Песма о Земљи, симфонијска кантата (Густав Малер)
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
ПЕСМА О ЗЕМЉИ, симфонијска кантата
Опште карактеристике
уредиСимфонијска кантата ПЕСМА О ЗЕМЉИ Густава Малера, дело је са граничног подручја вокалне и симфонијске музике. Заправо, то је резиме Малерових стваралачких поља и стремљења, синтеза Малерове симфоније и кантате. Компонована је и премијерно изведена 1908. године, према преводу са кинеског, збирке песама Кинеска фрула, који је начинио Ханс Бетге. Конципирана је у шест ставова и трајања је 1 сат и 3 минута. У поднаслову стоји: Симфонија за тенор и алт (или баритон) и оркестар. Значи, женски глас алт се и овде, као у осталим Малеровим кантатама, може заменити мушким баритоном, а дело у целини постаје вокална симфонија или СИМФОНИЈСКА КАНТАТА. Први, трећи и пети став пева муски соло тенор, док други, четврти и шести пева алт. Оркестар је све време активни тумач музичке радње.
Звучне и поетске карактеристике
уредиПрви став је Напитница о беди земаљској. Кроз махнитање у оркестру, кога предводе виолине, соло-тенор пева о беди живота на Земљи. Уз мото: Мрачан је живот, мрачна је смрт. Други став је Усамљен кроз јесен. Кроз једну веома сетну и рафинисану музику коју предводи обоа, соло-алт пева о тужној, увелој природи у јесен и осећањима која шетње кроз њу буде. Кратак трећи став је песма О младости. Кроз њу се пробијају светли звуци триангла и дрвених дувача, који у стилу цветног комада дају маха соло тенору и његовој песми о срећи младости. Четврти став је О лепоти и у њему уз понешто свечане звуке оркестра, о лепоти сусрета девојака и принчева на језеру, етерично пева алт. Пети је став напитница једног пијанца под називон Пијан у пролеће. Тенор овде пева раскалашану песму пијанца о вину и пролећу, уз тетурајуће звуке оркестра. То је такође један кратак, али ведар став.
I управо, док су претходних пет ставова релативно краћи и по свом облику се приближавају Малеровој кантати, шести и финални став, Растанак је у правом смислу те речи, Малеров симфонијски став. Траје 29 минута. Карактерише га снажан, али узвишен звук оркестра, у коме главну реч воде харфе, обоа, виолончела и дувачи, а у опсежном средишњем инструменталном интермецу и драматични удари гонга. Песму нам доноси соло-алт. Овај став описује вечерњи амбијент и растанак уметника са пријатељем и светом. Код стихова Идем, путујем у планине, јављају се карактеристични хроматски акроди, који дочаравају амбијент коначне резгнације. Ова химна вољеној Земљи се завршава речима, које је сам Малер написао: Свуда у пролеће природа озелени, свуда и вечно плаве се далеки видици, вечно... вечно... То је коначна и узвишена слика и реч опроштаја, која на самом крају, потцртана тоном челесте, добија своју коначну, анђеоску, замирућу успаванку.
Закључак
уредиI као што се види, Малер овде нипошто није дочаравао егзотични колорит, како би се према литерарној инспирацији могло погрешно закључити. Управо у свом карактеристичном стилу последњег мохиканца романтичарске епохе, Малер је створио звучно ефектно и стилски рафинисано вокално-симфонијско дело, које у тонском погледу сеже до прага звучног универзума.
Малерова симфонијска кантата Песма о земљи, саставни је део светског стандардног концертног репертоара и свуда се у свету са пажњом изводи. То је управо оно што и ова кантата, као уосталом и целокупно Малерово вокално и симфонијско стварарлаштво, посебно и тражи.