Оксалат
Оксалат (IUPAC: етандиоат), је диањон са формулом C2O42−. Записује се и као (COO)22−.[1][2] Оксалатом се често скраћено називају његове соли, нпр. динатријум оксалат, (Na+)2C2O42−, и естри оксалне киселине (као што је диметил оксалат, (CH3)2C2O4. Оксалат може да формира координациона једињења.
Многи метални јони формирају нерастворне преципитате са оксалатом. Проминентни пример је калцијум оксалат, који је примарни састојак камена на бубрегу.
Однос са оксалном киселином уреди
Дисоцијација протона оксалне киселине се одвија у степенастом маниру слично другим полипротичним киселинама. Губитком једног протона производи се моновалентни хидрогеноксалатни ањон HC2O4−. Со овог ањона се понекад назива кисели оксалат, монобазни оксалат, или хидроген оксалат. Константа равнотеже (Ка) губитка првог протона је 5.37×10-2 (pKa = 1.27). Губитак другог протона, којим се формира оксолатни јон има константу дисоцијације од 5.25×10-5 (pKa = 4.28). Из ових вредности следи да у растворима са неутралним pH вредностима нема оксалне киселине, и да постоје само трагови хидроген оксалата.[3] У литературе се често не прави разлика између H2C2O4, HC2O4- и C2O42-, и колективно се називају оксалном киселином.
Референце уреди
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- ^ Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- ^ Уллманн’с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. 2005.