и Господара прстенова, „Легенду о краљу Артуру“, и Добар, лош, зао као инспирације. Тврди да је Клинт Иствудов лик у „Човеку без имена“ једна од највећих инспирација за протагонисту, Роланда Дискејна. Кингов стил именовања локација у серијалу, као што је Сред-свет, и креирање јединственог језика (Високи говор), су такође настали под утицајем дела Џ. Р. Р. Толкина.

2009. Кинг је најавио осму књигу, “Мрачна кула: Ветар кроз кључаоницу”. 7. децембра 2009. издата је спин-офф онлине игра под именом “Дискордија”.[1] До 2010. више од 30 милиона копија романа из серијала продате су у 40 земаља.[2] Играна адаптација је најављена за септембар 2010. која би садржала дугометражне филмове и телевизијску серију које би се смењивале. Пројекат је наводно отказан јула 2011.[3], али у октобру 2011. објављено је да је филм и даље у игри, а да је телевизијска серија заказана за емитовање на ХБО-у.[4]

Дана 13. марта 2012. извештено је да је кућа Wарнер Бротхерс заинтересована за продукцију барем првог филма, и била би у савршеној позицији да да зелено светло и ТВ серији кроз своју сестринску компанију, ХБО. Хавијер Бардем је оригинално требало да глуми Роланда, али је убрзо након улога понуђена Раселу Кроу-у.[5] Иницијални извештаји индицирали су да ће снимање почети у првом кварталу 2013.[6] Браћа Ворнер су у међувремену проследили пројекат даље, али Медиа Ригхтс Цапитал је ушла у преговоре око права дистрибуције.[7]

Стивен Кинг је видео серијал “Мрачна кула” као груби нацрт. Планирао је да га преправи како би елиминисао грешке у континуитету и, по могућству, одстрани себе из каснијих књига, али после ревизије “Револвераша”, донео је одлуку да поново писање читавог серијала није више неопходно.[8]

Преглед

уреди

Сажети заплет

уреди
  УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

У причи, Роланд Дискејн је последњи живи припадник витешког реда познатог као “револвераши” и последњи у династији “Артур Елд-а”, аналога краља Артура у овом писаном универзуму. Политички организован у виду феудалног друштва, дели технолошке и социјалне карактеристике са Дивљим западом, али је такође и магијски. Многи магични аспекти су нестали из Сред-света, али остаци постоје као и остаци технолошко напредног друштва. Роландов поход је да нађе Мрачну кулу, легендарно здање која је, према предањима, нексус свих универзума. За свет у којем Роланд живи, каже се да је “наставио даље”, и делује као да пуца по шавовима. Моћне нације су биле расцепане ратом, читави градови и регије нестале без трага и време не тече на нормалан начин. Понекад, чак и сунце излази на северу а залази на истоку. На почетку серијала, Роландови мотиви, циљеви и године су нејасни, мада каснији делови саге бацају светло на ове мистерије.

Ликови

уреди

Листа свих ликова у серијалу Мрачна Кула на енглеском језику

На путу до Мрачне куле, Роланд среће велики број пријатеља као и непријатеља. Већи део пута са њим путује група људи која са њим чини “Ка-тет Деветнаестице и Деведесет деветке”, а чини га Џејк Чејмберс, Еди Дин, Сузана Дин и Ој. Међу многим непријатељима на путу су Човек у црном, Мордред и Гримизни краљ.

Језик

уреди

Кинг је створио језик за своје ликове, познат као Високи говор. Поред тога, Кинг користи термин Ка, који је приближно еквивалент појмовима судбина или судба, на фиктивном Високом говору (и слично, Ка-тет, група људи повезана судбином/судбом). Овај термин корене вуче из египатске митологије и приповедања, и појавио се у неколико других новела и сценарија још од 1976. Израз се такође појављује у Кинговој краткој причи “Ниски људи у жутим капутима”, у којој Тед објашњава значење Бобију.

Серијал

уреди

Српска издања

уреди

Све књиге су издате у меким корицама. Четврти и пети део су објављени из два дела.

Издања

уреди
  1. Мрачна кула: Револвераш (1982)
  2. Мрачна кула 2: Три тарот карте (1987)
  3. Мрачна кула 3: Пустаре (1991)
  4. Мрачна кула 4: Чаробњак и стакло (1997)- номинована за ”Локус” награду 1998.[9]
  5. Мрачна кула 5: Вукови Кале (2003) - номинована за “Локус” награду 2004.[10]
  6. Мрачна кула 6: Сузанина песма (2004) - номинована за “Локус” награду 2005.[11]
  7. Мрачна кула 7: Мрачна кула (2004) -добитник награде “Британска фантастика” 2005.
  8. Мрачна кула 8: Ветар кроз кључаоницу (2012)

Наставак

уреди

Иако је серијал проглашен завршеним издавањем седмог тома 2004. Кинг је у интервјуу у марту 2009. описао идеју за нову кратку причу: “И онда сам помислио, 'Па, зашто не бих нашао још три овакве и начинио књигу која би била скоро као збирка модерних бајки?' Онда је ова ствар почела да расте комад по комад, тако да изгледа да ће бити новела.” Према Кингу, идеја је нови роман “Мрачне куле”.

