Октавиља

Октавиља (шп. octavilla), у шпанској поезији, представља строфу од осам стихова, састављену од стихова краћег метра (осам или мање слогова (шп. verso de arte menor)). Током средњег века, редондиља се није јављала самостално, тако да удвостручењем једне или спајањем две редондиље настаје строфа која се често користила у песмарицама у XV веку. Најчешће комбинације риме су аббецдде или абаббццб.

La mayor cuita que haber
puede ningún amador
es membrarse del placer
en el tiempo de dolor;
e ya sea que el ardor
del fuego nos atormenta,
mayor dolor nos aumenta
esta tristeza y langor.
— Маркиз од Сантиљане

Копла сломљене стопе (шп. copla de pie quebrado), представља октавиљу у којој се смењују осмерци и четверци, према песниковом нахођењу. Може имати различит распоред риме: аббаацца, аббацддц, итд. Ову строфу често користи Маркиз од Сантиљане.

¡Cuántos vi ser aumentados
por amor;
e muchos más, por temor
abajados…!
Ca los buenos, sojuzgados,
no tardaron
de buscar cómo libraron
sus estados.
— Маркиз од Сантиљане

Крајем XVIII века јавља се и варијанта октавиље под називом италијанска октавиља (шп. octavilla italiana o aguda). За њу је карактеристично да четврти и осми стих поседују окситонску, мушку риму (шп. rima oxítona o aguda). Међусбно се римују други и трећи, као и шести и седми стих, док су први и пети најчешће слободни.

Merced a tus traiciones
al fin respiro, Lice,
al fin de un infelice
el cielo hubo piedad;
ya rotas las prisiones
libre está el alma mía;
no sueño, no, este día,
mi dulce libertad.
— Хуан Мелендес Валдес

Литература уреди

Quilis, Antonio, Métrica española, Ediciones Ariel. 14ª edición. Madrid, 2001.
Varela Merino, Elena et al., Manual de métrica española, Editorial Castalia. Madrid, 2005.