Паук крсташ

Паук крсташ (лат. Araneus diadematus) је паук из породице Аранеидае који се препознаје по шари у облику крста на леђима, опистозоми. Тело му је крупно и женке су крупније од мужјака. Познат је и по називу баштенски паук.

Паук крсташ
Фемале
Мале
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Артхропода
Подтип:	Цхелицерата
Класа:	Арацхнида
Ред:	Аранеае
Инфраред:	Аранеоморпхае
Породица:	Аранеидае
Род:	Аранеус
Врста:	А. диадематус
Биномно име
Аранеус диадематус Цлерцк, 1757

Име врсте потиче од белих мрља на његовом телу, где је барем пар њих постављено под правим углом, чинећи тако форму налик крсту. Поред вртова, ливада, шумских чистина и живица, неретко га можете наћи испред објеката са спољном расветом, јер светло привлачи његову ловину. Ако га видите да наопако стоји у центру своје мреже, типичан положај, знајте да је у питању женка. Мужјаци не плету мрежу. Пре него што исплете нову мрежу, стару поједе ради уштеде протеина.

Паук крсташ је безопасан за људе, осим мале непријатности на месту уједа. У традиционалној европској медицини паучина паука крсташа је коришћена за зацељивање посекотина и рана као и за заустављање крварења. Научно тумачење дотичне технике се оправдава чињеницом да је паукаова мрежа богата витамином К, који помаже у згрушавању крви. Колико је то била популарна медицинска примена паукове мреже некада, говори и податак да дотичну технику помиње чак и Шекспир у својој комедији Сан летње ноћи. Паукови крсташи се углавном хране другим инсектима, који су често опаснији по човека.

Паукова мрежа

Женке су задужене за испредање мреже које је код ове врсте добро проучено. Паучина коју плету женке је симетрична и кружна. За њу је потребно око 20 м влакана, 1000 тачака ослонца, а тешка је само око 0,5 мг. Овако исплетена паучина може да издржи 4 000 пута тежу жртву која се у њу уплела тако да се из ње може ослободити само ако је јако снажна.

Паук плете мрежу по тачно одређеној шеми. Наиме, прво на погодном месту исплете оквир мреже који је најчешће четвороугаоног или полигоналног, неправилног облика и причврсти га за чврст ослонац (зид, гранчице и др). Затим испреда нити по дијагоналама унутар оквира а онда радијалне нити од центра оквира ка његовој периферији. На крају плете спиралне нити којима повезује целу мрежу и посипа их сићушним лепљивим капљицама за које се, као за лепак, хватају инсекти. Недалеко од постављене мреже, обично на неком скровитом месту, паук гради гнездо које је спојено преко једног сигналног влакна са самим центром мреже. Преко тог влакна, паук који мирује у гнезду је обавештен када се плен ухвати у мрежу.

Плетење мреже представља предуслов за успешан лов који се састоји у стрпљивом чекању да плен (најчешће инсекти) улети у мрежу и у њу се уплете. Пре него што почне да из њега исисава сокове, паук свој уловљени плен претходно добро обавије паучином.