Полни хормони и сексуална жеља код жена
Полни хормони и сексуална жеља код жена према досадашњим истраживањима указује на закључке да је сексуални нагон жена под контролом андрогена који у малим количинама луче јајници и надбубрежне жлезде. Истраживања такођер показују повезаност нивоа тестостерона и сексуалне мотивације код здравих жена, док се таква повезаност није показала са естрадиолом. Такође, код жена са смањеним либидом пронађене су смањени нивои слободног и укупног тестостерона, а клиничке студије на женама којима су одстрањени јајници показују како заменско убризгавање тестостерона, али не и естрадиола, повећавају њихову сексуалну мотивацију.[1]
Основне информације
уредиУтицај хормона на сексуалну жељу иако није сасвим изучен свакако је веома важан, посебно хормона као што су тестостерон, естроген, прогестерон, окситоцин и вазопресин. Код већини врста сисара, полни хормони контролишу способност јединке да се укључи у сексуално понашање. Међутим, полни хормони не регулишу директно способност сношаја у приматима (укључујући људе), већ су они само један од чинилаца који утиче на жељу за сексом и сексуално понашање.
Неколико хормона утиче на сексуално узбуђење, укључујући тестостерон, кортизол, естрадиол, пептиде. Релевантност утицаја тестостерона, естрадиола и одређених пептида (окситоцина, ендорфина и пролактина) на сексуално узбуђење код људи је углавном је изучено. На то су указала и додатна истраживања понашања током сексуално узбуђење, на основу бројних снимања, која су открила дистрибуцији гонадалних стероида у рецепторима у мозгу.[2] [3]
Међутим, специфичне улоге ових хормона нису сасвим разјашњене.[4] Тестостерон је најчешће проучаван хормон којим се бави наука о сексуалности. Он игра кључну улогу у сексуалном узбуђењу код мушкараца, са снажним ефектима на механизме централног узбуђења. Да тестостерон игра кључну улогу у одраслом мушкарцу, доказују студија спроведеним са хипогонадалним и еугонадалним мушкарцима. Међутим улога тестостерона у развоју сексуалног узбуђења, код старијих мушкарца, мање је јасна, као и могући утицај тестостерона на несексуалне ефекате старијих особа, који можда индиректно утичу и на сексуално узбуђење.
Иаско многи тестостренон погрешно сматрају мушким хормоном, он се такође производи у женском организму, наравно у много мањим количинама него у мушком, и без њега нема ни либида. Веза између тестостерона и сексуалног узбуђења је сложенија код жена, и мање конзистентнија. Једна од могућих објашњење је већа варијабилност жена у реакцији на тестостерон.[5] Истраживања су показала да се ниво тестостерона повећава као резултат сексуалних реакција код жена које не користе хормонску контрацепцију.[6]
Такође, жене које учествују у полиандричним односима имају виши ниво тестостерона. Међутим, и даље је нејасно да ли више нивое тестостерона узрокује повећано узбуђење, или учесталији сексуални однос, сексуална активност са вишеструким партнерима узрокује повећање нивоа тестостерона. Недоследни резултати истраживања упућују на идеју да, иако тестостерон може играти улогу у сексуалности неких жена, његови ефекти могу бити нејасни, због бројних психолошких или афективних фактора и других чинилаца.[4]
Улога пептида у сексуалном узбуђењу остаје неизвесна до даљег, делимично због вишеструких механизама и места деловања већина пептида. Док ендорфини изгледа да имају оба ефекта ексцитаторни и инхибиторни, пролактин је предложен као инхибиторни фактор који делује преко директне инхибиције допаминергичке активности, али докази за то су неуверљиви.
I док се традиционални концепт о дејству полних хормона, пре свега улога тестостерона и естрадиола у сексуалном узбуђењу може прихватити као исправна, улога пептида је недовољно јасна јер они вероватно имају комплекснију улогу. У том смислу улога пептида у сексуалном узбуђењу остаје неизвесна до даљег, делимично и због вишеструких утицаја и места деловања већине пептида.
Сексуална жеља у менструалном циклусу
уреди
У периоду менструалног циклуса, за који су карактеристичне флуктуације полних хормона, жеља за полним односима за време менструалног циклуса, који траје око 28 дана, се мења. Пре свега мењају се нивои естрогена и прогестерона у организму жене. Нивои тих хормона, у менструалном циклусу могу се поделити у пет фаза.
- Менструална фаза — траје од почетка до краја менструалног крварења. Током ње су нивои естрогена и прогестерона у организму смањени.
- Преовулаторна фаза — траје до овулације. На самом почетку те фазе нивои естрогена су још увек смањени, али постепено расту, да би дванаестог или тринаестог дана циклуса, постигли максимум.
- Овулациона фаза — карактерише се повећаним лучењем естрадиола, а након овулације отпуштају се веће количине прогестерона.
- Постовулациона или секрецијска фаза — или раздобље након овулације до 26. дана, карактерише се повећаним лучењем прогестерона и естрогена. Ниво естрогена је у тој фази виши је него пре овулације, али нижи у односу на период овулације. Карактерише се највишим новоом оба полна хормона који они постижу током средње секрецијске фазе.
