Пољска горушица (лат. Sinapis arvensis) је врста биљке из породице крсташица. Првобитно је настањивала просторе Европе, одакле се распространила као коров већим делом Северне Америке.

Пољска горушица
Научна класификација едит
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Росидс
Ред: Брассицалес
Породица: Брассицацеае
Род: Синапис
Врста:
С. арвенсис
Биномно име
Синапис арвенсис
Синоними
  • Brassica arvensis (L.)
  • Брассица синапис Vis.
  • Brassica sinapistrum Boiss.

Опис биљке уреди

Пољска горушица је једногодишња биљка висока 30 до 80 центиметара. Корен је танак и вретенастог облика. Стабло је усправно, разгранато, са крутим длачицама (маљама), а ређе голо. Длачице су окренуте надоле. Листови су храпави и такође са крутим маљама. Доњи су назубљени (урезани).

Пољска горушица је коров који цвета у јуну и јулу. Цветови су жути, скупљени на врху стабла и грана у гроздасте цвасти. Плод је љуска сабљастог облика, дуга од 2 до 4,5 центиметра, обично маљава, са до 12 семенки. Једна биљка ппроизводи до 20 000 семенки (просечно 1 200), које су клијаве до 10 година. Дуге су од 1,5 до 2,5 милиметра, жутосмеђе боје. Клијају у пролеће са дубине до 2 центиметра. Тежина 1 000 семенки је око 1,3 грама. Биљка се размножава генеративно (семеном).

Ниче од пролећа до касне јесени. Семе се лако осипа из зреле љуске. Биљка преко зиме измрзне. Свеже семе је слабо клијаво. Код зрелих семена изражена је периодичност клијања (клијавост не опада равномерно са старењем). Може да клија на ниским температурама, већ изнад 2°Ц. Хлађењем се повећава клијавост семена.

Значај уреди

Космополит је умереног појаса. Одговара му топла клима. Расте на свим земљиштима, а највише на богатим и хумозним – до планинског појаса. Више му одговарају кречна него кисела земљишта. Чест је коров, нарочито у житима. Јак је компетитор, и некада се јавља у великом броју. Расте и на рудералним стаништима.

Биљка је отровна за стоку. Надражује пробавне органе говеда. Смањује секрецију млека, изазива његово згрушавање, приликом кувања мења му боју. Семе је отровно за птице.

Домаћин је и преносник неких болести и нематода.

Литература уреди

  • Шарић, Таиб: Атлас корова, Свјетлост, Сарајево, 1991.
  • Комљеновић, Илија: Атлас корова, Пољопривредни факултет Бања Лука, 2007.