Отворена управа

Отворена управа је управа која подразумева веће учешће грађана и сарадњу са владом кроз коришћење модерних технологија. Отворена управа представља управу са високим нивоом транспарентности, што значи да јавност треба да има приступ владиним информацијама и буде информисана о њеним поступцима.

Отворена управа може се описати и као „транспарентност владиних активности, доступност владиних информација и услуга, као и одговорност владе према новим идејама, захтевима и потребама”.

Већа отвореност управе не користи само грађанима, већ и самој влади. Подстиче боље управљање записима, доношење одлука, чини услуге ефикаснијим и служи као заштита од лошег управљања и корупције.

Елементи отворене политике

ОЕЦД дефинише отворену управу као „културу управљања засновану на иновативности и одрживости јавне политике и праксе инспирисане принципима транспаренстности, одговорности и учешћа грађана који подстиче демократију и инклузивни раст“.

Транспарентност помаже јавности да схвати како влада функционише и које су њене надлежности. То је предуслов за отворено креирање политике и изградњу поверења јавности.

Међутим, транспарентност сама по себи не гарантује одговорност.

Често се отворена управа и транспарентност изједначавају. Али, сама транспарентност није довољна, већ грађани морају да буду у стању да говоре о питањима која су им важна и да имају прилику да утичу на доношење одлука.

Одговорност захтева правила, прописе и механизме који раде на осигуравању интегритета у вршењу јавне власти и трошења јавних средстава. Одговорна влада је она која осећа одговорност према грађанима, подржава стандарде понашања и преузима одговорност за своје одлуке и поступке.

Учешће грађана подразумева да јавност може да се повеже са пружаоцима услуга и креаторима политика и да тако заједно стварају идеје које воде ка добрим законима, политикама и одлукама које најбоље служе демократским интересима.

Дефиниција отворене управе проширила се последњих година како би се повећала интеракција између грађана и јавне управе кроз употребу модерних технологија.

Као што ови елементи показују, отворена управа укључује отворену администрацију, али није ограничена на њу.

Шири концепт отворене управе отвореност види као нешто што је нужно за демократију, јер јавност има право да зна зашто и како су јавни органи, званичници и изабрани представници донели одлуке.

Отворена управа данас

Државе све више признају отворену управу као главни продукт демократије и инклузивног раста. Принципи отворене управе мењају однос између јавних званичника и грађана, стварајући обострану корист и узајамно поверење, и тако га чине динамичнијим.

Партнерство за отворену управу

Партнерство за отворену управу представља добровољну иницијативу која осигурава обавезе владе према својим грађанима у циљу промовисања транспарентности, оснаживања грађана, борбе против корупције и коришћења нових технологија ради јачања система управљања.

Партнерство за отворену управу представља и међународни форум за дијалог и дељење искустава између извршне власти, организација цивилног друштва и приватног сектора.

Званично је формирано 20. септембра 2011. године када је усвојена декларација од стране осам влада. Данас Партнерство има 69 земаља чланица. Све земље развијају Националне акционе планове који представљају најважнију компоненту учешћа државе у Партнерству. Акциони план представља резултат процеса у коме влада у сарадњи са цивилним друштвом дефинише обавезе. Треба да покрије период од две године и да садржи сет обавеза које унапређују транспарентност, одговорност и учешће грађана.

Структуру партнерства за отворену управу чине:

1. Iзвршни комитет партнерства – извршни орган чија је главна улога да развија, промовише и штити вредности и принципе Партнерства. Креира главне идеје, политику и правила партнерства, одлучује о чланству у саму организацију и евентуално искључење из ње. Састоји се од 22 члана, 11 из држава чланица и 11 из организација цивилног друштва.

Извршни комитет Партнерства има три пододбора која му помажу у раду. Пододбори дају препоруке извршном Комитету Партнерства који касније доноси одлуке на основу ових препорука. Пододбори Партнерства су:

• Пододбор за управљање и руководство
• Пододбор за подршку и учење
• Пододбор за критеријуме и стандарде

2. Механизам за независно извештавање (ИРМ) – кључни механизам којим влада, цивилно друштво и приватни сектор могу да прате развој и спровођење Акционих планова Партнерства.

3. Међународни експертски панел (ИЕП) – поставља циљеве и визије Механизма, промовише саме извештаје и контролише квалитет извештаја. Чланови панела су стручњаци из области транспарентности, одговорности и учешћа грађана.

Вредности партнерства за отворену управу

Вредности које Партнерство промовише произилазе из Декларације за отворену управу која је усвојена приликом настанка Партнерства. То су:

1. Јавно учешће – ангажовање грађана у изради политика;
2. Интегритет власти – борба против корупције и јачања демократских институција;
3. Слобода информисања – гарантовање приступа информацијама које власт поседује;
4. Фискална транспарентност – помоћ за грађане у праћењу трошења средстава;
5. Јавне услуге – обезбеђивање ефикасне услуге грађанима;
6. Отворени подаци – дигитализација и отварање података;
7. Транспарентност у вези са вађењем минералних и енергетских ресурса – обезбеђивање трошења прихода за јавно добро.

Отворени подаци

Јавне институције сакупљају и производе велику количину различитих података, а обезбеђивањем њихове доступности у форми отворених података (без угрожавања поверљивости или приватности) они се чине доступним ширем кругу корисника.

Институције тиме, не само да обезбеђују виши ниво јавности рада, већ пружају грађанима и привреди нове могућности да од података створе неку нову вредност – било да се ради о некој новој апликацији, пословном моделу, визуелизацији, мапи, истраживачком пројекту, итд.

Отворени подаци су подаци који се могу слободно користити без ограничења, поново употребити и поделити било са ким.

Поновна употреба односи се на коришћење отворених података од стране физичких или правних лица за комерцијалне или некомерцијалне сврхе, другачије од првобитне за коју су били прикупљени или израђени, и обухвата могућност њиховог умножавања, дистрибуције, стављања на располагање трећим лицима, прилагођавање, повезивање са другим подацима, интегрисање у пословне процесе, производе и услуге, као и друге поновне употребе.

Морају бити у облику који је погодан за рачунарску обраду, у форматима записа чија је употреба могућа без плаћања накнаде или других ограничења, као и за чију обраду је доступан најмање један алат слободног софтвера.

Отворени подаци подразумевају објављивање података у свом изворном облику, без накнадних трансформација и пратећих шифара.

Ажурност података постиже се директним преузимањем података из базе у којој се изворно обрађују, кад год је то могуће.

Државе широм света одавно су откриле да отворени подаци подстичу привредни раст, чине јавну управу ефикаснијом и економичнијом, омогућавају квалитетније услуге за грађане, осигуравају транспарентност и смањују простор за корупцију.

Европска унија је међу првима препознала значај отворених података у поседу органа јавне власти. Она је 2003. године донела Директиву о поновној употреби информација јавног сектора која је унапређена 2013. године.