Патолошки облици дисања

Патолошки облици дисања су нарушени облици спонтаних, ритмичких механички процеса у плућима, у току којих је нарушено и кретања гасова из атмосфере у плућа и обратно. Болести плућа изазивају патолошке облике дисања због сметњи вентилације, рестрикције (мала растегљивост плућа и/или грудног коша), или опструкцијех (повећан отпор протоку ваздуха кроз дисајне путеве). Код срчаних болесника патолошки облици дисања су последица повишеног плућног капиларног притиска; прво током физичког напора, а потом и у мировању. Код узнапредовалог ступена застоја срца јављају се ортопнеја (диспнеја у лежећем положају) и ноћна диспнеја, која буди болесника иза сна. Патолошки облици дисања могу настати и у другим болестима (анемија, хронична бубрежна болест). Психоген патолошки облици дисања јавља се у анксиозној неурози и најчешће се манифестују убрзаним дисањем (хипервентилација).^[1]

Патолошки облици уреди

Графички приказ нормалног и неких од патолошких облика дисања

Облик дисања	Карактеристике
Хиперпнеја	Убрзано и дубоко дисања, које се карактерише већим протоком ваздуха кроз алвеоле плућа. Јавља се у условима увећаних метаболичких потреба ткива (нпр у току физичког напапрезања), или након различитим узроцима изазваног недостатка кисеоника (хипоксија), у удахнутом ваздуху, нпр. у току боравка на висини, тровања, анемије. За разлику од тахипнеје у току које је дисање убрзано и плитко, код хиперпнеје дисање је убрзано и продубљено.
Ортопнеја	Облик дисања које је могуће само у усправном положају тела. Један је од најтежих облика отежаног дисања,који је веома чест нпр. код астме, када болесник са овом болешћу уопште не може да дише у лежећем положају.^[2]
Платипнеја	Означава краткоћу даха током дисања, које се погоршава усправном (стојећем или седећем) положају, а побољшава током лежања на равној подлози (без узглавља).^[3] Ова врста краткоћа даха, која настаје током лежања на леђима супротна је од ортопнеје која се јавља током лежања а побољшава током стајања и седења.^[4]
Астматично дисање	Експиријум је веома отежан и продужен
Кусмаулово дисање	Изразито тешко, дубоко дисање, пацијент се користи помоћном дишном мускулатуром
Чејн-Стоуксово дисање	У почетку је ослабљено, поступно постаје све дубље и дубље, те долази до размјерно дуготрајног престанка дисања (15-40 с), те се све понавља. Најчешћи узрок овог типа дисања је срчана слабост, повећање запремине левог срца или због смањења функционалног резидуалног капацитета плућа због плућне конгестије и едема.
Биотово дисање	Неправилно дисање по ритму, фреквенцији и дубини. Најчешће су присутне апнеје које се смјењују с неколико плитких и неправилних удаха. Јавља код тешких деструктивних процеса на мозгу, у оним стањима која су праћена повећаним интракранијалним притиском. Карактеришу га неколико респирација после којих долази до престанка дисања, односно јављају се периоди апнеје, која може да траје и до 10-30 секунди. Указује на веома оштећену мождану циркулацију.
Агонално дисање	Неправилно, успорено дисање са мање-више дубоким дисајним циклусима. Јавља се код умирућих болесника или током кардипулмоналне реанимације.

Нормалне и патолошке карактеристике дисања уреди

Знаци	Нормално^[5]	Патолошко^[6]
Фреквенција	12-20/мин	Брадипнеја, тахипнеја, апнеја
Ритам	Уједначен	Изразито неправилан
Дубина	Уједначена	Површно, продубљено
Звукови	Тихо	Свира, стридор, хропци
Бол	Безболно	Бол током удаха
Напор	Без напора, за дисање је потребно 2-4% укупне енергетске потрошње	Субјективно тешко, активан удах и издах, за дисање потребно до 30% укупне енергетске потрошње
Диспнеја	Физиолошка (при напору)	Неадекватно напору

