Пириформни синдром

Пириформни синдром је стање које се карактерше иритацијом изазваном компресије проксималног дела великог седалног живца (лат. н. исцхиадицус), у подручју његовог проласка кроз или у близини крушколиког или пириформног мишића (лат. м. пириформис).[4] Пириформни синдром, као клинички ентитет, карактерише се сензитивним, моторним и трофичким поремећајима у инервационом подручју великог седалног живца.[5] Код болесника обично доминира јак бол у задњици, који се простире од крсне кости према великом трохантеру бутне кости и даље кроз ногу.[6]

Пириформни синдром
СинонимиДееп глутеал сyндроме[1]
Локација на телу на којој се јављапириформни синдром
Специјалностиортопедија, спортска медицина
Симптомијак бол у задњици, који се простире од крсне кости према великом трохантеру бутне кости[2]
Трајањедуго
Узроцитраума, спазам[2]
Дијагностички методна основу симптома утврђених клиничким прегледом[3]
ЛековиНСАИЛ, кортикостероиди , ботулински токсин[2]
Фреквенцијанепозната,[3]

Некада се дијагноза пириформног синдрома постављала искључиво клиничким прегледом, док се данас користи електромиографија, компјутеризована томографија, као и нуклеарна магнетна резонанца.[7][8][9] Дијагностиковани пириформни синдром покушава се лечити: прво физикалном терапијом, убризгавањем стероида, локалних анестетика или ботулинског токсина у пириформни мишић. Хируршка интервенција оставља се за најупорније случајеве који не реагују на поменуте третмане. Уколико је идентификована анатомска абнормалност великог седалног живца и пририформног мишића, врши се пресецање тетиве пририформног мишића.[7][10]

Историја уреди

Историја пириформног синдром везана је за један од многих узрока болова у доњем делу леђа и нози. За многе пацијенте који су били подвргнути неуспјешној операцији у лумбосакралној регији касније је откривено да имају пириформис синдром.

Овај синдром, као однос између ишијадичног живца и пририформног мишића, први је опсиао Yеоман 1928. године, и назвао га периартритис предњег сакроилијачног зглоба.[11] Двадесетак година касније (тачније 1947), Робинсон је увео појам „пириформни синдром“.[12][13]

Релевантна анатомија уреди

 
Анатомија пирифомног мишића

Пириформни мишић (м. пириформис − акроним МП) припада групи пелвитрохантерних мишића и налази се у дубоком слоју седалног предела.[14] Припаја се на предњој страни крсне кости, око другог и трећег предњег крсног отвора, а напушта карлицу кроз велики седални отвор, и завршава се својом тетивом на унутрашњој страни великог трохантера бутне кости.[15][16] (ин Сербиан)[17]

Пириформни мишић карлицу напушта кроз велики седални отвор који га дели на супрапириформни и инфрапириформни простор. Стабло великог седалног живца, заједно са задњим кожним живцем бута и доњим седалним крвним судовима и нервима, најчешће напушта карлицу кроз инфрапириформни отвор.[15][18][7]

У случају високог рачвања великог седалног живца дешава се да НПЦ пролази између мишићних или тетивних влакана пириформног мишића. У том случају, приликом ротације натколенице према унутра, мишићна и тетивна влакна пириформиса могу притиснути живчана влакна великог седалног живца и проузроковати карактеристични исхијалгични бол — пириформни синдром.

Епидемиологија уреди

Тачна инциденција пириформног синдрома на глобалном нивоује непозната, али се зна да женско : мушки однсо инциденције синдрома 6 : 1.

У једном истраживању у регионалној болници у САД откривено је да 45 од 750 пацијената са болом у доњем делу леђа има пириформни синдром. Док је један други аутор проценио да је инциденција пириформног синдрома код пацијената са ишијасом 6%.

Етиопатогенеза уреди

Иако је први пириформни синдром описан пре скоро једног века до данас сед сматра контроверзном дијагнозом што потврђују бројне несаглсности у литератури. I док једни сматрају да овај синдром заправо не постоји,[19] други указују на то да је присутнији него што се у литератури наводи.[20]

Узрок пириформног синдрома најчешће су:[21][22]

  • траума карлице (најчешче) која доводи до инфламације и спазма МП,
  • анатомске абнормалности пириформиса и великог седалног живца,
  • хипертрофија пириформиса
  • пириформни миозитис.[15][16][7][23][24]

Клиничка слика уреди

Клиничком сликом доминирају:[25][26]

  • Хронични, досадни бол — који се погоршава у положајима у којима је пириформни мишић притиснут о живаца (нпр при седењу на клозетској шољи, седишту у аутомобилу или уском седлу на бициклу, или током трчања). За разлику од пириформног бола, притисак лумбалног диска на ишијадични живац је осим бола која се шири низ ногу, обично повезан с боловима у крстима.
  • Трњење или обамрлост — који започињу у бедрима и могу се ширити уздуж тока ишијадичног живца низ целу дужину бедра и потколенице, а понекад и у стопало.[27]

