Парламентарна комисија за култове у Француској

Француска народна скупштина, доњи дом Француског парламента,поставила је Парламентарну комисију одговорну за култове у Француској (фр. Commission parlementaire sur les sectes en France) 11. јула 1995. године пратећи дешавања укључујући чланове Реда Соларног храма касне 1994. године у француском региону Веркор, Швајцарској и Канади. Председавана од стране портпарола Алан Геста (Алаин Гест), члана удружења француске демократске конзервативне странке, комисија је морала да одреди шта би требало да сачињава култ. Дошло је до категоризације различитих група према њиховим претпостављеним претњама или нешкодљивостима ( према члановима група њих самих или према друштву и држави). Комсија је доставила извештај у децембру 1995. године.

Неки од страних градјана и поједини организатори, укључујући и Сцијентолошку цркву и Министарство спољних послова САД, критиковали су методолошку категоризацију као такву. Парламентарна комисија је увек имала на уму потешкоће успостављања било какве објективне класификације, иако никада није дошао у питање прави етнички и политички императив радње, у свести Реда Соларног храма „масовна убиства” и остале опасне активности култа која се дешавају широм света ( као на пример, 1995. године напад отровним гасом у метроу у Токију од стране Аум Схинрикyо групе). Комисија је одржала разна саслушања над особама које су биле укључене у активности новорелигијских покрета или умешане у Противкултне покрете, тражили су од француске тајне службе Ренсеигнементс Гéнéрауx да им достави листу НРМ активности и чланстава. ( За листу група ( са преведеним именима) укључених у извештај из 1995. године, погледајте Говернментал листс оф цултс анд сецтс)

Потом је француска Парламентарна комисија одговорна за култове пријавила извештај 1999. и 2006. године.

Године 2005. скуп правила који је узнемирио актуелну опрезност забринутих култова, француски премијер предложио је обавезу да се промене култна понашања и организација, листа специфичних култова ( које су формирале део извештаја из 1995. године) је постала мање важна. Председник Владе тражио је од свог цивилног особља да у одредјеним случајевима избегавају у зависности од сродних листа култних група већ да уместо тога примењују критеријуме одредјене у консултацији са Медјуминистарском комисијом за праћење и борбу против култних девијација ( Интерминистериал Цоммиссион фор Мониторинг анд Цомбатинг Цултиц Девианцес- МИВИЛУДЕС).

Историја

Прва парламентарна комисија одговорна за култове у Француској основана је 1995. године, али култови су већ дуго били праћени од стране Централне дирекције генералне обавештајне службе (Дирецтион централе дес ренсеигнементс гéнéрауx). Извештај на ову тему био је донет још 1983. године од стране Алана Вивијена (Алаин Вивиен), на захтев премијера.

Комисија из 1995. године покушала је да процени величину култног феномена све то време и саставила је листу од 173 култа који су испуњавали бар један од десет критеријума опасности дефинисане од стране Централне дирекције генералне обавештајне службе (РГ). Како год, то није била дефинитивна или исцрпна листа. Дан након публикације извештаја, наводећи да 23.децембра 1995.године, , тела 16 жртава „колективног суицида“ Реда Соларног храма су пронађена, контрибутовало је дајући извештај о посебној резонанци, иако се није поменуо Ред Соларног храма на датој листи.

Пратећи овај извештај, Међуминистарска обсерваторија задужена за секте (Обсерватоире интерминистéриел сур лес сецтес) основана 1996.године, затим 1998.године, Влада развија нову међуминистарску организацију, међуминистарска мисија за борбу против секти (тхе Миссион интерминистéриелле де лутте цонтре лес сецтес) (МИЛС), који је касније био замењен од стране МИВИЛУДЕС. Затим су објавили сопствене студије, које су често замењиване са парламентарним извештајима.

Друга Парламентарна комисија одговорна за култове објавила је други извештај 1999.године, познатији као „парламентарни извештај о култовима и новцу“. Намера му је била да направи поседство финансијских, наследних и таксативних ситуација култова, њихове економске активности и њихове односе са пословањем заједнице.

Године 2001. Абоут-Пицард закон ојачао је законодавство против култова.

Године 2006., француска Народна скупштина одлучија је да оснује нову Парламентарну комисију о утицају култова и последицама њиховог учења на ментално и физичко здравље малолетника.

Године 2008., Унија за народни покрет, њен портпарол Жак Мјард ( Јацqуес Мyард), доставио је предлог за Парламентарну комисију одговорну за култове посебно у медицинским и парамедицинским пољима.