Види још уреди

Извори уреди

^ Халл, Јохн (2011). Гуyтон анд Халл теxтбоок оф медицал пхyсиологy (12тх ед.). Пхиладелпхиа, Па.: Саундерс/Елсевиер. ISBN 978-1-4160-4574-8. стр. 5.
^ Торцхио, Роберто; Гулотта, Царло; Грецо-Луццхина, Пиетро; Пербони, Алберто; Авонто, Луигина; Гхеззо, Хеберто; Милиц-Емили, Јосепх (2006). „Ортхопнеа анд Тидал Еxпираторy Флоw Лимитатион ин Цхрониц Хеарт Фаилуре”. Цхест. 130 (2): 472—479. ПМИД 16899847. дои:10.1378/цхест.130.2.472.
^ Самих, Кхаули (2023). „Платyпнеа”. www.нцби.нлм.них.гов. ПМИД 30521255. Приступљено 8. 12. 2019.
^ Аграwал А, Палкар А, Талwар А. Тхе мултипле дименсионс оф Платyпнеа-Ортходеоxиа сyндроме: А ревиеw. Респир Мед. 2017 Ауг;129:31-38.
^ Тортора, Герард Ј.; Анагностакос, Ницхолас П. (1987). Принциплес оф анатомy анд пхyсиологy (Фифтх ед.). Неw Yорк: Харпер & Роw, Публисхерс. ISBN 978-0-06-350729-6. стр. 556–582.
^ Левитзкy, Мицхаел Г. (2013). Пулмонарy пхyсиологy (Еигхтх ед.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл Медицал. п. Цхаптер 1. Фунцтион анд Струцтуре оф тхе Респираторy Сyстем. ISBN 978-0-07-179313-1.

Literatura уреди

Tortora, Gerard J.; Anagnostakos, Nicholas P. (1987). Principles of anatomy and physiology (Fifth изд.). New York: Harper & Row, Publishers. стр. 556–557,570–572. ISBN 978-0-06-350729-6.
Patton, Kevin T.; Thibodeau, Gary A. (2009). Anatomy & Physiology (7th изд.). Mosby. ISBN 978-0-323-05532-1.
Raven, Peter; Johnson, George; Mason, Kenneth; Losos, Jonathan; Singer, Susan (2007). „The capture of oxygen: Respiration”. Biology (8th изд.). McGraw-Hill Science/Engineering/Math. ISBN 978-0-07-322739-9.
Patton, Kevin T.; Thibodeau, Gary A. (2009). Anatomy & Physiology (7. изд.). Mosby. ISBN 978-0-323-05532-1.
Raven, Peter; Johnson, George; Mason, Kenneth; Losos, Jonathan; Singer, Susan (2007). „The capture of oxygen: Respiration”. Biology (8 изд.). McGraw-Hill Science/Engineering/Math. ISBN 978-0-07-322739-9.
Parkes, M. (2006). „Breath-holding and its breakpoint”. Exp Physiol. 91 (1): 1—15. PMID 16272264. S2CID 2660516. doi:10.1113/expphysiol.2005.031625. Full text

Spoljašnje veze уреди

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Халл, Јохн (2011). Гуyтон анд Халл теxтбоок оф медицал пхyсиологy (12тх ед.). Пхиладелпхиа, Па.: Саундерс/Елсевиер. ISBN 978-1-4160-4574-8. стр. 5.

[2] Торцхио, Роберто; Гулотта, Царло; Грецо-Луццхина, Пиетро; Пербони, Алберто; Авонто, Луигина; Гхеззо, Хеберто; Милиц-Емили, Јосепх (2006). „Ортхопнеа анд Тидал Еxпираторy Флоw Лимитатион ин Цхрониц Хеарт Фаилуре”. Цхест. 130 (2): 472—479. ПМИД 16899847. дои:10.1378/цхест.130.2.472.

[3] Самих, Кхаули (2023). „Платyпнеа”. www.нцби.нлм.них.гов. ПМИД 30521255. Приступљено 8. 12. 2019.

[4] Аграwал А, Палкар А, Талwар А. Тхе мултипле дименсионс оф Платyпнеа-Ортходеоxиа сyндроме: А ревиеw. Респир Мед. 2017 Ауг;129:31-38.

[5] Тортора, Герард Ј.; Анагностакос, Ницхолас П. (1987). Принциплес оф анатомy анд пхyсиологy (Фифтх ед.). Неw Yорк: Харпер & Роw, Публисхерс. ISBN 978-0-06-350729-6. стр. 556–582.

[6] Левитзкy, Мицхаел Г. (2013). Пулмонарy пхyсиологy (Еигхтх ед.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл Медицал. п. Цхаптер 1. Фунцтион анд Струцтуре оф тхе Респираторy Сyстем. ISBN 978-0-07-179313-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]