Кинг је рекао, у вези са серијалом Мрачна кула: „Још није заправо готов. Тих седам књига су само одломци једне уберновеле."[12] Стивен Кинг је потврдио ово током свог интервјуа у оквиру ТимесТалк догађаја у Тајмс центру у Њујорку 10. новембра 2009. и следећег дана Кингов официјелни сајт је објавио да ће Кинг почети да ради на тој новели за око осам месеци, и да је прелиминарни наслов ”Ветар кроз кључаоницу“. Кинг је нагласио да ће ова новела бити смештена између треће и четврте књиге у серијалу. Роман, под насловом “Мрачна кула: Ветар кроз кључаоницу”,[13] је најављен на Стивен Кинговом официјелном сајту 10. марта 2011. и издат је 24. априла 2012.[14]

Илустрације

уреди

Свака књига у серијалу је оригинално издата на Енглеском језику у тврдом повезу са бројем илустрација у боји унутар. Свака књига је садржала дела само једног илустратора. Каснији принтови сваке књиге у меком повезу углавном чувају илустрације у потпуности, сем I и IV књиге. Џепна репринт издања у меком повезу садрже само црно-беле илустрације на почетку поглавља или у хедеру на врху странице. Илустратори који су радили на серијалу су: 1. Мајкл Вилан 2. Фил Хејл 3. Нед Демерон 4. Дејв МекКин 5. Берни Рајтсон 6. Дарел Ендерсон 7. Мајкл Вилан 8. Џеј Ли

Критика

уреди

Бил Шијан из „Вошингтон поста“ назвао је серијал “хуманим, визионарским епом и истинским магнум опус-ом” који стаје као “импозантним примером истинског приповедања”, “испуњеног савршено осмишљеним поставкама сета... катаклизмичним сусретима и моментима огромне трагедије.”[15] Ерика Нунан из „Бостонског глоуба“, написала је „Постоји фасцинантан свет који треба открити у серијалу“ али је заметила да га његова епска природа спречава да буде опште прихваћен.[16] Ален Џонсон из „Њујорк тајмса“ је био разочаран исходом прогресије серијала; са друге стране, величао је „апсурдност постојања књига“и дао комплимент Кинговом стилу писања, рекавши да би припрема побољшала сагу, тврдећи да „Кинг нема финесу писца за ову врсту игара, и гласови га издају“.[17] Мајкл Бери из „Сан Франциско хроникла“, међутим, назвао је раније делове серијала „хигфалутин ходгеподге“ што се може превести као арогантна папазјанија , а завршетак „свечаним опроштајем“ који више него успева да изнесе оно што је обећано.[18]

Други медији

уреди

Повезане књиге

уреди

Серијал је подстакао производњу везаних не-фиктивних књига аутора поред Кинга. Робин Фурт је издала двотомни “Стивен Кингова Мрачна кула: Регистар”, приручник у виду енциклопедије који је иницијално написала за Кингову личну употребу. Бев Винсент је издао “Пут до Мрачне куле: Истражујући Стивен Кингов магнум опус”, књигу која садржи позадину приче, сажимање информација и анализу. Стивен Кинг је подржао обе књиге.

Играна адаптација

уреди

2007. Џеј Џеј Ејбрамс је довођен у везу са филмском адаптацијом[19] али је доцније открио да се уклонио из пројекта.[20] 8. септембра 2010. у званичној објави откривено је да ће серијал ићи и на мале и на велике екране, кроз трилогију дугометражних филмова и две сезоне телевизијске серије да премости пут између истих.[21] Према новинским извештајима из “Јуниверзал Пикчерса” из октобра 2010. први филм “Мрачне куле” у биоскопе је требало да стигне 17. маја 2013.[22] 19. јула 2011. Јуниверзал је повукао своју подршку у продукцији филмова и серија “Мрачне куле”. Према извештајима, нису могли да се договоре око услова са продуцентом Роном Хауардом..[23] Поред тога, Стивен Кинг остаје убеђен да ће Хауард истерати пројекат до краја са другим студијом, и Хауард је потврдио да је адаптација и даље у игри, наглашавајући да ће се ХБО од тог тренутка бавити телевизијским делом пројекта. 13. марта 2012. је јављено да је кућа “Ворнер брадерс” сада заинтересована за снимање барем првог филма, и да је у одличној позицији да да зелено светло ТВ сегменту кроз своју сестринску компанију, ХБО. Расел Кроу, који би требало да тумачи лик Роланда Дискејна, је наводно и даље заинтересован. Извештаји су давали знаке да ће снимање почети већ у првом кварталу 2013. Међутим, WБ је ипак одлучио да пропусти прилику да екранизује серијал. Касније, 10. априла 2015. извештено је да ће „Сони Пикчерс“ и „МРЦ“ кренути са радом на првом филму и телевизијској серији, користећи измењени сценарио Акиве Голдсмана, који је радио и на ранијој верзији истог из 2010. и Џефа Пинкнера.

