Полифилија
Полифилија, полифилетичност или полифилетска еволуција (грчки = многорасни, „многих раса“) односи се на еволуцију која је обиљежена појавом једне или више хомоплазија: конвергентни фенотипови се враћају на претходни изглед, али нису наслеђени од заједничких предака. Алтернативно, термин полифилетични користи се за описивање више предачких извора, без обзира на конвергенцију.
На пример, топлокрвне животиње еволуирале су одвојено од предака сисара и предака птица. Остали примери полифилетсиких група су протозоа Lipotyphla и алге, као и бескичмењаци.
Многи биолози имају за циљ да се у груписању врста избјегне групна хомоплазија, због чега је често циљ да се елиминишу групе за које се утврди да су полифилетске. То је често стимуланс за велике ревизије класификацијских система.
Истраживачи који су више у вези с екологијом него систематиком, могу узети полифилетска групе као легитиман предмет проучавања; сличности у активности у оквиру гљива групе Alternaria, на примјер, могу их навести на закључак да је нека група ваљан род, док посматрају полифилију.[1]
Полифилтске врсте
уредиВрсте имају посебан статус у систематици, као једна од уочљивијих карактеристика саме природе и као основна јединица класификације.[2] Обично се имплицитно претпоставља да су врсте монофилетске (или барем парафилетске). Међутим, хибридна специјација недвосмислено доводи до појаве полифилетских врста.[3] Хибридне врсте су уобичајена појава у природи, посебно код биљака, где полиплоидија омогућава брзу специјацију.[4]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Асцхехоуг, Ерик Т.; Метлен, Керрy L.; Цаллаwаy, Раган M.; Неwцомбе, Георге (2012). „Фунгал ендопхyтес дирецтлy инцреасе тхе цомпетитиве еффецтс оф ан инвасиве форб” (ПДФ). Ецологy. 93 (1): 3—8. дои:10.1890/11-1347.1. Архивирано из оригинала (ПДФ) 28. 04. 2014. г. Приступљено 8. 7. 2013.
- ^ Qуеироз, Кевин; Доногхуе, Мицхаел Ј. (1988). „Пхyлогенетиц Сyстематицс анд тхе Специес Проблем”. Цладистицс. 4 (4): 317—338. дои:10.1111/ј.1096-0031.1988.тб00518.x. Приступљено 21. 1. 2015.
- ^ Хöрандл, Е. специјација; Стуессy, Т.Ф. (2010). „Парапхyлетиц гроупс ас натурал унитс оф биологицал цлассифицатион”. Таxон. 59 (6): 1641—1653.
- ^ Линдер, C.Р.; Рисенберг, L.Х. (22. 6. 2004). „Рецонструцтинг паттернс оф ретицулате еволутион ин плантс”. Америцан Јоурнал оф Ботанy. 91 (10): 1700—1708. дои:10.3732/ајб.91.10.1700. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 14. 12. 2011.
Спољашње везе
уреди- Funk, D. J., and Omland, K. E. (2003). "Species-level paraphyly and polyphyly: Frequency, cause and consequences, with insights from animal mitochondrial DNA" Annu. Rev. Ecol. Evol. Syst. 34: 397–423. at ftp://137.110.142.4/users/bhhanser/Subspecies%20general%20literature/FunkEtal2003AnnuRevEcolEvolV34pp[мртва веза]. 397-423.pdf