Википедија

Патологија црвуљка

Патологија црвуљка карактерише се читавим низом различитих патолошких стања, која се могу примарно дијагностиковати или као случајан налаз током допунских дијагностичких претрага код запаљења црвуљка или других болести у трбуху.[1]

Анатомија нормалног црвуљка

У патологији црвуљка велики значај има положај, облик, дужина и бројност црвуљка због честих упала (акутних и хроничних),[2] циста, мукоцела црвуљка и карциноидних тумора црвуљка,[3][4][5] и дивертикула.[6] Имајући ово у виду добро познавање напред наведених чињеница битно је, како током постављања дијагнозе тако и токо избора метода хируршког лечења.

Конгениталне аномалије

уреди
Такође погледајте: Конгениталне аномалије црвуљка

Конгениталне аномалије црвуљка су структурна и функционална одступање од нормалног обрасца развојног процеса црвуљка који је присутан приликом рођења. Конгениталне варијације црвуљка су ретке и има их мало. Како код људи, црвуљак нема дигестивну функцију, он се понаша као лимфни орган.[7] Конгениталне аномалије апендикса се најчешће јављају као потпуно одсуство (агнезија) црвуљка или као двоструки црвуљак.

Одсуство црвуљка повезано је и с другим малформацијама, попут агенезије илеоцекалне валвуле и јејуноилеалне атрезије.[8][9]

Класификација

уреди

Малформације црвуљка могу се класифициковати на сљедећи начин:

Тип I - недостаје црвуљак и слепо црево;
Тип II - рудиментаран слепо црево и одсустан црвуљк;
Тип III - нормално слепо црево и отсутан црвуљак;
Тип IV - нормалано слепо црево и рудиментаран црвуљк;
Тип V - џиновско слепо црево и недостаје црвуљак.

Недостатак (агнезија) црвуљка

уреди

Агенезија црвуљка је аномалија која настаје ако у осмој недељи ембрионалног развоја не дође до формирања црвуљка. Инциденција агенезије црвуљка је 1 на 100 000 лапаротомија обављених због сумње на акутно запаљење црвуљка.[10]

Некада постоји могућност да се црвуљак развија као и цекум, али да у даљем току не долази до његове демаркације од остатка цекума, тако да се могу наћи више од четири хаустре цекума.[7] Свака агенезија црвуљка захтева да се трбушна шупљина прегледа у целости, због могућности аутоампутације, интусусцепције или волвулуса црвуљка.[11]

Дивертикулум црвуљка

уреди

Конгенитални дивертикулум црвуљка се може открити, као и на другим деловима интестиналног тракта, или као случајан налаз или као инфламиран црвуљак, када даје слику акутног запаљења црвуљка.[12]

Описани су и конгенитални дивертикулуми у склопу генетских аномалија.[13]

Ектопија црвуљка

уреди

Описана је позиција црвуљка у грудном кошу, у случају малротације и дијафрагмалне херније, лумбална, као и локализација унутар самог задњег зида цекума, када црвуљак не поседује своју серозу.[14]

Ендометриоза црвуљка

уреди

Ендометриоза црвуљка, је најчешће у склопу генерализоване интестиналне ендометриозе, и може такође ичи са сликом акутног запаљења црвуљка, интусусцепције, крварења или перфорације.

Црвуљак са леве стране

уреди

Постоје четири услова када црвуљк може да се нађе са леве стране.[7] Према учесталости јављања то су:

  • ситус инверсус висцерум;
  • малротација црева;
  • “лутајући” цекум, са дугим мезентеријумом;
  • изузетно дуг црвуљку, који прелази средњу линију трбуха.[15]

Дупликација црвуљка

уреди

Описане су четири врсте дупликације или удвајања, црвуљку:

Црвуљак типа двоцевке — са заједничким мускуларним слојем и комуникацијом између лумена у пределу дисталног дела.
Црвуљак попут птице — када су структуре симетрично постављене са обе стране илеоцекалне валвуле.
Црвуљак типа таениа цолли — код кога се поред нормалног црвуљка који се налази на уобичајеном месту види још један мањи црвуљак на тенији.[12]
Црвуљак попут птице — код кога је црвулајак у виду потковице која има два отвора у слепом цреву.[16]

Хетеротопична мукоза црвуљка

уреди

Гастрична мукоза, панкреасно ткиво и мукоза једњака се могу наћи у црвуљку као хетеротопична ткиво.[17]

Васкулитис

уреди

Васкулитис се може развити изоловано на црвуљки или као системски васкулитис, најчешће у склопу нодозног полиартеритиса.[18]

Неурална пролиферација црвуљка

уреди

Неурална пролиферација црвуљка се дешава у оквиру Реклингхаузенове болести.[19]