Веза са другим Кинговим делима

уреди

Серијал је постао јединствена веза већег дела Кингове библиографије. Светови „Мрачне куле“ су делом створени од локација, ликова, догађаја и других разноразних елемената из многих других Кингових романа и кратких прича.

Референце

уреди
  1. ^ „Степхенкинг.цом/дисцордиа”. Степхенкинг.цом. Приступљено 9. 1. 2012. 
  2. ^ „Тхе Дарк Тоwер то Бецоме а Филм Трилогy анд ТВ Сериес”. Суперхеро Хyпе. 8. 9. 2010. Приступљено 9. 1. 2012. 
  3. ^ Кит, Борyс (18. 7. 2011). „'Тхе Дарк Тоwер' Црумблес ас Универсал Оффициаллy Цанцелс Рон Хоwард Пројецт”. Холлywоод Репортер. Приступљено 9. 1. 2012. 
  4. ^ „'Дарк Тоwер' Хеадинг То ХБО, Саyс Бриан Гразер”. Мовиесблог.мтв.цом. 25. 10. 2011. Архивирано из оригинала 11. 01. 2012. г. Приступљено 9. 1. 2012. 
  5. ^ Wарнер Брос Хас 'Дарк Тоwер' Децисион Лооминг: Анд Русселл Цроwе Ис Ин Тхе Миx | Деадлине
  6. ^ Цхилд, Бен (13. 3. 2012). „Тхе Дарк Тоwер филм пројецт пицкед уп бy Wарнер Брос.”. http://www.guardian.co.uk. Приступљено 13. 3. 2012.  Спољашња веза у |публисхер= (помоћ)
  7. ^ ‘Тед’ Бацкер МРЦ Ин Талкс То Финанце Степхен Кинг’с ‘Тхе Дарк Тоwер’
  8. ^ „Популар Wритерс: А Степхен Кинг интервиеw.”. неилгаиман.цом. 
  9. ^ „1998 Аwард Wиннерс & Номинеес”. Wорлдс Wитхоут Енд. Приступљено 22. 7. 2009. 
  10. ^ „2004 Аwард Wиннерс & Номинеес”. Wорлдс Wитхоут Енд. Приступљено 22. 7. 2009. 
  11. ^ „2005 Аwард Wиннерс & Номинеес”. Wорлдс Wитхоут Енд. Приступљено 22. 7. 2009. 
  12. ^ „УСА WЕЕКЕНД Магазине, парт оф УСА Тодаy Yоур Лифе”. Блогс.усаwеекенд.цом. Приступљено 9. 1. 2012. 
  13. ^ „Рецент Неwс”. СтепхенКинг.цом. Архивирано из оригинала 04. 11. 2017. г. Приступљено 9. 1. 2012. 
  14. ^ Кинг, Степхен (1. 1. 2011). „Тхе Wинд Тхроугх тхе Кеyхоле: А Дарк Тоwер Новел (9781451658903): Степхен Кинг: Боокс”. Амазон.цом. Приступљено 9. 1. 2012. 
  15. ^ Схеехан, Билл (19. 9. 2007). „Тхе Ретурн оф тхе Кинг”. Wасхингтон Пост. Приступљено 16. 8. 2007. 
  16. ^ Ноонан, Ерица (15. 1. 2004). „'Цалла' wортх тхе реад, бут цатерс то 'Тоwер' фанс”. Тхе Бостон Глобе. Приступљено 16. 8. 2007. 
  17. ^ Аггер, Мицхаел (17. 10. 2004). „Пулп Метафицтион”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 16. 8. 2007. 
  18. ^ Беррy, Мицхаел (26. 9. 2004). „Wаитинг фор тхе енд оф тхеир wорлдс”. Тхе Сан Францисцо Цхроницле. Приступљено 16. 8. 2007. 
  19. ^ Стаx (13. 2. 2007). „Wхо ис Лост ин Тхе Дарк Тоwер?”. ИГН. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 14. 2. 2007. 
  20. ^ „Ј.Ј. Абрамс Нот Адаптинг Кинг'с 'Дарк Тоwер' Сериес”. Цинематицал. 11. 10. 2009. Архивирано из оригинала 28. 07. 2012. г. Приступљено 8. 5. 2008. 
  21. ^ „Тхе Дарк Тоwер - Филм анд ТВ Неwс Трацкер”. Степхенкинг.цом. Приступљено 9. 1. 2012. 
  22. ^ „Универсал Сетс Релеасе Датес Тхроугх 2013”. ЦомингСоон.нет. Архивирано из оригинала 22. 05. 2016. г. Приступљено 9. 1. 2012. 
  23. ^ „Универсал Дисмантлес Тхе Дарк Тоwер | Мовие Неwс | Емпире”. Емпиреонлине.цом. Приступљено 9. 1. 2012. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mračna_kula_(serijal_Stivena_Kinga)&oldid=28523256”