Комисија из 1995. године

Њен извештај био је јавно прихваћен 20.децемра 1995.године од стране 7 посланика који су били присутни (од 21, остали чланови нису прихватили њихову објаву због поштанског штрајка). Жан Пјер Брард (Јеан-Пиерре Брард), потпредседник Комисије, сматрао је да су предлози били „неефикасни“ и желео да усвоји „специјално законодавство“ како би се ефикасно борио против опасних култова. Рекао је: „Овај глас није репрезентативан за целокупну Комисију. Да сам био присутан, био бих суздржан“. Правила Народне скупштине тврде да је извештај још увек валидан упркос броју присутних.

Дефиницја култа

Види још: Култ

Извештај каже: „Двадесет саслушања била су спроведена под овим околностима, за укупно 21 сат. Дозволили су комисији да забележи информацију, искуство и анализу да људи имају, из разних разлога, темељно знање о феномену култова, били то администратори, доктори, правници, свештеници, представници организација који помажу жртвама култова, и наравно, бивши чланови култова и вође култских асоцијација. Комисија такође је захтевала помоћ од разних агенција у покушају да објасни најбоље знање обима његових студија“. Министар унутрашњих послова Француске био је најважнији извор информација.

Дата тежина дефинисања концепта култа, Комисију наводи да настави употребу критеријума праћених од стране Централне дирекције генералне обавештајне службе (Дирецтион централе дес ренсеигнементс гéнéрауx), која укључује као „тело доказа, од којих свако може довести до дуготрајне расправе“.

• Претње по људе:
  • Ментална дестабилизација;
  • Претерани финансијски захтеви;
  • Одвајање некога од кућног окружења;
  • Оштећење физичког интегритета;
  • Индокринација деце;
• Претње по заједницу:
  • Више или мање анти-социјалног говора;
  • Ремећење јавног реда;
  • Значај судског учешћа;
  • Могућа диверзија традиционалних економских кругова;
  • Покушај инфилтрирања јавне власти.

Комисија верује да је била свесна да „ни елита нити мали број пратилаца, чак и ексцентричност не може бити задржана као критеријуми“ и објашњава: „обим његових студија био је добровољно суздржан на одређен број организацијских окупљања, обично око духовног вође, људи делећи исто веровање у бићу или број трансцендалних идеја, смештених или не као изгледи са „традиционалним“ религијама (Хришћанин, Муслиман, Хинду, Будиста) који су били искључених из ових студија, и оне на које је и некад било сумњано да су било какве активности супротне јавном мњењу или индивидуалне слободе“.

Свесно да не даје резултате тачно непристрасно, Комисија ипак одабира те критеријуме да спроведе парцијалне анализе реалности, држећи до здравог разума да ће јавност приписати појам култу.

Објављени извештај Парламентарне Комисије из 1995.године (познатог као Раппорт Гест-Гуyард), који се појавио 22.децембра 1995.године, остаје до овог дана као један од званичних покушаја у свету да се категоришу различиити покрети према потенцијалним претњама које они могу представљати.

Критике

Контроверзе на критеријуме и изворе

Критеријуми изабрани од стране РГ-а да установе опасност покрета били су критиковани, јер су се сматрали као нејасни и да су могли да укључују многе организације, религиозне или не.

Једна од првих критика од стране Бишопа Жан Вернета (Бисхоп Јеан Вернетте), државног секретара француске епископатије на студије о култовима и нових религијских покрета, који су узнемиравани да ови критеријуми могу бити примењени на скоро све религије. Поврх тога, социолози као што је Бруно Етијен (Бруно Éтиенне) нагласио је да психичка манипулација не би требало бити дефинисана од страна полицајаца Ренсеигнементс гéнéрауx. Листа култова је била базирана на критеријуму дефинисаном од стране Ренсеигнементс гéнéрауx, али без спецификовања која од њихових учења су посебно критикована.

Додатно, тајност пословања начињена од стране РГ довела је до питања присутности или одсутности одредјених организација са листе. Бруно Етијен запитао се о присутности ЦЕДИПАЦ СА компаније, претходно познате као Еуропеан Гроупинг оф Маркетинг Профессионалс (ГЕПМ), док њена активност није постала активна у религијском подручју. Одсутност Опус Деи или масонства такодје је уздигла питања.

Додатно, Ив Бертранд (Yвес Бертранд), генерални директор Ренсеигнементс гéнéрауx од 1992 до 2003.године, говорио је 2007.године о свом заједничком раду са парламентарним извештајима о култовима, и веровао да Сцијентизам и Јеховини сведоци не заслужују да буду окарактерисани као ђавољи и „поставити на исти ниво неке компаније са размишљањима и култским покретима који одузимају слободу својим члановима, резултат бива обрнут од зељеног“.