Запаљење црвуљка

уреди
 
Запаљење црвуљка
Такође погледајте: Запаљење црвуљка

Запаљење црвуљка је најчешће патолошко стање, са учесталоћу од 6-7%.[20] Запаљење цртвуљка је чешће код деце и адолесцената, али се среће, не тако ретко, и у средњим и старијим годинама живота.[21]

Етиопатогенеза

Запаљење црвуљка је у 50-80% случајева изазвано: опструкцијом лумена копролитом, жучним каменом, тумором или клупком паразита (лат. оxyуриасис вермицуларис).[1] Секреција мукусне течности у зачепљеном шупљем органу доводи до повећања интралуминалног притиска и последичног колапса венских крвних судова. Исхемијска лезија доводи до бактеријске пролиферације уз стварање инфламаторног едема и ексудације, што још више погоршава исхемију. Известан број запаљења црвуљка настаје и без опструкције. Патогенеза ове инфламације је за сада непозната.[22]

У почетном стадијуму запаљења у мукози, субмукози и ламини проприји се може наћи само мали бој неутрофилних гранулоцита. Субсерозни крвни судови су у конгестији, са мањом количином неутрофилног инфилтрата периваскуларно. Инфламаторна реакција претвара блиставу серозу у замућену, гранулирану, црвенкасту мембрану.

У каснијем стадијуму изражен неутрофилни ексудат који доводи до фибринопурулентне реакције на серози.[23] Са напредовањем запаљен долази до формирања апсцеса у самом зиду црвуљка са улцерацијама и фокусима супуративне некрозе на мукози апендикса. Овај стадијум представља акутно супуративно запаљење црвуљка. Следи формирање већих поља хеморагијске улцерације и гангрене целог зида, све до серозе, чинећи акутно гангренозно запаљење црвуљка. Убрзо долази до перфорације и формирања гнојног перитонитиса.[24]

Често су инфилтрација и некроза присутни у мукози црвуљка због дренаже ексудата у црвуљак из других делова интестиналног тракта, али да би се хистолошки поставила дијагноза акутног запаљења црвуљка, неопходно је постојање инфилтрације неутрофила у ламини мускуларис проприји зида црвуљка.[24]

Тумори

уреди
 
Карцином црвуљка
Такође погледајте: Тумори црвуљка

Тумори црвуљка су ретки и јавља се нпр. код око 1 особе на 1.000 становника у Сједињеним Америчким Државама сваке године. Отприлике половина случајева је пронађена код особа које су имале операцију због акутног запаљења црвуљка, док је друга половина откривена током ЦТ претраге у току са црвуљком неповезаних стања.

Тумори црвуљка могу бити бенигни (неканцерозни) или злоћудни (канцерозни).

Врсте

уреди

Примарни тумори црвуљка маогу бити:

Карциноидни, аденокарциноидни и тумори пехарастих ћелија црвуљка — који споро расту почињу у црвуљку и представљају отприлике пола до две трећине случајева. Обично не изазивају симптоме, осим ако се не шире на друге органе.

Аденокарцином дебелог црева — јавља у око 10% случајева рака дебелог црева и развија се на црвуљку, у близини дебелог црева.

Некарциноидни тумор црвуљка — почиње у зиду црвуљка и стварају густу, љепљиву супстанцу названу муцин, и зато носе и назив некарциногени муцинозни тумор Аденокарцином криоидних ћелија — је наређи, али и најагресивнији облик рака дебелог црева

Аденоми и немуцинозни карциноми — се дешавају веома ретко.

Мезенхимални тумори најчешће воде порекло од глатких мишића, попут лејомиома или ређе лејомиосаркома. Гастроинтестинални стромални тумори (ГИСТ), грануларни целуларни тумори, Капоши сарком се дешавају веома ретко. Лимфоми код деце се најчешће јављају као Буркитови лимфоми. Откривени су и депозити у црвуљку код леукемија.[1]

Карциноид црвуљка

уреди
 
Карциноид црвуљка
Такође погледајте: Карциноид црвуљка

Карциноид црвуљка је најчешћи тип ове врсте тумора, који чини 85% свих гастроинтестиналних ендокриних тумора.[25] Назив карциноид ови тумори су добили због спорог раста и хомогеног изгледа туморских ћелија, што је раније испитиваче навело да потцене њихов малигни потенцијал. Углавном је асимптоматски и дијагностикују се као случајан налаз у апендектомији или током других операција у трбуху.[1]

Епидемиологија

Карциноид се дијагностикује код око 0,3 — 0.9% апендектомираних пацијената.[1] Сматра се да се већина хирурга сусретне са овим ентитетом само једном у животу.[26] Они су мирног тока и интервал између почетка симптома и дијагнозе је око 4,5 године.

