Нада Мамула
Нада Мамула (Београд, 9. јануар 1927 — Београд, 11. октобар 2001) била је српска народна певачица и извођач севдалинки.[1]
| Нада Мамула | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Нада Вукићевић Мамула |
| Датум рођења | 9. јануар 1927. |
| Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 11. октобар 2001. (74 год.) |
| Место смрти | Београд, СР Југославија |
| Узрок смрти | срчани удар |
| Пребивалиште | Београд |
| Држављанство | српско |
| Религија | православље |
| Занимање | певачица |
| Породица | |
| Родитељи | Миодраг и Смиљана Вукићевић |
| Музички рад | |
| Активни период | 1946—2001. |
| Жанр | народна музика, севдалинке |
| Издавачке куће | Југотон, ПГП РТС, Југодиск |
Рођена је у Београду као Нада Вукићевић од оца Миодрага и мајке Смиљане.[2] У Београду је почела први пут јавно да изводи песме других певача у Радио Београду, где је снимила две емисије. Удајом за Николу Мамулу прешла је да живи у Сарајево где је после одређеног времена отишла на аудицију у Радио Сарајево.[3] После три песме које је на аудицији певала, и то: "Где си душо, где си рано" - Даница Обренић, "Кад недеља дође" сестара Радуловић и "Ситна киша росила, три ме момка просила" Веселинке Иванчевић, госпођа Мамула је примљена да ради за РСА. У архивама радио Нови Сад, радио Београда и радио Сарајева, оставила је више од 150 интерпретација севдалинки.
Неке од њених интерпретација су: „Мене моја заклињала мајка“, „Кад ја пођох на Бембашу“, „Трепетљика трепетала“, „У ђул башти“, „Мујо кује коња по мјесецу“, „Босно моја“, „Омер беже“, „Негдје у даљине“, „Бере цура плав јоргован“, „На теферич пошла нана“, „Ах мерака у вечери ране“ итд. Текстописци песама које је певала су били Раде Јовановић, Драгиша Недовић и други.
ФестивалиУреди
- 1964. Илиџа - Још ове ноћи чаше нам дајте
- 1965. Илиџа - Срце моје зна само за тугу
- 1968. Илиџа - Свака мајка која ћерку има
- 1968. Илиџа - Гдје си ноћас, када киша пада, друга награда жирија
- 1969. Илиџа - Мало цик, мало цак / Болујем ти мајко
- 1970. Београдски сабор - На теферич пошла нана
- 1973. Илиџа - Сарајево, мјесто најмилије
- 1987. Илиџа - На теферич пошла нана (Вече посвећено композитору Јози Пенави)
- 1990. Београдско пролеће - У ђул башти (ревијални део)
РеференцеУреди
- ^ „Нада Мамула”. Севдалинка (на језику: босански). Приступљено 2023-01-23.
- ^ „Нада Мамула – Биографија” (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-23.
- ^ „Нада Мамула – Биографија – Босански Аксамлук” (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-23.