Контраверза архивног садржаја

Неки покрети су тражили приступ докумената који су довели до њихове класификације на листу култова од стране парламентарне комисије. Држава је то одбила, наводећи ризик по јавну безбедност и сигурност државе у случају откривања информација Ренсеигнементс гéнéрауx. Неколико покрета је уступило легалној процедури која је трајала неколико година пре него што су добили приступ тајним документима. Асоцијација Јеховиних сведока напокон је успела 2006. године, након захтева који је био послат у Савет државе (Цонсеил д'Éтат (Франце)). Прве пресуде на ову тему су дате 2005. године од стране административног суда жалби у Паризу, након проучавања докумената да процене заслуге одбијања министарства унутрашњих послова, који је обратио пажњу на ризик јавне безбедности. 3.јула 2006. године, Савет државе одбио је жалбу министра унутрашњих послова и потврдио истог дана поништење одлуке од стране министра унутрашњих послова који је одбио да обезбеди хришћанском удружењу Јеховиних сведока (тхе Цхристиан Федератион оф Јеховах'с Wитнессес) документацију направљену од стране РГ за други извештај. 18.децембра 2006. године, на новинарској конференцији у Паризу, Јеховини сведоци објавили су акте РГ-а за Комисију одговорну за култове из 1995. године. Према Ле Монде-у, овај посао „који је објављен осам година након процесовања, само укључује облик презентације и листу њихових места богослужења.

Сцијентолошка црква добила је приступ документима РГ-а, и њихов портпарол је изјавио „Ничег није било у актима“.

Универзална црква Божијег краљевства такодје је добила право да приступи акту направљеном од стране РГ-а које је оправдало њену класификацију као култа у парламентарном извештају. У одлуци из 1.децембра 2005. године валидном по Савету држава, административни суд жалби у Паризу, преокренуо је одбијање министра унутрашњих послова како би дозволио захтев асоцијације и објављивања затражених актова.

Недостатак супарничке дебате

Парламентарни извештај је жестоко критикован од стране САД-а 1999.године, извештај о слободи религије широм света спроведен је од стране Министарства спољних послова оптужујући га за недостатак икаквог контакта са оптуженим групама и недостатак супарничке дебате.

Француска грана друштва за промовисање традиције, породице и приватног власништва жалила се о немогућности исправљања извештаја, говорећи: „Листа заснована на извештају (...) садржи неправедне квалификације неких група лажно наведених као култови, са свим постојећим последицама по њихове чланове и активности, та листа била је далеко пуштена у медијима. Али нико од њих то није чуо. Нико не би могао да добије никакво враћање или нову одлуку јер ниједна власт није способна да преузме овај случај. У Министарству правде, ова ствар је јако озбиљна, постоји забринутост да ће се обновити уз друга средства“.

Рафаринов скуп правила из 2005. године

27.маја 2005. године (одмах пре него што је напустио канцеларију), тадашњи премијер Француске, Жан Пјер Рафарин (Јеан-Пиерре Раффарин), издао је скуп правила који је узроковао да Влада мора обучавати опрезност у предузимајућим мерама еволуције култног феномена, направио је листу покрета приписаних Парламентарном извештају из 1995. године који су све мање битни, базирани на опсервацији малих краткотрајних групација, мобилних и мање подложни понашању, чинећи темељно узимање могућности емитовања преко интернета.

Председник Владе тражио је од свог цивилног особља исправљање броја претходно издатих команди, да прихвате критеријуме у косултацији са МИВИЛУДЕС, и да избегну повратак на листе група за идентификацију култних девијација.

Комисија 1999. године

Садржај

Даље је француска Парламентарна комисија 1999. године пријавила повезаност култова са новцем и економијом. Неколико група раније изостављених из извештаја из 1995.године су додати (АМОРЦ, Антропозофија,Ат тхе Хеарт оф тхе Цоммуницатион, Прима Верба, Енерго-Цхромо-Кинесе) извештај говори да су Јеховини сведоци и црква Сцијентизма били најбогатији култови, чији ј годишњи буџет достизао 200,000,000 и 600,000,000ФФ (ОКО 30,500,000€ I 9,147,000€). Сōка Гаккаи , Анциент Мyстицал Ордер Росае Цруцис , Сукyо Махикари , Неw Апостолиц Цхурцх , Унифицатион Цхурцх , Дианова, Ассоциатион оф тхе Триумпхант Вајра (Мандаром) и Антропозофија имали су годишњи приход имеђу 20 и 50,000,000 ФФ (приближно 3,000,000€ и 7,600,000€).