Клиничка слика

Клинички се карактерише симптомима који се јављају и код акутног запаљења црвуљка, а број и манифестације симптома зависи од карактеристике самог тумора који утичу на његово понашање.

Етиопатогенеза

Карциноид црвуљка је најчешће локализован на његовом врху, у виду је солидног тумора промера до 1 цм. I поред интрамуралне и трансмурална пропагација тумора, захватање регионалних лимфних чворова је веома ретко.[27]

Метастазе

Најчешће метастазира у јетру и ретроперитонеум.[1] Ризик метастатског ширења је завистан од величине тумора. Метастазе се налазе у мање од 2% тумора мањих од 1 цм, а у скоро 100% тумора већих од 2 цм. Осим у јетри и лимфхим чворовима метастазе карциноида се могу јавити у костима, а ређе у срцу, дојкама или оку.

Прогноза

Прогноза карциноидног тумора зависи од локализације и стадијума болести у време постављања дијагнозе. Карциноиди апендикса ретко угрожавају живот.[1]

Иако у 80% случајева може доћи до рецидива, апендектомија црвуљка даје добре резултате.[1]

Терапија

Индикације за адјувантну хемиотерапију су: величина тумора преко 2 цм, гоблет-тип карциноид, као и позитивне ресекционе маргине.[25] Уколико је тумор већи од 2 цм, локализован на бази црвуљка, индикована је десна хемиколектомија.

Опсежнији хируршки третман се препоручује и у ситуацијама када тумор има висок индекс ролиферације или ако се проширио на мезентериолум, крвне и лимфне судове апендикса.[25]