Дијагноза уреди

Дијагноза пириформног синдрома је најчешће отежана, јер не постоји специфична лабораторијска или РТГ метода којом би се поставила тачна дијагноза. Коначна дијагноза се поставља на основу пацијентових симптома и физикалног прегледа током кога треба искључивањем других могућих узрока боли у пределу кука попут херније диска, тумора кичмене мождине, гинеколошких болести и др.[28][29][30]

Електромиографија

За разликовање иритације великог седалног живца изазване хернијом диска од оне узроковане притиском пириформиса може се користити електромиографија. Код притиска диска на корен живца може доћи ће до промена у ЕМГ налазима мишића који се налазе проксималније од пириформиса док ће код пацијената с пириформним синдромом те промене бити присутне у мишићима локализованим дистално од пириформног мишића. ЕМГ испитивање које укључује маневре попут ФАИР теста има већу специфичност и осјетљивост од осталих доступних тестова за дијагностиковање пириформног синдрома.[20]

Диференцијална дијагноза уреди

Дијагнозе у разматрању Диференцијалне дијагнозе

Бурситис (Исцхиоглутеални бурситис)

Гихт

Карлична маса, тумор или ендометриоза (код жена)

Болови у стражњици које су наниеле пронаторне силе стопала

Ишијас узрокован стискањем секундарног фибротичног појаса,

Хематом или анеуризме доње или горње глутеалне артерије

Спинална стеноза

Повреде кука

Повредее лумбосакралног диска

Лумбосакрални дискогени болни синдром

Синдром лумбосакралне фасете

Лумбосакрална радикулопатија

Лумбосакралне повреде пршљенова/напрезања

Лумбосакрална спондилолистеза

Лумбосакрална спондилолиза

Зглобна сакроилијакија

Терапија уреди

Физикална терапија

Терапија пириформног синдрома заснива се на вежбама истезања и примени разних облика физикалне терапије.[31]

Медиккаментозна терапија

У тежим случајевима могу се примиенити ињекције анестетика (нпр лидокаина, бупивакаина, који се могу убризгати у окидачке тачке),[32][33] и кортикостероида.[34][35]

У последње време, све је популарнија примена ботулинског токсина (ботокса), код упорнијих случајева у којима конзервативан третман није био успешан.[36][37]

Могу се рименити и нестероидни антиреуматииици, аналгетици и/или мишићни релаксанси.

Хируршка терапија

У најтежим случајевима индиковано је оперативно лечење, које се заснива на ослобађању тетиве пириформис и неуролизи ишијадикуса,[38][39] на класичан наћин или ендоскопски.[40]

