П2Y12

Пурински рецептор П2Y, Г-протеин спрегнути, 12
Пурински рецептор П2Y, Г-протеин спрегнути, 12
Идентификатори
Симболи	П2РY12; АДПГ-Р; ХОРК3; П2Т(АЦ); П2Y(АЦ); П2Y(АДП); П2Y(цyц); П2Y12; СП1999
Вањски ИД	ОМИМ: 600515 МГИ: 1918089 ХомолоГене: 11260 ИУПХАР: П2Y12 ГенеЦардс: П2РY12 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност аденозинског рецептора, Г-протеин спрегнутог; • тромбоцитна АДП рецепторска активност; • рецепторска активност;
Целуларна компонента	• мембрана; • интегрално са мембраном;
Биолошки процес	• пренос сигнала; • сигнални пут Г-протеин спрегнутог рецептора; • Г-протеинска сигнализација, спрегнута са цАМП нуклеотидним секундарним гласником; • хемостаза; • активација тромбоцита;
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	64805
Енсембл	ЕНСГ00000169313
УниПрот	Q9Х244
РефСеq (мРНА)	НМ_022788
РефСеq (протеин)	НП_073625
Локација (УЦСЦ)	Цхр 3:; 152.54 - 152.59 Мб
ПубМед претрага	[1]

P2Y₁₂ је протеин нађен углавном на површини крвних тромбоцитних ћелија. Он је регулатор коагулације крви.^[1]

P2Y₁₂ припада Ги класи Г протеин-спрегнутих (ГПЦР) пуринских рецептора.^[2] Његов ендогени лиганд је аденозин-дифосфат (ADP).^[3]^[4] P2Y фамилија садржи неколико типова рецептора који имају различиту фармаколошку селективност за разне аденозинске и уридинске нуклеотиде. Они се преклапају у неким случајевима. Овај рецептор учествује у агрегацији тромбоцита. Он је потенцијална мета у лечењу тромбоемболизма и других поремећаја згрушавања. Две транскриптне варијанте које кодирају исту изофрому су познате.^[5]

Клинички значај уреди

Лек клопидогрел (Плавикс) се везује за овај рецептор. Плавикс се користи као антитромботни лек.^[3]

Види још уреди

П2Y рецептор

Литература уреди

^ Дорсам РТ, Кунапули СП (2004). „Централ роле оф тхе П2Y12 рецептор ин плателет ацтиватион”. Ј. Цлин. Инвест. 113 (3): 340—5. ПМЦ 324551  . ПМИД 14755328. дои:10.1172/ЈЦИ200420986.
^ Муругаппа С, Кунапули СП (2006). „Тхе роле оф АДП рецепторс ин плателет фунцтион”. Фронт. Биосци. 11 (1): 1977—86. ПМИД 16368572. дои:10.2741/1939.
^ ^а ^б Холлопетер Г, Јантзен ХМ, Винцент D, Ли Г, Енгланд L, Рамакрисхнан V, Yанг РБ, Нурден П, Нурден А, Јулиус D, Цонлеy ПБ (2001). „Идентифицатион оф тхе плателет АДП рецептор таргетед бy антитхромботиц другс”. Натуре. 409 (6817): 202—7. ПМИД 11196645. дои:10.1038/35051599.
^ Ницхолас РА (2001). „Идентифицатион оф тхе П2Y(12) рецептор: а новел мембер оф тхе П2Y фамилy оф рецепторс ацтиватед бy еxтрацеллулар нуцлеотидес”. Мол. Пхармацол. 60 (3): 416—20. ПМИД 11502870. Архивирано из оригинала 07. 10. 2008. г. Приступљено 01. 07. 2011.
^ „Ентрез Гене: П2РY12 пуринергиц рецептор П2Y, Г-протеин цоуплед, 12”.

Спољашње везе уреди

„П2Y Рецепторс: П2Y₁₂”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 22. 11. 2015. г.
пуриноцептор+П2Y12 на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[pmid14755328-1] Дорсам РТ, Кунапули СП (2004). „Централ роле оф тхе П2Y12 рецептор ин плателет ацтиватион”. Ј. Цлин. Инвест. 113 (3): 340—5. ПМЦ 324551  . ПМИД 14755328. дои:10.1172/ЈЦИ200420986.

[pmid16368572-2] Муругаппа С, Кунапули СП (2006). „Тхе роле оф АДП рецепторс ин плателет фунцтион”. Фронт. Биосци. 11 (1): 1977—86. ПМИД 16368572. дои:10.2741/1939.

[pmid11196645-3] а ^б Холлопетер Г, Јантзен ХМ, Винцент D, Ли Г, Енгланд L, Рамакрисхнан V, Yанг РБ, Нурден П, Нурден А, Јулиус D, Цонлеy ПБ (2001). „Идентифицатион оф тхе плателет АДП рецептор таргетед бy антитхромботиц другс”. Натуре. 409 (6817): 202—7. ПМИД 11196645. дои:10.1038/35051599.

[pmid11502870-4] Ницхолас РА (2001). „Идентифицатион оф тхе П2Y(12) рецептор: а новел мембер оф тхе П2Y фамилy оф рецепторс ацтиватед бy еxтрацеллулар нуцлеотидес”. Мол. Пхармацол. 60 (3): 416—20. ПМИД 11502870. Архивирано из оригинала 07. 10. 2008. г. Приступљено 01. 07. 2011.

[entrez-5] „Ентрез Гене: П2РY12 пуринергиц рецептор П2Y, Г-протеин цоуплед, 12”.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]