Метастазе других тумора

уреди

Метастазе карцинома оваријума се могу јавити у црвуљку, али јако ретко.[28]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж Јелена Антић, Клинички значај минимално инвазивне хирургије у терапији акутног апендицитиса у дечјем узрасту, Докторска дисертација, Универзитет у Новом Саду Медицински факултет, Нови Сад, 2016.
  2. ^ Фарбер РЕЈЛ. Патхологy Ј. Б. Пхиладелпхиа: Липпинцотт Цомпанy; 1988: 714-1715.
  3. ^ Гуллер У, Хервеy С, Пурвес Х, Мухлбаиер ЛХ, Петерсон ЕД, Ебанкс С, ет ал. Лапаросцопиц версус опен аппендецтомy: оутцомес цомпарисон басед он а ларге админиостративе датабасе. Анн Сург 2004; 239(1): 43-52.
  4. ^ Марнеридес А, Гхази С, Сундберг А, Пападогиа ннакис Н. Девелпоментоф Фетал Интестинал Ленгхт дуринг 2нд – Триместер ин Нормал анд Патхологиц Прегнанцие. Педиатриц анд Девелопментал Патхопогy 2012; 15 (1): 24-29.
  5. ^ Паттен M Брадлеy. Хуман Ембрyологy. Торонто: Тхе Блакистон Цомпанy; 1948: 184.
  6. ^ Јелесијевиц V. Аппендицеал дивертицулум. Анат Анз 1974; 135(3): 226-34.
  7. ^ а б в Конгениталне аномалије У: Јелена Антић, Клинички значај минимално инвазивне хирургије у терапији акутног апендицитиса у дечјем узрасту, Докторска дисертација, Универзитет у Новом Саду Медицински факултет, Нови Сад, 2016.
  8. ^ D.Г. Мартíнез, А.W. Сáнцхез, Ф.V. Ривера, Р.C. Романо, C.Б. Торребланца Агенесиа апендицулар Ацта Мед Груп Áнг, 8 (2010), пп. 167-171
  9. ^ Т. Цсерни, А. Магyар, Т. Неметх, Т.С. Паран, I. Цсíзy, Т. Јóзса Атресиа оф тхе илеоцецал јунцтион wитх агенесис оф тхе илеоцецал валве анд вермиформ аппендиx: репорт оф а цасе Сург Тодаy, 36 (2006), пп. 1126-1128
  10. ^ D.Г. Мартíнез, А.W. Сáнцхез, Ф.V. Ривера, Р.C. Романо, C.Б. Торребланца Агенесиа апендицулар Ацта Мед Груп Áнг, 8 (2010), пп. 167-171
  11. ^ Цхевре Ф, Гиллет M, Вуиллеумиер Х. Агенесис оф тхе вермиформ аппендиx. Сургицал лапаросцопy, ендосцопy & перцутанеоус тецхниqуес. 2000;10(2):110-2
  12. ^ а б Кјоссев КТ, Лосанофф ЈЕ. Дуплицатед вермиформ аппендиx. Тхе Бритисх јоурнал оф сургерy. 1996;83(9):1259.
  13. ^ Wетзиг НР. Дивертицулосис оф тхе вермиформ аппендиx. Тхе Медицал јоурнал оф Аустралиа. 1986;145(9):464-5.
  14. ^ Абрамсон ДЈ. Вермиформ аппендиx лоцатед wитхин тхе цецал wалл. Аномалиес анд бизарре лоцатионс. Дисеасес оф тхе цолон анд рецтум. 1983;26(6):386-9.
  15. ^ Смитх ДЕ, Јацqует ЈМ, Виргилио РW. Лефт уппер qуадрант аппендицитис. Арцхивес оф сургерy. 1974;109(3):443-7
  16. ^ С.C. Соуза, С.Р.M.Р. Цоста, I.Г.С. Соуза Вермиформ аппендиx: поситионс анд ленгтх – а студy оф 377 цасес анд литературе ревиеw Ј Цолопроцтол, 35 (2015), пп. 212-216
  17. ^ Дрога БW, Левине С, Бабер ЈЈ. Хетеротопиц Гастриц анд Есопхагеал Тиссуе ин тхе Вермиформ Аппендиx. Америцан јоурнал оф цлиницал патхологy. 1963;40:190-3.
  18. ^ Целлини C, Хода СА, Спигланд Н. Лупус-ассоциатед васцулитис манифестинг ас ацуте аппендицитис ин а 16 yеар олд гирл. Педиатриц рхеуматологy онлине јоурнал. 2008;6:10.
  19. ^ Yамауцхи Х, Сакураи С, Тсукагосхи Р, Сузуки M, Табе Y, Фукасаwа Т, ет ал. А цасе оф диффусе неуронал хyпертропхy ин ацуте аппендицитис. Интернатионал сургерy. 2012;97(3):249-53
  20. ^ I. Wиллекенс, Е. Пеетерс, M.D. Маесенеер, Ј. Меy Тхе нормал аппендиx он ЦТ: доес сизе маттер? ПЛоС ОНЕ, 9 (2014) е:96476
  21. ^ .Николидис П, Хwанг MC, Миллер ХФ, Папаницолау Н. Тхе Нонвисуализед Аппендиx: Инциденце оф Ацуте Аппендицитис Wхен Сецондарy Инфламматорy Цхангес Аре Абсент. АЈР Ам Ј Роентгенол 2004; 183(4):889-92.
  22. ^ Бхангу А, Сореиде К, Ди Саверио С, Ассарссон ЈХ, Драке ФТ. Ацуте аппендицитис: модерн ундерстандинг оф патхогенесис, диагносис, анд манагемент. Ланцет. 2015;386(10000):1278-87.
  23. ^ Роббинс & Цотран Патхологиц Басис оф Дисеасе, 8тх Ед. Анил Агграwал’с Интернет Јоурнал оф Боок Ревиеwс. 2014;13(1):1-.
  24. ^ а б Алаедеен DI, Цоок M, Цхwалс WЈ. Аппендицеал фецалитх ис ассоциатед wитх еарлy перфоратион ин педиатриц патиентс. Јоурнал оф педиатриц сургерy. 2008;43(5):889-92.
  25. ^ а б в О’Доннелл МЕ, Царсон Ј, Гарстин WИ. Сургицал треатмент оф малигнант царциноид тумоурс оф тхе аппендиx. Интернатионал јоурнал оф цлиницал працтице. 2007;61(3):431-7.
  26. ^ Ин’т Хоф КХ, ван дер Wал ХЦ, Каземиер Г, Ланге ЈФ. Царциноид тумоур оф тхе аппендиx: ан аналyсис оф 1,485 цонсецутиве емергенцy аппендецтомиес. Јоурнал оф гастроинтестинал сургерy : оффициал јоурнал оф тхе Социетy фор Сургерy оф тхе Алиментарy Трацт. 2008;12(8):1436-8.
  27. ^ Цхристианакис Е, Пасцхалидис Н, Цхорти M, Филиппоу Г, Ризос С, Филиппоу D. Царциноид тумоур оф тхе аппендиx ин цхилдрен: а цасе репорт. Цасес јоурнал. 2008;1(1):136.
  28. ^ Агаимy А, Пелз АФ, Wиеацкер П, Роесснер А, Wунсцх ПХ, Сцхнеидер-Стоцк Р. Гастроинтестинал стромал туморс оф тхе вермиформ аппендиx: цлиницопатхологиц, иммунохистоцхемицал, анд молецулар студy оф 2 цасес wитх литературе ревиеw. Хуман патхологy. 2008;39(8):1252-7.

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Patologija_crvuljka&oldid=27448488”