Извори уреди

  1. ^ Мартин, ХД; Реддy, M; Гóмез-Хоyос, Ј (јул 2015). „Дееп глутеал сyндроме”. Јоурнал оф Хип Пресерватион Сургерy. 2 (2): 99—107. ПМЦ 4718497 . ПМИД 27011826. дои:10.1093/јхпс/хнв029. 
  2. ^ а б в Цасс, СП (Јануарy 2015). "Пириформис сyндроме: а цаусе оф нондисцогениц сциатица". Цуррент Спортс Медицине Репортс. 14 (1): 41–4.
  3. ^ а б Хопаyиан, К; Даниелyан, А (23 Аугуст 2017). "Фоур сyмптомс дефине тхе пириформис сyндроме: ан упдатед сyстематиц ревиеw оф итс цлиницал феатурес". Еуропеан Јоурнал оф Ортхопаедиц Сургерy & Трауматологy: Ортхопедие Трауматологие. 28 (2): 155–164. . ПМИД 28836092. дои:10.1007/с00590-017-2031-8.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  4. ^ Илић А, Мрваљевић D, Благотић M, Ђорђевић-Чамба V, Маринковић С. Тхе релатион оф тхе сциатиц нерве (н. исцхиадицус) анд пириформис мусцле (м. пириформис). Ацта Ортхоп Југосл 1976; 7: 163−8.
  5. ^ Пецина M. Цонтрибутион то тхе етиологицал еxпланатион оф тхе пириформис сyндроме. Ацта Анат (Басел) 1979; 105(2): 181−7.
  6. ^ Сиддиq МАБ. Пириформис Сyндроме анд Wаллет Неуритис: Аре Тхеy тхе Саме? Цуреус. 2018 Маy 10;10(5):е2606.
  7. ^ а б в г Бензон ХТ, Катз ЈА, Бензон ХА, Иqбал МС. Пириформис сyндроме: анатомиц цонсидератионс, а неw ињецтион тецхниqуе, анд а ревиеw оф тхе литературе. Анестхесиологy 2003; 98(6): 1442−8.
  8. ^ Фисхман ЛМ, Домби ГW, Мицхаелсен C, Рингел С, Розбруцх Ј, Роснер Б, ет ал. Пириформис сyндроме: диагносис, треатмент, анд оутцоме − а 10-yеар студy. Арцх Пхyс Мед Рехабил 2002; 83(3): 295−301.
  9. ^ Арифоглу Y, Суруцу ХС, Саргон МФ, Танyели Е, Yазар Ф. Доубле супериор гемеллус тогетхер wитх доубле пириформис анд хигх дивисион оф тхе сциатиц нерве. Сург Радиол Анат 1997; 19(6): 407−8.
  10. ^ Цханг А, Лy Н, Варацалло M. СтатПеарлс [Интернет]. СтатПеарлс Публисхинг; Треасуре Исланд (ФЛ): Сеп 4, 2020. Пириформис Ињецтион. [ПубМед]
  11. ^ Yеоман W. Тхе релатион оф артхритис оф тхе сацроилиац јоинт то сциатица, wитх ан аналyсис оф 100 цасес. Ланцет 1928;2:1119–22.
  12. ^ Робинсон ДР. Пyриформис сyндроме ин релатион то сциатиц паин. Ам Ј Сург 1947; 73:335–58.
  13. ^ Мисирлиоглу ТО, Паламар D, Акгун К. Леттер то тхе едитор инволвинг тхе артицле 'Пириформис мусцле сyндроме: А цросс-сецтионал имагинг студy ин 116 патиентс анд евалуатион оф тхерапеутиц оутцоме'. Еур Радиол. 2018 Дец;28(12):5354-5355. [ПубМед]
  14. ^ Цассидy L, Wалтерс А, Бубб К, Схоја MM, Туббс РС, Лоукас M. Пириформис сyндроме: имплицатионс оф анатомицал вариатионс, диагностиц тецхниqуес, анд треатмент оптионс. Сург Радиол Анат. 2012 Ауг;34(6):479-86
  15. ^ а б в Wиллиамс ПЛ, Wарwицк Р, Дyсон M, Баннистер ЛХ. Граy'с Анатомy. 31тх ед. Неw Yорк: Цхурцхилл Ливингстоне; 1995. пп. 1143−53.
  16. ^ а б Ђорђевић З. Фунцтионал Анатомy оф тхе Нервоус Сyстем. Ниш: Сириус; 1994. пп. 382−98.
  17. ^ Ле Грос Цларк WЕ, Дурwард А. Тхе Анатомy оф тхе Нервоус Сyстем. Лондон: Оxфорд Университy Пресс; 1956.
  18. ^ Кахле W, Фротсцхер M. Цолор Атлас анд Теxтбоок оф Хуман Анатомy. Вол. 3. Нервоус Сyстем анд Сенсорy Органс. Стуттгарт: Тхиеме; 2002. пп. 86−97.
  19. ^ Халпин РЈ, Гању А. Пириформис сyндроме: а реал паин ин тхе буттоцк? Неуросургерy. 2009 Оцт;65(4 Суппл):А197-202.
  20. ^ а б Фисхман ЛМ, Сцхаефер МП. Тхе пириформис сyндроме ис ундердиагносед. Мусцле Нерве, 2003;28: 646–649.
  21. ^ Хуанг ЗФ, Yанг ДС, Схи ЗЈ, Xиао Ј. [Патхогенесис оф пириформис сyндроме: а магнетиц ресонанце имагинг-басед цомпарисон студy]. Зхонгхуа Yи Xуе За Зхи. 2018 Јан 02;98(1):42-45. [ПубМед]
