Мрке алге (Phaeophyta) су група аутотрофних еукариота из групе Heterokonta. Живе углавном у хладним морима, у свим животним заједницама. Значајне су као примарни продуценти органских супстанци, кисеоника, пружају уточиште ситнијим организмима од грабљивица, а од њих се добијају јод, алгинати, алкохол манит и др.

Мрке алге
Пацифиц роцкwеед, Олyмпиц Натионал Парк, УСА.јпг
Fucus distichus
Научна класификација
Домен:
Царство:
Тип:
Класа:
Phaeophyceae

Hansgirg, 1886
редови [1]

Мрке алге су веома стара група алги које су у току своје еволуције достигле веома висок ниво, како по свом морфолошко изгледу – анатомској грађи, тако и по сложености процеса размножавања. Упадљива мрка боја одликује све припаднике раздела.

ГрађаУреди

Грађа вегетативне ћелијеУреди

Вегетативна ћелија је обавијена ћелијским зидом, који је целулозно-пектинске природе. Спољашњи слојеви су пектински, бубре у води тако да су мрке алге слузаве. Изузетак су припадници раздела код којих у току живота долази до калцификације ћелијског зида. У центру ћелије је крупна вакуола, а уз ћелијски зид, безбојна цитоплазма. У цитоплазми се обично налазе једно крупно једро и већи број ситних, хроматофора, који се код мрких алги називају феопласти. У феопластима се налазе пигменти из групе хлорофила (хлорофил a и c) и каротеноида. За мрке алге посебно је специфичан фукоксатин, ксантофил, који им даје мрку боју. У цитоплазми се у облику ситних, разбацаних зрнаца налази резервна супстанца – полисахарид ламинарин.

Грађа талусаУреди

Међу мрким алгама нема једноћелијских и колонијских организама. Мањи број припадника овог раздела има кончаст, кораст, листолик или жбунаст талус, понекад микроскопских димензија. Већина пак има кормоидан талус који је видљив голим оком, а код неких родова се његове димензије мере метрима, па и десетинама метара. У последњем случају, на попречном пресеку кроз талус запажају се поједине зоне изграђене од ћелија различитог облика, величине и функције. У погледу свог морфолошког изгледа и анатомске грађе еволуионо најнапредније мрке алге представљају највиши ниво међу алгама уопште.

РазмножавањеУреди

Мрке алге се размножавају вегетативно, спорулативно и полно. Вегетативно размножавање се обавља у деловима талуса. Спорулативно размножавање се обавља путем различитих врста покретних и непокретних спора. Полно размножавање се код најпримитивнијих обавља изогамијом, код мање примитивних хетерогамијом, а код еволуционо најнапреднијих оогамијом. Уобичајено је да се у циклусу развића јавља правилна смена двеју биљака – гаметофита (на којем се образују гамети) и спорофита (на којем се образују споре), тј. јавља се смена „генерација“. Смена „генерација“ може да буде изоморфна (гаметофит и спорофит се по облику и величини међусобно не разликују) или хетероморфна (гаетофит и спорофит се по облику и величини међусобно веома разликују).

Код највећег броја мрких алги у току спорулативног размножавања образују се покретне споре планоспоре (често се погрешно означавају као зооспоре). Само код једне групе унутар Pheophyta спорулативно размножавање обавља се образовањем непокретних спора – тетраспора (образују се четири споре у једној спорангији – тетраспорангији).

Изогамија означава појаву спајања (копулирања) два гамета који су истог облика, величине и покретљивости. Уколико се спајају два покретна гамета од којих је један крупнији и слабије покретан, такви полни процес се означава као хетерогамија.

Полни процес великог броја мркх алги је типична оогамија, са одређеим специфичностима код појединих припадника. У току животног циклуса код таквих алги се не јавља гаметофит као посебма биљка. Гаметофит се у врло редукованом облику развија на самом спорофиту.

СистематикаУреди

Мрке алге су сврстане у три класе. У основи, подељене су на основу животног циклуса.

  1. Са изоморфном сменом „генерација“ — најпримитивније
  2. Са хетероморфном сменом „генерација“
  3. Без смене „генерације“, најнапреднији

Екологија и распрострањеностУреди

Мали број врста, унутар свега три рода, насељава слатку воду. Све остале мрке алге насељавају мора широм света. Најбујније се развијају у хладним морима јер им одговарају умерене и ниске температуре и повећана количина хранљивих, минералних супстанци. Најбројније су на дубинама од 6 до 15 m. У зони плиме и осеке чести су и бројни припадници родова Fucus и Posetelsia, нешто дубље од родова Sargassum и Cystoseria. Родови Laminaria, Macrocystis, Nereocystis итд., најкупнији су фотосинтетички организми у води. Ове крупне алге често у морима образују праве подводне ливаде, а најкрупнији облици поводне шуме. Мањи број припадника раздела живи на већим дубинама, понекад и до 250m. Мрке алге су бројне и у Јадранском мору. Посебно је интересантна и честа алга Fucus virsoides (брачић), која живи само у Јадранском мору (ендемит Јадранског мора).

Значај мрких алгиУреди

Мрке алге су у морима од изузетног значаја као примарни продуценти органских супстанци (могуће је сакупити и преко 30 кг/м² свеже масе мрких алги) и кисеоника. С друге стране, у подводним „ливадама“ и „шумама“ које ове алге граде своје уточиште и заштиту од грабљивица, као и подручје за своје размножавање, налазе много ситнији животињски организми.

Неке мрке алге човек од давнина корити за сопствену исхрану и исхрану животиња. Из талуса Phaeophyta се издвајају различите супстанце (јод, алгинати, алкохол манит итд.) које налазе примену у прехрамбеној, текстилној, фармацеутској и другим индустријама. У приморским крајевима мрке алге се сакупљају и користе за ђубрење земљишта, а уколико садрже веће количине кречњака, и за побољшавање његовог квалитета.

РеференцеУреди

  1. ^ Гуирy, M. D. & Г. M. Гуирy (2008). „АлгаеБасе версион 4.2”. Wорлд-wиде елецтрониц публицатион, Натионал Университy оф Иреланд, Галwаy. Приступљено 9. 1. 2008. 

Види јошУреди

Спољашње везеУреди