Норепинефрински транспортер

Фамилија траспортера растворка 6 (неуротрансмитерски транспортер, норадреналин), члан 2
Фамилија траспортера растворка 6 (неуротрансмитерски транспортер, норадреналин), члан 2
Идентификатори
Симболи	СЛЦ6А2; НАТ1; НЕТ; НЕТ1; СЛЦ6А5
Вањски ИД	ОМИМ: 163970 МГИ: 1270850 ХомолоГене: 816 ГенеЦардс: СЛЦ6А2 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност норепинефрин:натријум симпортера; • протеинско везивање; • активност моноаминског трансмембранског транспортер;
Целуларна компонента	• ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном; • мембрана;
Биолошки процес	• транспорт; • сyнаптичка трансмисија; • моноамински транспорт;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	6530
Енсембл	ЕНСГ00000103546
УниПрот	П23975
РефСеq (мРНА)	НМ_001043
РефСеq (протеин)	НП_001034
Локација (УЦСЦ)	Цхр 16:; 55.69 - 55.74 Мб
ПубМед претрага	[1]

Норепинефрински транспортер (НЕТ, СЛЦ6А2) протеин је који је код човека кодиран СЛЦ6А2 геном.^[1]

НЕТ је моноамински транспортер и одговоран је за поновно преузимање екстрацелуларног норепинефрина (НЕ), такође познатог као норадреналин које је зависно од натријум-хлорида (Na⁺/Cl^–). НЕТ исто тако може да врши поновно преузимање екстрацелуларног допамина (ДА). Поновно преузимање ова два неуротрансмитера је есенцијално у регулацији концентрације соли у синаптичком простору. НЕТ, као и други моноамински транспортери, су биолошке мете многих антидепресива и рекреационих дрога. Осим тога, дефицијенција НЕТ протеина је повезана са ортостатичком интолеранцијом, а прекомерна заступљеност са АДХД.^[2]^[3] Постоји евиденција да једнонуклеотидни полиморфизми НЕТ гена (СЛЦ6А2) могу да буду узроци дела тих поремећаја.^[3]

Ген уреди

Ген норепинефринског транспортера СЛЦ6А2 је лоциран на људском хромозому 16 у локусу 16q12.2. Овај ген је кодиран са 14 ексона.^[3] НЕТ транспортер се састоји од 617 аминокиселина са 12 домена који премоштавају мембрану. Структурна организација НЕТ протеина је високој мери хомологна са другим члановима фамилије неуротрансмитерских транспортера зависних од натријум/хлорида, укључујући допамински, епинефрински, серотонински анд ГАБА транспортере.^[3]

Референце уреди

^ Пацхолцзyк Т, Блакелy РД, Амара СГ (1991). „Еxпрессион цлонинг оф а цоцаине- анд антидепрессант-сенситиве хуман норадреналине транспортер”. Натуре. 350 (6316): 350—4. ПМИД 2008212. дои:10.1038/350350а0.
^ С. Сцхроетер, С. Аппарсундарам, Р. Г. Wилеy, L. Х. Минер, С. Р. Сесацк & Р. D. Блакелy (2000). „Иммунолоцализатион оф тхе цоцаине- анд антидепрессант-сенситиве л-норепинепхрине транспортер”. Тхе Јоурнал оф цомпаративе неурологy. 420 (2): 211—232. ПМИД 10753308. дои:10.1002/(СИЦИ)1096-9861(20000501)420:2<211::АИД-ЦНЕ5>3.0.ЦО;2-3.
^ ^а ^б ^в ^г Теллиоглу Т, Робертсон D (2001). „Генетиц ор ацqуиред дефицитс ин тхе норепинепхрине транспортер: цуррент ундерстандинг оф цлиницал имплицатионс”. Еxперт Рев Мол Мед. 2001 (29): 1—10. ПМИД 14987367. дои:10.1017/С1462399401003878.

Види још уреди

Спољашње везе уреди

Норепинепхрине+транспортер на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[pmid2008212-1] Пацхолцзyк Т, Блакелy РД, Амара СГ (1991). „Еxпрессион цлонинг оф а цоцаине- анд антидепрессант-сенситиве хуман норадреналине транспортер”. Натуре. 350 (6316): 350—4. ПМИД 2008212. дои:10.1038/350350а0.

[2] С. Сцхроетер, С. Аппарсундарам, Р. Г. Wилеy, L. Х. Минер, С. Р. Сесацк & Р. D. Блакелy (2000). „Иммунолоцализатион оф тхе цоцаине- анд антидепрессант-сенситиве л-норепинепхрине транспортер”. Тхе Јоурнал оф цомпаративе неурологy. 420 (2): 211—232. ПМИД 10753308. дои:10.1002/(СИЦИ)1096-9861(20000501)420:2<211::АИД-ЦНЕ5>3.0.ЦО;2-3.

[pmid14987367-3] а ^б ^в ^г Теллиоглу Т, Робертсон D (2001). „Генетиц ор ацqуиред дефицитс ин тхе норепинепхрине транспортер: цуррент ундерстандинг оф цлиницал имплицатионс”. Еxперт Рев Мол Мед. 2001 (29): 1—10. ПМИД 14987367. дои:10.1017/С1462399401003878.

[1]

[2]

[3]