Контроверза антропозофије

Публикација датог извештаја изазвала је бурне реакције; како год, удружење медицинских антрополозофа Француске, финансијска корпорација НЕФ и Федерацијска школа Стеинер (тхе Унион дес ассоциатионс мéдицалес антхропосопхиqуес де Франце, тхе Социéтé финанциèре де ла НЕФ анд тхе Фéдéратион дес Éцолес Стеинер), у власништву антропозофије, покушали су да преузму правне мере. Након представљања извештаја на Франце 2 ТВ, оптужба за клевету била је пријављена против председника парламентарне комисије Жак Гајарда (Јаqуес Гуyард). Окружни суд у Паризу ( Трибунал де гранде инстанце де Парис) рекао је да је Гајард био „у немогућности да оправда озбиљну истрагу и да подржи своје тврдње, које је узастопно називао „тајном“ природом пола комисије“. I да се "контрадикторна природа спроведене истраге састојала од стања упитника који је примило 60 покрета сматраних као култови." Додатно, „судије су сматрале да повреде тужитеља биле важне, пошто су клеветске изјаве биле упућене од стране заменика председника или портпарола комисије, чијем ауторитету и надлежности се не може сумњати. У септембру 2001.године, Апелациони Суд у Паризу сачувао је њихов закључак али Жак Гајард је добровољно дао оставку.

Независни коментари 2000. године

Године 2000. годишњи извештај комисије САД-а за међународну верску слободу (Унитед Статес Цоммиссион он Интернатионал Религиоус Фреедом), издат од стране Бироа за демократију, људска права и рад америчког Министарства спољних послова (Буреау оф Демоцрацy, Хуман Ригхтс, анд Лабор оф тхе У.С. Департмент оф Стате), тврди:

Публицитет који је уследио (издавањем парламентарног извештаја против секти) допринео је атмосфери нетолеранције и склоности против мањинских религија. Неке верске групе пријавиле су да су њихови чланови претрпели повећану нетолеранцију након што су били идентификовани на листи.

Независни коментари 2004. године

У годишњем извештају из 2004.године, комисија за медјународне верске слободе је забележила:

[...] службене иницијативе и активности владе које се односе на “секте” или “култове” су створили одредјену дозу нетрпељивости према члановима верских мањина у Француској.[...] Иницијативе овог типа (објављивање извештаја који карактеришу одредјене групе као опасне и настанак агенција које надгледају и боре се против истих) су посебно забрињавајуће јер се узимају као модел државама у источној Европи где су спроводјење закона и остала људска права много слабија него у Француској.

Извештај из 2004. године је закључен проценом да је реконструкција главне француске агенције која се бави овим проблемом (односи се на МИВИЛУДЕС) унапредила верску слободу у Француској.

Комисија 2006. године

У саопштењу 28. јуна 2006. године, неколико посланика из Социјалне партије, из УДФ (Унија француске демократије), и осталих, су изјавили како су “ одредјени људи мислили да могу да прославе такозвану прекретницу у француској политици у одбрани индивидуалних и колективних слобода против опасног понашања секти и обновљеног испитивања парламентарних извештаја из 1995. и 1999.године, као резултат појаве премијеровог текста." Говорници су рекли да је проблем о коме прича премијер везан за информације прикупљене у 1995. I 1999. години постаје све старији. Додали су настанак нове Комисије за испитивање, која би дозволила “усаглашавање са новим тренутним стањем у култским(секташким) покретима."

28. Јуна 2006.године у одговору на једногласну резолуцију правне комисије, француска Народна скупштина једногласно је донела резолуцију да се постави парламентарна комисија за испитивање утицаја култских покрета и последице њихових обичаја на физичко и ментално здравље малолетника.30 чланова комисије чинило је Жорж Фенек ( Георгес Фенецх) (председник),Филип Вулк ( Пхилиппе Вуилqуе) (известилац), Мартин Давид ( Мартине Давид) и Алан Гест ( Алаин Гест) (потпредседници), Жан Пјер Брард (Јеан-Пиерре Брард) и Руди Сејлс(Рудy Саллес) (секретари).

Комисија је представила свој извештај скупштини – 19.децембра 2006.године. Извештај је садржао 50 препорука чији је циљ да заштите угрожену децу. Председник комисије за испитивање оптужио је јавне службенике(функционере) (посебно биро за култове Министарства унутрашњих послова) за "немар, чак и услужност(попустљивост, учтивост)“. Изјаснио је његову запањеност на мањак добре дефиниције за професију психотерапеута , које је описао као "руднике за култове" где гуруи цветају.

Види још

• Култ
• Покрет против култова

Спољашње везе

• Оффициал Децембер 1995 репорт он цултс