У физици, пара је супстанца у гасовитој фази на температури нижој од њене критичне температуре,[1] што значи да се пара може кондензовати у течност повећањем притиска без редуковања температуре. Пара се разликује од аеросола.[2] Аеросол је суспензија малих честица течности, чврсте материје, или обе фазе у гасу.[2]

Ампула са паром азотних оксида: смеђег азот диоксида и безбојног азот тетроксида, у еквилибријуму

На пример, вода има критичну температуру од 647 К (374 °Ц; 705 °Ф), што је највиша температура на којој течна вода може да постоји. У атмосфери на нормалним температурама се стога гасовита вода (позната као водена пара) кондензује у течност ако се њен парцијални притисак довољно повећа.

Пара може да коегзистира са тећношћу (или са чврстом фазом). Кад је то случај, две фазе су у равнотежи, и парцијални притисак гаса је једнак равнотежном напону паре течности (или чврсте материје).[1]

Особине уреди

 
Парно-течна критична тачка на фазном дијаграму притиска и температуре је високо температурни екстрем течно-гасне фазне границе. (Точкаста зелена линија приказује аномално понашање воде.)[3][4]

Пара се односи на гасну фазу при температури на којој дата супстанца исто тако може да постоји у течном или чврстом стању, испод критичне температуре те субстанце. (На пример, вода има критичну температуру од 374 °C (647 К), што је највиша температура на којој течна вода може да постоји.) Ако је пара у контакту са течном или чврстом фазом, две фазе ће бити у стању равнотеже. Термин гас се одноди на компресибилну флуидну фазу. Фиксни гасови су гасови за које се течност или чврста материја не могу формирати на температури гаса, као што је ваздух при типичним температурама амбијента. Течност или чврста материја не морају да кључају да би дошло од ослобађања паре.

Пара је одговорна за познате процесе формирања облака и конднезацију. Она се често користи за извођење физичких процеса дестилације и екстракције узорка из простора изнад течности пре примене гасне хроматографије.

Конститутивни молекули паре поседују вибрационо, ротационо и транслационо кретање. Ова кретања се разматрају у оквиру кинетичке теорије гасова.

Напон паре уреди

 
Еквилибријум течности и паре
 
Акон напон паре премаши равнотежну вредност, пара постаје презасићена и кондензује се на доступним местима нуклеације е. г. честицама прашине. Овај принцип се користи у магленим коморама, где честице радијације постају видљиве јер оне узрокују формирање нуклеата у виду капљица воде.

Напон паре је равнотежни притисак од течности или чврсте материје на специфичној температури.[5][6] На равнотежни напон паре течности или чврсте материје не утиче величина контакта са течним или чврстим интерфејсом.[7]

Нормална тачка кључања течности је температура на којој је напон паре једнак са нормалним атмосферским притиском.[1]

За двофазне системе (е.г., две течне фазе), напон паре напон пара индивидуалних фаза је једнак. У одсуству јачег привлачења имеђу сличних или различитих молекула, напон паре следи Раулов закон,[8] који наводи да је парцијални притисак сваке компонента производ напона паре чисте компоненте и њене моларне фракције у смеши. Укупни напон паре је сума парцијалних притисака компоненти.[9][10]

Примери уреди

 
Водена пара је одговорна за влажност ваздуха

Мерење количине паре уреди

Количина присутне паре квантификује помоћу парцијалног притиска гаса. Паре се опходе у складу са барометријском формулом у гравитационом пољу, као што то чине и конвенционални атмосферски гасови.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Р. Х. Петруцци, W. С. Харwоод, анд Ф. Г. Херринг, Генерал Цхемистрy, Прентице-Халл, 8тх ед. 2002, п. 483–86.
  2. ^ а б в Цхенг, Т. (2014). „Цхемицал евалуатион оф елецтрониц цигареттес”. Тобаццо Цонтрол. 23 (Супплемент 2): ии11—ии17. ИССН 0964-4563. ПМЦ 3995255 . ПМИД 24732157. дои:10.1136/тобаццоцонтрол-2013-051482. 
  3. ^ Предел, Бруно; Хоцх, Мицхаел Ј. Р.; Поол, Монте (2004). Пхасе Диаграмс анд Хетерогенеоус Еqуилибриа: А Працтицал Интродуцтион. Спрингер. ИСБН 978-3-540-14011-5. 
  4. ^ Папон, П.; Леблонд, Ј.; Меијер, П. Х. Е. (2002). Тхе Пхyсицс оф Пхасе Транситион : Цонцептс анд Апплицатионс. Берлин: Спрингер. ИСБН 978-3-540-43236-4. 
  5. ^ Перрy, Р.Х.; Греен, D.W., ур. (1997). Перрy'с Цхемицал Енгинеерс' Хандбоок (7тх изд.). МцГраw-Хилл. ИСБН 978-0-07-049841-9. 
  6. ^ Петруцци, Ралпх Х.; Харwоод, Wиллиам С.; Херринг, Ф.Геоффреy (2002). Генерал Цхемистрy  (8тх изд.). Прентице Халл. стр. 484. ИСБН 978-0-13-014329-7. 
  7. ^ Рůжичка, К.; Фулем, M. & Рůжичка, V. „Вапор Прессуре оф Органиц Цомпоундс. Меасуремент анд Цоррелатион” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 12. 2010. г. Приступљено 18. 10. 2009. 
  8. ^ Ф.-M. Раоулт (1886) " Лои гéнéрале дес тенсионс де вапеур дес диссолвантс" (Генерал лаw оф вапор прессурес оф солвентс), Цомптес рендус, 104 : 1430–1433.
  9. ^ Тхомас Енгел анд Пхилип Реид, Пхyсицал Цхемистрy, Пеарсон Бењамин-Цуммингс, 2006, п.194
  10. ^ Смитх, Ј. M.; Ван Несс, Х. C.; Абботт, M. M. (2005), Интродуцтион то Цхемицал Енгинееринг Тхермодyнамицс (севентх изд.), Неw Yорк: МцГраw-Хилл, стр. 545, ИСБН 978-0-07-310445-4 
  11. ^ Фергусон, Лон Х.; Јаницак, Др Цхристопхер А. (2005). Фундаменталс оф Фире Протецтион фор тхе Сафетy Профессионал (на језику: енглески). Говернмент Институтес. ИСБН 9781591919605. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди