С-Палмитоилација је ковалентно везивање масних киселина, као што је палмитинска киселина, на цистеинске остатке мембранских протеина.[1] Прецизна функција палмитоилације зависи од разматраног протеина. Палмитоилација повећава хидрофобност протеина и доприноси њиховом мембранском везивању. Палмитоилација такође има значајну улогу у субцелуларној размени протеина између мембранских компартмана, као и у модулисању протеин-протеин интеракција.[2] У контрасту са пренилацијом и миристоилацијом, палмитоилација је реверзибилна (зато што је веза између палмитинске киселине и протеина естарска веза). Реверзна реакција је каталисана палмитоил протеинским тиоестеразама. Пошто је С-палмитоилација динамични пост-транслациони процес, сматра се да га ћелије користе за мењање субцелуларне локализације, протеин-протеин интеракција, и везујућег капацитета протеина.

Један пример протеина који подлеже палмитоилацији је хемаглутинин, мембрански гликопротеин који користи инфлуенза да се причврсти на домаћинове ћелијске рецепторе.[3] Палмитоилациони циклуси широког низа ензима су били карактерисани у задњих неколико година, тиме су обухваћени H-Ras, Gsα, β2-адренергички рецептор, и ендотелни азот оксид синтаза (eNOS).

Vidi još уреди

Reference уреди

  1. ^ Linder, M.E. (2000). „Reversible modification of proteins with thioester-linked fatty acids”. Ур.: F. Tamanoi and D.S. Sigman, eds. Protein Lipidation. San Diego, CA: Academic Press. стр. 215—40. 
  2. ^ Basu, J. (25. 7. 2004). „Protein palmitoylation and dynamic modulation of protein function”. Current Science. 87 (2): 212—17. 
  3. ^ „Influenza viruses, the encyclopedia of virology”. Архивирано из оригинала 12. 09. 2012. г. Приступљено 01. 12. 2010. 

Literatura уреди

Dodatna literatura уреди