  22. ^ Доуглас С. Сциатиц паин анд пириформис сyндроме. Нурсе Працт. 1997 Маy;22(5):166-8, 170, 172 пассим. [ПубМед]
  23. ^ Пецина M. Цонтрибутион то тхе етиологицал еxпланатион оф тхе пириформис сyндроме. Ацта Анат (Басел) 1979;105(2): 181−7.
  24. ^ Фисхман ЛМ, Домби ГW, Мицхаелсен C, Рингел С, Розбруцх Ј, Роснер Б, ет ал. Пириформис сyндроме: диагносис, треатмент, анд оутцоме − а 10-yеар студy. Арцх Пхyс Мед Рехабил 2002; 83(3): 295−301.
  25. ^ Смолл НР. Вариатионс оф тхе пириформис анд сциатиц нерве wитх цлиницал цонсеqуенце: а ревиеw. Цлин Анат. 2010 Јан;23(1):8-17. [ПубМед]
  26. ^ Цасс СП. Пириформис сyндроме: а цаусе оф нондисцогениц сциатица. Цурр Спортс Мед Реп. 2015 Јан;14(1):41-4. [ПубМед]
  27. ^ Хопаyиан К, Даниелyан А. Фоур сyмптомс дефине тхе пириформис сyндроме: ан упдатед сyстематиц ревиеw оф итс цлиницал феатурес. Еур Ј Ортхоп Сург Трауматол. 2018 Феб;28(2):155-164. [ПубМед]
  28. ^ Ро ТХ, Едмондс L. Диагносис анд Манагемент оф Пириформис Сyндроме: А Раре Анатомиц Вариант Аналyзед бy Магнетиц Ресонанце Имагинг. Ј Цлин Имагинг Сци. 2018;8:6. [ПМЦ фрее артицле] [ПубМед]
  29. ^ Вассалоу ЕЕ, Катонис П, Карантанас АХ. Пириформис мусцле сyндроме: А цросс-сецтионал имагинг студy ин 116 патиентс анд евалуатион оф тхерапеутиц оутцоме. Еур Радиол. 2018 Феб;28(2):447-458. [ПубМед]
  30. ^ Левесqуе А, Риант Т, Плотеау С, Ригауд Ј, Лабат ЈЈ., Цонвергенцес ПП Нетwорк. Цлиницал Цритериа оф Централ Сенситизатион ин Цхрониц Пелвиц анд Перинеал Паин (Цонвергенцес ПП Цритериа): Елаборатион оф а Цлиницал Евалуатион Тоол Басед он Формал Еxперт Цонсенсус. Паин Мед. 2018 Оцт 01;19(10):2009-2015. [ПМЦ фрее артицле] [ПубМед]
  31. ^ Греенман ПЕ. Пириформис сyндроме. Принциплес ин Мануал Медицине. 2нд ед. Балтиморе, Мд: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс; 1996. 467-74.
  32. ^ Блунк ЈА, Ноwотнy M, Сцхарф Ј, Бенратх Ј. МРИ верифицатион оф ултрасоунд-гуидед инфилтратионс оф лоцал анестхетицс инто тхе пириформис мусцле. Паин Мед. 2013 Оцт. 14(10):1593-9.
  33. ^ Наја З, Ал-Таннир M, Ел-Рајаб M, ет ал. Тхе еффецтивенесс оф цлонидине-бупивацаине репеатед нерве стимулатор-гуидед ињецтион ин пириформис сyндроме. Цлин Ј Паин. 2009 Мар-Апр. 25(3):199-205.
  34. ^ Мисирлиоглу ТО, Акгун К, Паламар D, Ерден МГ, Ербилир Т. Пириформис сyндроме: цомпарисон оф тхе еффецтивенесс оф лоцал анестхетиц анд цортицостероид ињецтионс: а доубле-блиндед, рандомизед цонтроллед студy. Паин Пхyсициан. 2015 Мар-Апр. 18 (2):163-71.
  35. ^ Назлıкул Х, Урал ФГ, Öзтüрк ГТ, Öзтüрк АДТ. Евалуатион оф неурал тхерапy еффецт ин патиентс wитх пириформис сyндроме. Ј Бацк Мусцулоскелет Рехабил. 2018;31(6):1105-1110. [ПубМед]
  36. ^ Кирсцхнер ЈС, Фоyе ПМ, Цоле ЈЛ. Пириформис сyндроме, диагносис анд треатмент. Мусцле Нерве. 2009 Јул;40(1):10-8.
  37. ^ Сафарпоур Y, Јаббари Б. Ботулинум тоxин треатмент оф паин сyндромес -ан евиденце басед ревиеw. Тоxицон. 2018 Јун 01;147:120-128. [ПубМед]
  38. ^ Пецина ХИ, Бориц I, Смољановиц Т, Дуванциц D, Пецина M. Сургицал евалуатион оф магнетиц ресонанце имагинг финдингс ин пириформис мусцле сyндроме. Скелетал Радиол. 2008 Нов. 37(11):1019-23.
  39. ^ Каy Ј, де Са D, Моррисон L, Фејтек Е, Симуновиц Н, Мартин ХД, Аyени ОР. Сургицал Манагемент оф Дееп Глутеал Сyндроме Цаусинг Сциатиц Нерве Ентрапмент: А Сyстематиц Ревиеw. Артхросцопy. 2017 Дец;33(12):2263-2278.е1. [ПубМед]
  40. ^ Јацксон ТЈ. Ендосцопиц Сциатиц Нерве Децомпрессион ин тхе Проне Поситион-Ан Исцхиал-Басед Аппроацх. Артхросц Тецх. 2016 Јун;5(3):е637-42. [ПМЦ фрее артицле] [ПубМед]

Спољашње везе уреди

Класификација


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).