- Предменструална фаза — карактерише се смањењем излучивања полних хормона, да би до престанка излучивања дошло дванаести дан након овулације, што ствара услова за почетак новог менструалног крварења.
Прва испитивања поремећаја сексуалне мотивације током менструалног циклуса, спроведена су с почетка шездесетим годинама прошлог века. Међутим међу мноштвом налаза, постоје бројне контрадикције. Тако су неки истраживачи дошли до закључка да нема значајних промена сексуалне мотивације за време циклуса, док други извештавају о повећаној сексуалној жељи, али се разликују у погледу фаза циклуса и периода током којих је жеља повећана. Истраживања новијег датума, дошло се до закључка да се интензитет сексуалне жеље поступно повећава током циклуса, показујући најнижи ниво у прва три дана менструалног крварења, а највиши на дан повећаног отпуштања ЛХ хормона и почетка овулације. Резултати такођер указују и на промене у нивоу естрогена које следе током менструалног циклуса. Односно, преовулационо повећање а потом смањење у менструалној фази. С друге стране, смањена сексуална мотивација јавља се у секрецијској фази циклуса током које се повећава концентрација естрогена, али и прогестерона, коме се приписују антиандрогени ефекти, или смањење сексуалне жеље. Пример, ниво андрогених хормона се повећава током фоликуларне фазе, када се повећава и сексуална мотивација.
Према неким ауторима, повећање сексуалне мотивације повезано је с повишеним новоом оба полна хормона, тестостерона и естрадиола. Међутим још не постоји довољан број истраживања да би се о томе могло говорити са сигурношћу, јер треба спровести истраживања која укључују мерења нивоа сва три полна хормона у различитих фазама менструалном циклуса уз паралелно испитивање сексуалне мотивације.
Сексуална жеља у менопаузи
уредиОсим истраживања сексуалне мотивације за време менструалног циклуса, занимљиве податке пружају и истраживања спроведена са женама у менопаузи. Један од важнијих налаза односи се на деловање андрогена на сексуалну мотивацију жена.[7]
Сексуална жеља у осталим стањима
уредиНаравно да постоје и ситуације и догађаји када је мањак сексуалне жеље код жена очекиван, као што је побачај, пород и изненадне животне (здравствене) промене и психичка стања.
Терапија у разматрању
уредиНеки клиничари успешно лече недостатак либида код жена изазвана поремећајем полних хормона, нпр. тестостеронима. Међутим, втреба имати у виду да тестостерон засигурно није једини фактор од кога зависи колики ће бити женски либидо.
Та се терапија препоручује само код клинички снижених нивоа тестостерона: ако га у организму жене већ има довољно, његовом додатном применом може се икзазвати само негативан учинак, од кога поред оштећења јетре, може доћи до несексипилне промене на женском телу, попут повећане длакавости на лицу, акни, продубљења гласа и губитка косе. Наравно, ни једна од тих промена неће довести до жељеног циља: чешће сексуалне активности.
Извори
уреди- ^ Шимић, Н.(2009). Сполни хормони и сексуална жеља. Прегледни чланак. Задар: Одјел за психологију.
- ^ Андерсон РА, Банцрофт Ј & Wу ФЦW 1992 Тхе еффецтс оф еxогеноус тестостероне он сеxуалитy анд моод оф нормал мен. Јоурнал оф Цлиницал Ендоцринологy анд Метаболисм 75 1503–1507.
- ^ Андерсон РА, Мартин ЦW, Кунг А, Еверингтон D, Пун ТЦ, Тан КЦБ, Банцрофт Ј, Сундарам К, Моо-Yоунг АЈ & Баирд ДТ 1999 7-Метхyл-19-Нортестостероне (МЕНТ) маинтаинс сеxуал бехавиор анд моод ин хyпогонадал мен. Јоурнал оф Цлиницал Ендоцринологy анд Метаболисм 84 3556–3562.
- ^ а б Банцрофт, Ј., Тхе ендоцринологy оф сеxуал ароусал, Јоурнал оф Ендоцринологy (2005) 186, 411–427
- ^ Алдер Е & Банцрофт Ј 1988 Тхе релатионсхип бетwеен бреастфеединг персистенце, сеxуалитy анд моод ин постпартум wомен. Псyцхологицал Медицине 18 389–396.
- ^ Голдеy, К.L.; Ван Андерс, С. M. (2011). "Сеxy тхоугхтс: Еффецтс оф сеxуал цогнитионс он тестостероне, цортисол, анд ароусал ин wомен". Хормонес & Бехавиор. 59 (5): 754–764.
- ^ Схерwин,Б.Б. и сур. (1985). Андроген Енханцес Сеxуал Мотиватион ин Фемалес: А Проспецтиве, Цроссовер Студy оф Сеx Стероид Администратион ин тхе Сургицал Менопаусе. Псyцхосом Мед. 47(4): 339–351.
Спољашње везе
уреди- Повезаност хормона и жеље за сексом, на сајту — www.центарздравља.хр (језик: хрватски)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
