Олга Атанацковић
Олга Атанацковић (Београд, 13. фебруар 1959) српски је астрофизичар и астроном. Тренутно ради као редовни професор на Катедри за астрономију Математичком факултету Универзитета у Београду. Један је од аутора универзитетског уџбеника Општа астрофизика.
Олга Атанацковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 13. фебруар 1959. |
| Место рођења | Београд |
Биографија уреди
Олга је уписала основне студије астрофизике на групи за астрономију Природно-математичког факултета у Београду и дипломирала као најбољи студент у 1981/1982. години на Катедри за астрономију, добивши награду „Проф. Захарије Бркић”. На истој катедри и истом смеру завршила је и последипломске студије, одбранивши магистарску тезу под насловом Анализа нелокалних ефеката у не-ЛТР преносу зрачења у звезданим атмосферама 1986. године под менторством др Едварда Симона из Научног центра за национална истраживања (ЦНРС) у Француској. Докторирала је у 1991. године са дисертацијом под насловом Прилог решавању проблема преноса зрачења у звезданим атмосферама, такође код др Симона.[1]
Научни рад уреди
Атанацковић је радила као запослена на Астрономској опсерваторији у Београду од 1982. до 1996. У звање научног сарадника изабрана је 1992. године.
Од 1996. године је запослена на Математичком факултету у Београду, где је држала вежби од 1993, а касније и предавања од 1995. године на предмету Теоријска физика. Године 2002. изабрана је у звање ванредног, а 2013. у звање редовног професора. Данас ради као редовни професор на универзитету и као истраживач на пројектима Министарства за науку и у оквиру Програма билатералне сарадње између Србије и Француске „Павле Савић”.
Специализација уреди
Као стипендиста француске владе била је шест месеци (децембар 1984 – јун 1985) на научној специјализацији на Институту за астрофизику у Паризу, радећи са др Едвардом Симоном. Рад са њим је наставила и у наредних пет година у оквиру Програма научне сарадње између Југославије и Француске.
Године 1996. добила је двомесечну стипендију Француског Друштва пријатеља науке за рад на Институту за астрофизику у Паризу. Крајем 2011. године започела је сарадњу са проф. Марианне Фауроберт (Университé де Нице - Сопхиа Антиполис). У јуну 2013. године је у својству позваног професора одржала семинар на Универзитету у Ници.
Активности уреди
- Члан је Астрономског друштва "Руђер Бошковић", Друштва астронома Србије, Европског астрономског друштва и Међународне астрономске уније.
- Била је секретар Уређивачког одбора издања Астрономске опсерваторије (1983—1990) и уредник Публикација АОБ (1990—1995)[2]. Од 1990. је члан Уређивачког одбора Публицатионс де л'Обсерватоире Астрономиqуе де Белграде и Уређивачког одбора Буллетин де л'Обсерватоире Астрономиqуе де Белграде које се од 1996. назива Сербиан Астрономицал Јоурнал.
- Била је члан Управног одбора Астрономске опсерваторије и Савета Природно-математичког факултета Универзитета у Београду.
- Учествовала је у организацији научних неколико скупова у Београду и Дубровнику као члан Локалног организационог комитета. Била је члан Националног организационог одбора (НОО) за припреме за обележавање Међународне године астрономије (МГА) 2009 у Србији.
- Држала је предавања из астрономије на Коларчевом народном универзитету, у Истраживачкој станици Петница и на семинарима из физике за наставнике основних и средњих школа.
Публикације уреди
У досадашњем научном истраживању, бавла се областима теоријске астрофизике и астрономије. Објављује научне и стручне радове у домаћим и страним часописима, од чега до данас има 13 чланака у часописима са СЦИ листе[3].
Коаутор је универзитетског уџбеника „Општа астрофизика” са проф. др Мирјаном Вукићевић-Карабин чије је прво издање изашло 2004, а друго 2010. године.[4] Била је и рецензент два универзитетска уџбеника.
Одабрани научни радови уреди
- Ресонанција трансферних линија и транспорт ексцитованих атома-III, самостална решења (2), 1987
О. Атанацковић, Ј. Борсенбергер, Ј. Оксениус, Е. Симоне
- Коришћење итерационих фактора у решењу НЛТЕ линијског трансферног проблема I, атом од два нивоа, 1994
О. Атанацковић-Вукмановић, Е. Симоне
- Предња и задња имплицитна Λ-итерација, 1997
О. Атанацковић-Вукмановић, L. Кривелари, Е. Симоне
- Предња и задња имплицитна Λ-итерација у растворима радијативног трансфера у сферном медијуму, 2003
О. Атанацковић-Вукмановић
- О радијативним трансферним проблемима и њиховим решењима, 2004
О. Атанацковић-Вукмановић
- Раствор НЛТЕ радијативног трансферног проблема коришћењем предње и задње имплицитне Λ-итерације, 2007
О. Атанацковић-Вукмановић
- Коришћење итерационих фактора у растворима НЛТЕ трансферног проблема - II. вишенивоински атом, 2010
О. Кузмановска-Барандовска, О. Атанацковић
- Убрзање НЛТЕ радијативног трансфера у значењу предње и задње имплицитне Ламбда итерације: линијска трансформација атома са 2 нивоа у 2 димензије у Декартовим координатама, 2014
I. Милић, О. Атанацковић[1]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Званична страница Олге Атанацковић на Катедри за астрономију, приступљено: 2. јануар 2015.
- ^ Публикације Астрономске опсерваторије у Београду, приступљено: 3. јануар 2015.
- ^ Аутор: Атанацковић, КОБСОН; приступљено: 3. јануар 2015.
- ^ Општа астрофизика, приступљено: 3. јануар 2014.