Нада Дабић
Нада Дабић (Ниш, 1955 - Нови Сад, 2018),била је мировна активисткиња, феминисткиња и марксисткиња[1], као и једна од оснивачица Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ)[2], а касније и новосадске мировне групе „Есперанца“.
Са почетком ратова у бившој Југославији, била је привођења због помоћи мушкарцима који су одбијали да учествују у рату.[2]
Унутар ЛСВ, била је интензивно ангажована у Форуму жена ЛСВ, и сарађивала је са Женама у црном и током, и након рушења режима Слободана Милошевића. Њен ангажман је био фокусиран на женска и мировна питања, а учествовала је у промовисању и организовању великог регионалног, мировног процеса Женски суд за бившу Југославију.[3]
Биографија уреди
Нада Дабић је рођена у Нишу, у Социјалистичкој федеративној републици Југославији. Како јој је отац био војно лице, због честих прекоманди је основну школу завршила у родном граду и Загребу, док је средњу школу завршила у Руми. Од 1980. године, живела је у Новом Саду, и била запослена у Градском секретаријату за народну одбрану, од 1985. прелази у фабрику "Херој Пинки" као референт за безбедност и заштиту све до 1988. године.[2]
Пред ратове уписује и Правни факултет у Сарајеву, и управо због ратова, била је принуђена да напусти студије.[2][4]
Политички и мировни активизам уреди
Нада Дабић, због неслагања са политиком режима Слободана Милошевића, остаје без посла целих наредних десет година.[2] Са распадањем СФРЈ, постаје једна од оснивачица ЛСВ, прикључује се антиратном покрету,и посебно женском мировном активизму, и изузетно је активна на заштити дезертера у првим годинама рата, те је у неколико наврата била привођења због свог активизма.[4]
Са окончањем локалних избора у Србији 1996. године, који су се, због крађе резултата од стране режима Слободана Милошевића претворили у масовне демонстрације, Нада Дабић се враћа на посао у Градски секретаријат за народну одбрану.
Њен мировни ангажман, и кроз ЛСВ и кроз женски мировни активизам у Србији, као активисткиње Жена у црном, био је усмерен на успостављање нарушених односа, стварање мировних коалиција у региону[5], и на процес суочавања са прошлошћу[6] – са национализмом и фашизацијом друштва.[7][8]
Нада Дабић је учествовала и организовала више едукација и трибина на тему феминизма и положаја жена у друштву.[9] Сматрала је да је образовање, и активирање жена изузетно важно за цело друштво.
„Активисткиње морају научити теорију, јер не можеш изаћи на улицу ако не знаш шта заступаш. Теоретичарке, дођите са активисткињама да видите за кога пишете историју.“[1]
Једно од важних фокуса феминистичког и мировног покрета у Србији тицао се и женског права на абортус, право које се стално угрожава.[10] Такође, Нада Дабић се бавила и све раширенијим проблем држава на периферији капитализма - трговином људима.[11]
Са активисткињама из мировног покрета Србије, уз Сташу Зајовић, Дашу Духачек, Невену Нену Костић, Манду Пришинг, Марију Перковић, промовисала је и учествовала у организовању Женског суда за бившу Југославију.[3]
Референце уреди
- ^ а б Дуганџић Живановић, Данијела. „ФРАГМЕНТИ ЖЕНСКИХ СЈЕЋАЊА,1978. I ДАНАС” (ПДФ).
- ^ а б в г д „[НОВОСАЂАНИ] Новосађани: Штета што никад нисмо доживели шести октобар”. www.мојновисад.цом. Приступљено 2023-02-17.
- ^ а б Европа, Радио Слободна (2012-04-05). „Представљена иницијатива о Женском суду за простор бивше СФРЈ”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-02-17.
- ^ а б „Жене у црном агенда 2023” (ПДФ).
- ^ „Женска мировна коалиција - Жене у црном”. зенеуцрном.орг. Приступљено 2023-02-17.
- ^ „Конференција за новинаре”. НДНВ (на језику: енглески). 2006-10-02. Приступљено 2023-02-17.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Домоњи: Насиље перфидно упаковано у патриотизам”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2023-02-17.
- ^ Војводинy, Рáдиодифúзна установизеň Војводинy Рáдио-телевíзиа. „Караван мира у десет војвођанских градова”. Рáдио-телевíзиа Војводинy. Приступљено 2023-02-17.
- ^ „Трибина "Феминизам за понети"”. www.021.рс (на језику: српски). 2011-11-17. Приступљено 2023-02-17.
- ^ „(Р)еволуција свести - право жена на абортус”.
- ^ „У Србији цвета трговина људима – ДW – 11. 3. 2009.”. дw.цом (на језику: српски). Приступљено 2023-02-17.